Književnost i filmovi: „Dina“ Frenka Herberta – knjiga koja je promenila naučnu fantastiku

Pol Atreida i njegova majka Džesika hodaju preko beskonačne pustinje planete Arakis, gde je voda vredna kao sam život – pa i vrednija od toga – i svaka kap se posebno meri.

Ipak, Pol i Džesika se ne plaše se da će umreti od žeđi – na sebi imaju specijalna odela koja recikliraju vlagu sa njihovih tela.

„Pravilo glasi – najbolje mesto za očuvanje vode jeste vlastito telo. Imaj poverenja u pustinjsko odelo“, zna Pol.

• O „ocu epske fantastike“: Zašto su Tolkinove priče i dalje tako popularne širom sveta
• „Kraljica zločina“: Misterija stogodišnje popularnosti priča Agate Kristi
• O zmajevima i ljudima: Pet serijala epske fantastike koje ne smete propustiti

Ne, voda nije problem, već nešto mnogo veće i strašnije, nešto što živi u peščanim dubinama.

Posle nekoliko sati hodanja preko dina, na putu ka kamenom grebenu gde bi bili bezbedni, iza sebe začuše šum.

„Trči!“, povika Džesika. „Trči, Pole!“.

I oni potrčaše, a ispod peska izbijao je ogromni peščani crv razjapljenih čeljusti, dugačak više od 400 metara.

Peščani crvi su opasni, ali ni približno opasni kao sve drugo u Dini, Frenka Herberta, najčitanijem romanu naučne fantastike u istoriji.

Nove ekranizacije Dine, za koju je zadužen Denis Vilnev, izazvala je veliku pažnju filmofila i ljubitelja sage, ali je premijera nedavno odložena za 2021. godinu.

Dakle, taman ima dovoljno vremena za šest knjiga dugu posetu Arakisu, punom peska, džinovskih crva, plavookih Slobodnjaka, napetih avantura, dubokih tema… I začina.

A začin je još vredniji od vode, pa vi vidite koliko je to.

Zašto čitati Dinu?

Prva od šest originalnih knjiga objavljena je 1965. godine, stekavši veoma brzo kultni status među ljubiteljima naučne fantastike.

Poznata je i kao „najbolji film koji nikada nije snimljen„, za šta je zaslužan ekscentrični francusko-čileanski reditelj Alehandro Hodorovski.

Hodorovski je hteo da mu u filmu glumi Salvador Dali – za simboličnih 100.000 dolara po satu snimanja – uz Orsona Velsa i Mika Džegera, dok je za muziku bio zadužen Pink Flojd, pa je projekat propao iz finansijskih razloga.

Dinu je nešto kasnije snimio Dejvid Linč, ali tom ekranizacijom mnogi nisu zadovoljni.

„Ja sam bio fan koji je bio ljut na Linča, mada što sam stariji sve više cenim tu Linčovu Dinu„, kaže za BBC na srpskom reditelj Petar Petrović.

Ipak, knjiga je knjiga i čitaoci su joj se uvek vraćali.

„Ona je tvorac moderne naučne fantastike, potpuno je redefinisala žanr… Pa, Ratovi zvezda su bazirani na njoj“, kaže za BBC na srpskom Slobodan Srdić, veliki ljubitelj serijala.

Srdić ističe da Dina pored svega toga ima „dubinu klasične književnosti, veoma razrađene likove i velike moralne dileme“.

„Dina otvara neke veoma duboke teme – bavi se politikom, filozofijom, religijom, ekologijom – a sa druge strane je prijemčiva i 15-godišnjacima“, ističe on.

Žarko Milićević iz Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“, kaže da je Dina značajna zato što „pokriva široku zonu interesovanja i otvara mnoga vrata“.

• Istina je tamo negde: Kako nam se Dosije iks podvukao pod kožu
• O ljudskosti u dubokom, mračnom svemiru: Zašto su Zvezdane staze i dalje tako popularne
• „Serija koja pomera granice“: Kako su „Senke nad Balkanom“ osvojile Srbiju

„Treba je čitati zato što baci buvu čoveku da razmišlja…

„Tu je pitanje veštačke inteligencije, gde su granice ljudskog uma i mogu li se one proširiti naporom, drogama ili tehnologijom.

„Pa pitanje klasa, šta je čovek, šta je slobodna volja, šta je sudbina, gde je pojedinac u svemu tome… O tome može da se priča mesecima“, kaže Milićević.

Jugosloveni žive na Arakisu

Slobodan Srdić

Mnogi ne znaju da se u prvoj Dini izokola spočitava da su Slobodnjaci koji žive na Arakisu zapravo Srbi…

Ili Bosanci ili Hrvati. Svakako su Jugosloveni ili Balkanci.

