Književnost i praznici: Šta čitate na Svetski dan džepnih romana

Mali su, slatki, za trenutak mogu da vas prebace u neki drugi svet i, što je najvažnije, staju u džep.

Danas su to mobilni telefoni, ali tridesetih godina prošlog veka, ovo bi mogao biti reklamni slogan za džepne romane.

Pre tačno 87 godina, 30. jula 1935., prvih deset džepnih romana pušteno je u prodaju u Velikoj Britaniji.

Među izdanjima malog formata i mekog poveza našla su se dela Agate Kristi, Ernesta Hemingveja i Andrea Moroa.

Pored same veličine, ono što je dodatno spajalo ove, žanrovski potpuno različite, romane, jeste pingvin sa naslovne strane.

Čuvena britanska izdavačka kuća Pingvin Buks (Penguin Books) lansirala je džepne romane, učinivši ih dostupnim široj publici i pretvorivši čitanje u mejnstrim aktivnost.

Iako malog formata, takozvani džepnjaci su toliko veliki da se svakog 30. jula obeležava Svetski dan džepnih romana.

Zbog toga vam donosimo jednu prazničnu priču o čoveku koji nije imao šta da čita u vozu, simpatičnoj ptici sa južne hemisfere i džepovima.

Džepovima punih knjiga.

• Kako je viski spojio Čerčila, Pekića i BBC
• Branislav Nušić – šta bi satiričar danas pisao o Srbiji
• Roman o Londonu – 50 godina od objavljivanja remek-dela Miloša Crnjanskog
• Vek Vaska Pope, umetnika koji je „pesmom mislio“, a pisao da bi se osećao živim

Agata Kristi i loš izbor na stanici

Alan Lejn, koji je radio u čuvenoj britanskoj izdavačkoj kući Bodli Hed (Bodley Head), 1935. godine proveo je vikend na seoskom imanju kraljice zločina lično, Agate Kristi.

Izdavačka kuća za koju je Lejn radio je, baš kao i mnoge druge, bila žestoko pogođena ekonoskom krizom, pa je razmišljao kako da sačuva posao.

Dok je čekao voz za London na stanici u Eksteru, gradiću na jugozapadu Engleske, Lejn je ubijao vreme u prodavnicama, tražeći nekakvo štivo za put.

Ali sve što je našao bili su časopisi i jeftini krimi romani.

I u tom trenutku, Lejn je došao na, pokazaće se, genijalnu ideju.

Zapitao se šta bi bilo kada bi kvalitetna literatura bila dostupna na mestima poput železničkih stanica i kioska, i kada bi se knjige prodavale po razumnoj ceni.

Po ceni pakle cigareta, na primer.

Ostavši bez knjige za put, Lejn se ukrcao na voz za London, obuzet idejom o romanu malog formata i mekog poveza, knjizi koja bi mogla da stane u svačiji džep.

• „Kraljica zločina“: Misterija stogodišnje popularnosti priča Agate Kristi
• „Logika, Votsone, samo logika“
• Uliks – 100 godina od objavljivanja Džojsovog remek-dela

Pingvin sa pozamašnim čitalačkim iskustvom

Nazad u kancelarijama Bodli Heda, Lejn je predložio novu ediciju u kojoj bi se objavljivali džepni romani.

Međutim, čelnici Bodli Heda nisu bili oduševljeni idejom i odbili su da finansiraju projekat.

Ali Lejn je toliko verovao u ideju da je odlučio da uloži sopstvenu ušteđevinu.

Kompaniju je nazvao Pingvin (Penguin).

Lejn to tada nije mogao da pretpostavi, ali Pingvin će postati, kako knjiški moljci danas vrlo dobro znaju, jedna od najpoznatijih izdavačkih kuća.

Ali zašto se odlučio baš za ovu vodenu neleteću pticu?

„Želeo je ‘dostojanstven ali lakomislen’ simbol za njegovu novu firmu“, navodi se na zvaničnom sajtu izvadačke kuće Pingvin.

„Njegova sekretarica je predložila pingvina, a Lejn je poslao drugog zaposlenog u Londonski zoološki vrt kako bi napravio neke skice.“

Zatim je kupio prava za deset reizdanja književnih klasika i krenuo u potragu za netipičnim prodajnim mestima.

