Živopisna proza Gabrijela Garsije Markesa opisuje svet koji je egzotičan poput latinoameričkog karnevala.
Markes je potekao iz siromašnog i često veoma nasilnog sveta rodne Kolumbije, u kojoj demokratija nikad nije uzela maha.
Njegove priče uplitale su imaginarne, magične elemente u stvaran život i često bile smeštene u fiktivno selo Makondo.
Levičar po ubeđenju, nije se libio da kritikuje kolumbijsku vlast i veći deo života proveo je u izgnanstvu.
Garsija Markes rođen je na današnji dan 1927. godine, u kolumbijskom gradu Arakataka.
Ubrzo po njegovom rođenju, Markesovi roditelji su se odselili kada mu je otac postao apotekar.
Mladi Markes je ostavljen dedi i babi sa majčine strane, koji su se starali o njemu.
- Umberto Eko – pisac koji je verovao u moć stripova
- Mihail Bulgakov – genijalnost utekla iz kandži morfijuma
- Roman o Londonu – 50 godina od objavljivanja remek-dela Miloša Crnjanskog
- Uliks – 100 godina od objavljivanja Džojsovog remek-dela
Hvalospevi kritičara
Markesov deda, veteran kolumbijskog Hiljadudnevnog rata i liberalni aktivista, skrenuo mu je pažnju na politiku.
A od bake Markes je naučio sve o sujeverju i narodnim verovanjima.
Pričala mu je o pokojnim precima, sablastima i duhovima koji plešu oko kuće i to sve smirenim tonom, koji će on kasnije preuzeti za svoj najveći roman.
Garsija Markes je pohađao jezuitsku školu, a počeo je da studira pravo, ali je vrlo brzo prekinuo studije da bi radio kao novinar.
Onda je došla 1954. godine, kada je po novinarskom zadatku poslat u Rim i od tog trenutka je živeo uglavnom u inostranstvu – u Parizu, Venecueli i, na kraju, Meksiko Sitiju.
Nikad nije prestao da radi kao novinar, čak i kad je njegova proza doživela veliku popularnost.
Posrednik
Pod velikim uticajem dela Vilijema Foknera, Garsija Markes je prvi roman napisao u 23. godini, mada mu je trebalo sedam godina da za njega pronađe izdavača.
Knjiga Oluja uvelog lišća, objavljena 1955. godine – kao i njegova tri naredna romana – doživela je velike hvalospeve u književnom svetu, ali nije privukla širu publiku.
Nju će Markes steći tek kasnijim knjigama.
Deset godina kasnije, ideja za prvo poglavlje romana Sto godina samoće javila mu se dok je vozio za Akapulko.
Okrenuo je auto, odvezao se kući i zaključao se u sobu sa šest paklica cigareta dnevno kao jedinim društvom.
Izašao je napolje 18 meseci kasnije, samo da bi otkrio da mu je porodica u dugovima od 12.000 dolara.
Srećom, u rukama je imao 1.300 strana fenomenalnog bestseler teksta.
Prvo izdanje romana na španskog rasprodato je za nedelju dana, a u narednih trideset godina Sto godina samoće prodato je u više od 20.000.000 primeraka i prevedeno je na više od 30 jezika.
Njujork tajms ga je nazvao prvim književnim delom od Knjige Postanja koje bi trebalo da bude obavezna lektira za čitavu ljudsku rasu.
- Jasminka Petrović za BBC: „Deca najviše vole da pričaju, samo ih treba slušati“
- „Kraljica zločina“: Misterija stogodišnje popularnosti priča Agate Kristi
- Ljubivoje Ršumović: „Decu ne treba prekidati u igri“
- Zašto je Alisa u Zemlji čuda zapravo knjiga za odrasle
Realnost
Posle objavljivanja romana, Garsija Markes je zamoljen da služi kao posrednik u pregovorima između kolumbijske vlade i jednog broja gerilskih organizacij.
Među njima su bile Revolucionarne oružane snage Kolumbije i Nacionalna oslobodilačka vojska.
Sprijateljio se i sa kubanskim liderom Fidelom Kastrom, što je odnos za koji je Garsija Markes izričito tvrdio da je zasnovan na knjigama.
„Fidel je veoma načitan čovek“, rekao je u jednom intervjuu.
„Kad smo zajedno, pričamo o književnosti“, dodao je.
Nobelovu nagradu za književnost Markes je dobio 1982. godine.
Istaknuta je živahnost njegove proze i bogatstvo jezika kojim se služio da čitaocima dočara svoju bujnu maštu.
Neki su njegova dela doživljavali kao svesno preterivanje, natprirodni i mitski pristup kojem je pribegavao da bi pobegao od haosa njegove zemlje.
On sam je rekao da je njegov „nadrealizam potekao iz realnosti Latinske Amerike“, a dela kao što su General u svom lavirintu i Jesen patrijarha ilustruju njegovo sve veće političko protivljenje narastajućem nasilju u Kolumbiju.
Mesto Garsije Markesa u redovima književnih velikana dodatno je osigurano objavljivanjem još jednog bestselera, Ljubav u doba kolere 1986. godine.
U priči o dva para, mlađi je bio zasnovan na ljubavnoj vezi njegovih roditelja.
Meksički romanopisac Karlos Fuentes Masijas opisao je Gabrijela Markesa kao možda najboljeg pisca na španskom jeziku još od Servantesa.
„On je jedan od onih retkih umetnika koji su uspeli da zabeleže ne samo život, kulturu i istoriju jedne zemlje, već čitavog kontinenta.“
- Čovek koji je izmišljao fantastične svetove i savetovao političare – Herbert Džordž Vels
- O psihoistoriji i slobodi: Čemu nas uči „Zadužbina“ i zašto svi treba da je pročitaju
- O „ocu epske fantastike“: Zašto su Tolkinove priče i dalje tako popularne širom sveta
- Šta se krije ispod peska „Dine“ – priča koja je promenila svet
Pogledajte video: Kako danas živi seoska biblioteka
Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