Pri početku knjige kada Pol ubije jednog Slobodnjaka i posle „vraća njegovu vodu plemenu“, časna majka se kroz ostale časne majke u njoj seća jezika predaka kako bi izvela ritual sahrane.

E, pa, u originalnoj knjizi taj ritual je na srpskom, sa nepravilnim prevodom na engleski.

Ide nešto „ovde pesak, ovde trava, ovde kosti“ i onda u zagradi ide prevod na engleski, ali je sve nepravilno prevedeno.

Na internetu sam našao neku debatu lingvističara o tome i ne postoji nikakav podatak odakle to Herbertu.

Oni to navode kao srpski/bosanski/hrvatski i ne postoji nikakav podatak kakve on veze ima sa tadašnjom Jugoslavijom, niti da je sa nekim Jugoslovenom ili književnikom sa ovih prostora bio u kontaktu.

Tako da sad vode polemiku da li je to namerno loše prevedeno – u smislu da li se tokom vekova promenilo značenje tih reči – ili on samo nije dovoljno dobro znao srpski.

O čemu se radi?

Prva knjiga prati porodicu Atreida koja dobija namesništvo nad Arakisom, jednom od planeta carstva koje se prostire čitavim svemirom.

Da, ljudi su pokorili vasionu, ali u ovoj priči nema borbi svemirskim brodovima, raznih lasera i sličnih stvari.

Iako se priča dešava u dalekoj budućnosti, reč je o feudalnom društvu.

„Nije da ništa od tehnologije ne postoji, ali postoje efikasni razlozi zašto im to ne treba ili ne koriste – tehnologija je tabu“, kaže Milićević.

„Koriste telekomunikacije, postoji putovanje svemirom, ali svemirskog rata i korišćenja razornih oružja nema, čak je potpuno beskorisno“, dodaje.

Nekada davno ljudski rod je zabranio humanoide i umesto razvitka tehnologije ljudi su tokom hiljada godina evoluirali.

Proširene su granice uma, pa postoje mantati – ljudski kompjuteri – ali je za sve, samim tim i za funkcionisanje čitave ekonomije carstva, potreban začin malanž.

A malanž, koji produžava život i jača mentalne sposobnosti, postoji samo na Arakisu.

U takvim okolnostima plemenite kuće se takmiče za prevlast i moć, a ko kontroliše Arakis – poznat i kao Dina – kontroliše mnogo toga, što znači i veliku opasnost.

„Ako nema rata ostaje da se ganjamo trgovački, ekonomski, spletkarenjem, politikom, otrovima i borbom prsa u prsa“, kaže Milićević.

„On je tu proračunato išao da svet po pitanju politike i sukoba bude veoma srednjevekovni, iako se priča dešava u dalekoj budućnosti“.

• Noć veštica – šta znamo o srednjovekovnim zombijima
• Zaboravite na Transilvaniju – „Drakula je bio Irac“
• Petak trinaesti: 12 stvari koje treba da znate

Herbert je kasnije objavio pet nastavaka – radnja čitavog serijala traje oko 8.500 godina – ali oni nisu toliko popularni kao prva knjiga.

„Dalje knjige su sve manje komercijalno uspešne, ali se dosledno drže problema sa početka“, kaže Srdić.

„Između treće i četvrte postoji skok za nekih 3.000 godina u budućnost, tako da vidimo implikacije svega što se događalo.

„Religiozni i ekološki fundamentalizam, kako se početna ideja izvitoperi tokom vremena i izgubi smisao… Mnogo je tu zanimljivih pitanja“.

Herbertov sin Brajan je kasnije u saradnji sa autorom Kevinom Anderdonom objavio čitav niz knjiga iz univerzuma Dine, ali mnogi priznaju samo šest osnovnih.

„Ti njihovi nastavci su užasni“, kaže kratko Slobodan.

Ko je Frenk Herbert?

• Rođen je 8. oktobra 1920. u Vašingtonu
• Najpoznatiji je po serijalu Dina, a radio je kao novinar, fotograf i ekološki konsultant
• Tokom Drugog svetskog rata bio je šest meseci fotograf u vojsci
• Tri puta se ženio, i imao je troje dece
• Studirao je na Univerzitetu u Vašingtonu, ali nikada nije diplomirao jer je, kaže, želeo da uči samo o onome što ga interesuje
• Pisao je palp priče za Eksvajer, a naučnu fantastiku je, kaže, počeo da čita deset godina pre nego što je počeo da je piše
• Iz novinarstva se povukao 1972. i postao samo pisac
• Preminuo je 11. februara 1986.

Kako je nastala Dina?

Sve je počelo 1957. godine, kada je Herbert kao novinar dobio zadatak da piše o dinama u Oregonu.

Tamo je Ministarstvo poljoprivrede SAD želelo da travu iskoristi za stabilizovanje peščanih dina.