• Kakav je uticaj čitanja na mentalno zdravlje
• Emocionalno putovanje sredovečnih žena kroz svet književnosti
• Vilijem Šekspir, „čarobnjak u razumevanju ljudske duše“ i pet vekova kasnije

Odnos cene i kvaliteta

Nije samo oskudna čitalačka ponuda inspirisala Lejna da počne sa štampanjem džepnih romana.

Ako mislite da su knjige danas skupe, vratimo se na trenutak u tridesete godine prošlog veka.

Zamislite da je jedna knjiga skuplja od galona goriva ili bioskopske karte.

Tridesetih godina, tvrdokoričena knjiga – jedini format tada dostupan u knjižarama – koštala je oko 2.75 dolara, dok je galon benzina koštao deset, a karta za bioskop 20 centi.

Tako da ljudi nisu baš bili ludi za knjigama, ali su zato sigurno više išli u bioskop. Kolima.

Međutim, nije da tridesetih nije bilo knjiga mekog poveza i manjeg formata.

Bilo ih je, samo je kvalitet, u svakom aspektu, bio očajan.

Bez savremene književnosti, ali i bez klasika. U ponudi su bili samo jeftine petparačke priče, što se tada maltene nije ni smatralo književnošću.

Čak je i pakovanje bilo loše – knjige su štampane na tankom, žućkastom papiru, mastilo bi se lepilo za prste čitalaca, a ponekad bi falila i koja strana, jer povez nije bio najbolji.

I knjige izdavačke kuće Pingvin rešile su sva tri problema – nudile su kvalitetan sadržaj, u kvalitenom izdanju, po pristupačnoj ceni.

Izdavački program ili kako su pingvini okupirali Britaniju

Prvih deset knjiga u izdanju Pingvina objavljeno je 30. jula 1935. godine.

Među naslovima su se našli Zagonetni slučaj Stajls Agate Kristi, Zbogom, oružje Ernesta Hemingveja i Arijel Andrea Moroa.

Kada su u pitanju grafička rešenja, Lejn je znao da ne može previše da ulaže u naslovnice, što nije značilo da ne može da ih učini upečatljivim.

Za razliku od drugih izdavačkih kuća, koje su se trudile da imaju kreativne naslovne strane, ističući imena autora i nazive romana, Pingvin je akcenat stavio na brend.

Sve naslovne strane su izgledale isto – prost font, jednostavne boje (narandžasta za fikciju, tamno plava za biografije), dok je svaku krasila prepoznatljiva ptica.

A nesvakidašnji, jednostavan dizajn se mnogima dopao.

Iako to nije bila ideja izdavača, mnogi su sudili o knjizi i po koricama.

List Sunday Referee je naveo da je „izrada veličanstvena“, dok je pisac Džon Bojnton Pristli bio oduševljen „izvanrednim čudesima lepote i jeftine izrade“, navodi Smitsonijan Magazin.

I jedna knjiga koštala je svega dva i po penija, isto koliko i pakovanje od deset cigareta.

Računica je bila prosta – trebalo je da prodaju 17.000 primeraka svake knjige kako bi bili na nuli.

U prvih godinu dana poslovanja, Pingvin je prodao više od tri miliona knjiga.

• Stogodišnja književna dela koja su predvidela današnji svet
• Zašto bi Orvelova „1984″ mogla da govori o današnjici

Za svačiji džep

Pingvinova izdanja mogla su da se nabave svuda, postavši jednako dostupna kao i novine.

Romani bi završili u rukama studenata, mašinovođa i domaćica, a najviše u džepovima vojnika.

Kada je počeo Drugi svetski rat, mnogi britanski vojnici su, one mirnije trenutke na frontu, provodili čitajući neki roman u izdanju Pingvina.

Pisac i profesor sociologije i engleskog jezika, Ričard Hogart, koji je služio u Kraljevskoj artiljeriji tokom Drugog svetskog rata, izjavio je da su džepne knjige postale način raspoznavanja.

„Ako biste primetili da je zadnji džep pantalona ispupčen na karakterističan način, znali biste da je to čitalac“, izjavio je Hogart za Smitsonijan Magazin.

Pored zadnjih džepova, vojnici su knjige umeli da drže i u prednjem džepu košulje, onom iznad desnog kolena uniforme i u torbama za gas maske.

Nakon što je ranjen, jedan vojnik je proveo sate u streljačkom zaklonu, čekajući lekarsku pomoć, preneo je 1945. godine list Saturday Evening Post.

Vreme je prekratio čitajući Smrt dolazi za nadbiskupa, američke spisateljice Vile Kater.

Knjigu je uzeo dan ranije, verujući da je reč o krimi priči, ali je otkrio, na njegovo iznenađenje, da mu se roman ipak dopada“, navodi se u listu Saturday Evening Post.

Lejn je tokom rata takođe pokrenuo ediciju za najmlađe Puffin Picture Books, kako bi deca čitaoci, u slučaju nužne evakuacije, mogli lako da ponesu njihove omiljene knjige.

Pingvin kao standard

Oto Oltvanji, pisac i prevodilac, kaže da su knjige Pingvin Buksa „konačna potvrda da je nešto postalo klasik“.

„Čak i ako se radi o izričito savremenoj knjizi ili o knjizi možda upitnih književno-umetničkih dometa. Ako si dobio pingvinčića u narandžastom jajetu u uglu korice, žao mi je, ti si klasik“, kaže Oltvanji za BBC na srpskom.

Ali i pored kritičkog priznanja, Pingvinove knjige su takođe i garancija kvaliteta kada je reč o samoj izradi.

„Iz bilo koje decenije da ih imam na polici, bukvalno su identične, kao deo jedne ogromne, prepoznatljive porodice“, ističe Oltvanji.

„I praktično su neuništive. Jako važno za knjige.“

• Seks, droga i Oldos Haksli
• Vilijam Blejk – pesnik koji je za jedne bio ludak, za druge mesija
• Neobičan kult Elene Ferante

Ptice koje su pošle za Pingvinom

Kada su uvideli potencijal džepnih romana, i drugi izdavači su želeli svog pingvina.

Tako je izdavačka kuća Hačinson pokrenula posebnu ediciju za meka izdanja pod nazivom Tukan.

I sam Pingvin se proširio, pokrenuvši 1937. godine ediciju Pelikan, u kojoj su objavljivani naslovi koji nisu spadali u domen fikcije.

U toj ediciji su objavljene Vodič za socijalizam i kapitalizam inteligentne žene Džordža Bernarda Šoa, kao i knjige Zašto je Britanija u ratu i Šta Hitler želi, koje su dostigle visoke tiraže.

Džepni format je stigao i preko okeana, u Sjedinjene Američke Države, kada je 1939. godine Robert de Graf osnovao Poket Buks (Pocket Books), što u prevodu znači Džepna knjiga.

Prvi džepni roman objavljen u Americi bio je Dobra Zemlja, spisateljice Perl Bak.

Ali za razliku od Pingvina, koji se oslanjao na minimalistički dizajn, korice Poket buksa su bile bogato ilustrovane.

• O „ocu epske fantastike“: Zašto su Tolkinove priče i dalje tako popularne širom sveta
• Bušido: Knjiga koja je promenila imidž Japana

Tvrdi naspram mekog poveza, nekad i sad

Pre pojave izdavačke kuće Pingvin, tvrdi povez je bio standard za visoku književnost, dok je meki bio rezervisan za onu, kako bi je sam izdavači nazvali, jeftiniju, u kojoj su obilovali petparački romani.

Ali nakon što su se džepni romani Alana Lejna pokazali i više nego uspešnim, neki izdavači su se uplašili da bi izdanja mekog poveza mogla da ih izbace iz posla, pa su se brže bolje priključili trci, pokrenuvši sopstvene edicije.

Drugi su, pak, u potpunosti odbacili ideju mekog poveza i držali se zlatnog standarda.

A da li takva podela važi i danas? Pa, sve zavisi od tržišta.

Na američkom i britanskom tržištu, nove knjige uglavnom izlaze prvo u tvrdom povezu, dok se na meki povez istog izdanja može čekati čak i godinu dana.

„Tvrdi povez je pokazatelj standarda… On pokazuje kako prodavcima i kupcima, tako i kritičarima, da je to knjiga na koju vredi obratiti pažnju“, izjavio je 2018. godine za Gardijan Filip Džouns, urednik sajta Bookseller.

Tvrdi povezi po običaju imaju i veći format, pa ih je lakše izložiti, i uočiti, na knjižarskim policama.