Tekst nikada nije završio, ali je materijal bio početak nečeg mnogo većeg – narednih šest godina proveo je u istraživanju i pisanju.

Serijal od tri dela Sveta Dine objavljivao je od decembra 1963. do februara 1964. u mesečniku Analog, što je ubrzo postala prva knjiga.

Ono što je Dinu odmah izdvojilo od drugih knjiga naučne fantastike je – ekologija.

Herbert je knjigu posvetio „onima čiji rad prevazilazi ideje i prelazi u domen realne materije“.

„Ekolozima sušnih predela, gde god da su, u kom god vremenskom periodu da obavljaju svoj posao, ovaj pokušaj predviđanja posvećen je njima, sa skromnošću i divljenjem“, piše u posveti.

Milićević ističe da je Herbert „ekološkim temama pogodio duh vremena“.

• Peter Handke: Od govora na Miloševićevoj sahrani do Nobela
• Blogerka pravi biblioteke po selima u Srbiji
• Krokodilke na književnom zadatku: „Ne želim da se osećam kao uljez“

„Ekologija je tako na velika vrata ušla u naučnu fantastiku i pop kulturu, što se u tom trenutku prilično svidelo hipi pokretu.

„Takođe, u Dini se pominje začin koji otvara svest, čuva telo i produžava život, što se takođe, pre svega zbog LSD-a, svidelo hipi pokretu“, kaže on.

Knjiga je brzo dobila verne čitaoce i brojne nagrade, a mnogi poput Artura Klarka, čuvenog autora naučne fantastike, smatraju da je Dina za naučnu ono što je Gospodar prstenova za epsku fantastiku.

Herbert navodi da je knjigom hteo da ukaže na način na koji ljudi i društvene institucije mogu da se promene tokom vremena.

„Krajnja poruka prve tri knjige Dine je – čuvajte se heroja. Mnogo je bolje da se uzdate u vaše procene i vaše greške“, izjavio je Herbert 1979. godine.

Kako navodi, sve greške koje napravi neki lider – ili su počinjene u njegovo ime – pojačane su brojem onih koji tu osobu prate bez pogovora.

Dug put Dine ka filmskom platnu

Popularnost Dine nije promakla filmadžijama i već početkom sedamdesetih počele su priče o ekranizaciji.

Međutim, nimalo nije lako snimiti Dinu.

„Većina njenih kvaliteta i događaja dešava se, što bi Herbert rekao, u nedogađajima„, kaže Srdić.

„To su nepomične situacije gde neko razmišlja unutar sebe. Kako ti to da ekranizuješ? Može da bude nešto za široke narodne mase, pa kao ‘vau, crvi, letelice, ludilo'“.

Ipak, bilo je pokušaja i to prilično epskih.

Reditelj Petar Petrović navodi da su je mini serija iz 2000. vernija verzija Dine od onoga što su Linč i Žodorovski uradili (ili pokušali da urade).

„I jedan i drugi su bežali od originala ne da bi napravili nešto što nije verno, naprotiv, već baš zato što su shvatili Dinu„, navodi on.

„Obojica su ezoterici, mistici i dobro su razumeli unutrašnji svet Dine i likova, što je u njima izazvalo neku vrstu interesovanja da priču adaptiraju na taj način.

„To je sve u podtekstu, ali oseća se da ima nečeg ispod“.

• Dina Hodorovskog

Francuski konzorcijum kupio je 1974. prava na film, sa ciljem da ga režira Alehandro Hodorovski.

Hodorovski je planirao da to bude film od ni manje ni više 10 sati, da Dali igra padišaha Šadama, Orson Vels barona Vladimira Harkonena, a da deo glumačke ekipe bude i Mik Džeger.

Inače, zbog Dalijevog zahteva da dobije 100.000 dolara za sat vremena snimanja, Hodorovski je njegovu ulogu napisao tako da bude snimljena za 60 minuta.

U ostalim scenama hteo je da koristi lutku koja liči na njega.

Među umetnicima koji su radili na dizajnu bili su Kris Fos, H.R. Gajger i Žan Žiro, poznat i kao Moebijus.

Međutim, ubrzo po završetku dizajna i scenarija, ekipa je ostala bez finansijske podrške.

„Hodorodvski je u najmanju ruku šarlatan“, kaže Srdić.

„Pa on sam u dokumentarcu kaže ‘hteo sam da snimim Dinu zato što svi kažu da ju je teško snimiti’… Želeo je to silom svog ega, nije uopšte pročitao knjigu“, navodi.

On smatra da je poenta svega bilo „teranje u apsurd“.

• Dikensova pisma otkrivaju kako je izgledao život genija
• Šest stvari koje je Čarls Dikens podario savremenom svetu
• Pet načina na koje je Emili Bronte inspirisala današnje umetnike

„Hoće najskupljeg glumca na svetu, pa najpoznatiji bend na svetu… Potpuna besmislica. Naravno da nisu imali novca da završe i raspalo se“, ističe.