„Velika tvrdokoričena knjiga je pitanje prestiža, dok su mi male džepne knjige nekako uvek bile izraz nepretencioznosti“, kaže Oltvanji.

Međutim, glavni razlog zbog kojeg izdavači biraju tvrdi povez je taj što, uprkos većoj ceni, formatu i težini, ljubitelji književnosti nastavljaju da ih kupuju.

Sajt Ekonomist je takvu izdavačku praksu uporedio sa onom u filmskoj industriji.

Baš kao što će filmofili radije otići u bioskop nego čekati DVD izdanje, tako će i ljubitelji književnosti požuriti da kupe novu knjigu omiljenog autora u tvrdom povezu.

Tvrdi povez je takođe standard i za francuske stripove. Sva izdanja, osim mangi, po automatizmu izlaze u tvrdom povezu.

U Srbiji se većina izdavača se odlučuje za jeftiniju varijantu i meki povez.

Doduše, format knjiga je često veći od džepnog izdanja (210*148 mm).

Neke izdavačke kuće, koliko god velike pisce objavljivale, u ponudi imaju samo meka izdanja.

Što, kao što je to slučaj i sa Pingvin izdanjima već 87 godina, ni po čemu ne umanjuje kvalitet dela.

Oltvanjiju, ipak, džepni format ostaje omiljen i to iz više razloga.

„Veoma su mi lepe; za mene su džepnjaci među najlepšim predmetima na ovoj našoj namučenoj planeti.“

„I praktični su. Tek sam relativno nedavno otkrio, kad sam počeo više da nosam knjige svuda sa sobom, da stvarno staju u džep. Ko bi rekao!“.

• Selindžerov Lovac u žitu je „biblija tinejdžerskog bunta“
• Čovek koji je izmišljao fantastične svetove i savetovao političare – Herbert Džordž Vels

Moderni džepnjaci

Moglo bi se reći da su džepni romani učinili čitanje viralnim i u neku ruku, za to vreme, bili proizvod tehnološke revolucije.

Baš kao što su, godinama kasnije to bili Vokmen, Diskmen i Gejmboj.

Svi ti uređaji su naš omiljeni sadržaj smestili u naše džepove.

Kada tako pogledate, nova vrsta džepnog romana je verovatno u vašem džepu, na mobilnom telefonu.

Postoji više aplikacija za čitanje na mobilnom telefonu.

Od Kindle aplikacije za Android i iOS, preko KOBO-a, Fullreader-a, Bookmate-a, na kojoj možete čitati i dela na srpskom jeziku.

Elektronske knjige još su jeftinije od štampanih mekih izdanja, i cene se mogu kretati od jednog do deset dolara.

Međutim, da biste ih čitali, morate da uložite malo više novca za osnovni uređaj – mobilni telefon ili neki od e-čitača poput Kindla ili Ajpeda, za koje se cene kreću od 200 do 500 evra.

Nešto skuplje od paklice cigareta, zar ne?

Kako da proslavite Svetski dan džepnih romana?

Evo nekoliko praktičnih saveta:

• Čitajte džepni roman
• Posetite neku od antikvarnih knjižara i kupite polovan džepni roman
• Čitajte neki od Pingvinovih prvih deset džepnjaka
• Ponovo čitajte omiljeni džepnjak
• Priključite se klubu ljubitelja džepnih knjiga

Pisac Oto Oltvanji nema dilemu kako će provesti 30. jul.

„Trenutno sam u postupku dopunjavanje kolekcije američkog pisca krimića Tomasa Perija, po čijem romanu je rađena trenutno zapažena TV serija Starac (Old Man) sa Džefom Bridžisom u glavnoj ulozi.“

Kaže da je Peri u međuvremenu prešao na objavljivanje malo većih mekokoričenih knjiga koje su mu manje drage, ali je u ranom delu karijere objavljivao savršene male upadljive džepnjake, pogotovo u serijalu koji ga je proslavio – o specijalistkinji indijanskog porekla za dobrovoljno nestajanje ljudi.

„Odete kod nje, zomolite je iz bilo kog razloga da nestanete sa lica Zemlje i ona vam pomogne. Kakva korisna usluga.“

„Možda je prva knjiga iz serijala, Trik sa nestajanjem (Vanishing Act), pravi izbor za ovaj dan.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]