Zbog svega toga je priča o Dini Hodorovskog – kako glasi naziv dokumentarnog filma iz 2013. godine – postala poznata kao „najbolji film koji nikada nije snimljen“.

Ideje iz rada na Dini kasnije je sa Moebijusom iskoristio za grafički roman Inkal.

• Linčova Dina

Onda je došla 1976. godina i prava na film kupio je producent Dino de Laurentis, koji je tražio od Herberta da napiše novi scenario, što se i dogodilo.

De Laurentis je 1979. kao reditelja angažovao Ridlija Skota, ali je Skot nešto kasnije napustio projekat.

Nekoliko godina kasnije na projektu je angažovan Dejvid Linč, koji je napisao scenario, iako nije čitao knjigu, niti je bio ljubitelj naučne fantastike.

Tako je Dina 1984, gotovo 20 godina od prvog izdanja knjige, stigla na filmsko platno.

Međutim, reakcije nisu bile baš najbolje i fanovi su bili razočarani, kao i sam Linč.

Srdić kaže da je Linčova Dina nije ni komercijalno zanimljiva, ni umetnički duboka.

„Trebalo je da bude blokbaster, a zapravo je na nivou neuspelog filma B produkcije“, ističe.

„Nije užasan, ali nikome nije ni sjajan – niti je zadovoljio fanove knjige, niti široke narodne mase… Izgubio se negde između“.

Petrović navodi da je kao mlađi „teško doživljavao to da je Linč tako izneverio knjigu“.

„Dok sam rastao i otkrivao druge Linčove filmove bilo mi je sve više žao što to nije dobar film, što je bezveze i ružno“, kaže.

„Vizuelni efekti pritom izgledaju tragično loše, sećam se da sam kao mali bio šokiran prizorima Harkonena“.

Međutim, kako kaže, njemu i njegovim prijateljima Linčova Dina je danas guilty pleasure.

„Sednemo i kao ‘hi-hi-hi, baš je dobro što je stavio kučiće u film’. Ako je nešto treš ne znači da nije dobro i nije uticajno“, ističe on uz osmeh.

Petrović ističe da mnogi smatraju je film loš zato što je „zli producent oteo projekat“, ali da je posle nekog vremena shvatio da se Linču zapravo niko nije mešao ni u šta.

„Ta Dina je potpuno njegova, tačno je onakva kakvu je želeo da bude. Što sam stariji sve više cenim tu Ličovu Dinu i kako je on adaptirao tekst koji je zapravo nemoguće adaptirati“.

Novi film

Tačno 55 godina po objavljivanju prve knjige u bioskope širom sveta trebalo je da stigne nova Dina.

Timoti Šalame kao Pol Atreida, a tu su još Zendeja, Dejv Batista, Stelan Skasgard, Oskar Ajzak, Havijer Barden, Džoš Brolin i Džejson Momoa.

Međutim, na scenu je stupio korona virus, tako da je premijera sa decembra 2020. pomerena na oktobar 2021. godine.

Fanovi su veoma uzbuđeni, ali i zabrinuti.

„Priča prati hiljadugodišnju, milenijumski prošlost“, kaže Milićević.

„Ono što Herbert daje u citatima pre svakog poglavlja su zapravo destilovana iskustva carstva starog 10.000 ili 15.000 godina. Veoma je teško to preneti u film“, ističe.

Bilo bi, dodaje, lakše da je u pitanju serija, pa da je na raspolaganju 12 sati sadržaja, ali će svakako biti vizuelno lepo.

„Ako neko može da uspe to je onda Vilnev“, dodaje Srdić.

„Kaže da mu je to omiljena knjiga iz detinjstva i kad ga pitaju kako će snimiti neke stvari koje nije moguće snimiti, odgovorio je: ‘Nema problema, već 45 godina razmišljam kako ću to da uradim’.

„Čak je rekao da je zbog toga došao u Holivud, sve kako bi pre ili kasnije došao u mogućnost da snima Dinu.

„A ako njegov film bude debakl onda je to to“, navodi Slobodan uz osmeh.

Petrović je presrećan, ali u isto vreme i strepi.

„Odlepio sam kad sam video trejler. Ono što me kopka je da li Vilnev pravi rimejk Linčove Dine ili novu adaptaciju originalnog teksta.

„Šta god da je – odlično. Jedva čekam da ga vidim“.

Kako navodi, poslednji filmovi koje je sa tolikom strepnjom iščekivao su Bilo jednom u Holivudu i Pobesneli Maks: Autoput besa.

„Izašao sam spašen iz bioskopa, bili su i više nego što sam očekivao.

„Živim u nadi da će Dina biti takva“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]