Književnost: NIN-ova nagrada Stevu Grabovcu za roman Poslije zabave

Dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman 2023. godine je Stevo Grabovac za delo Poslije zabave, odlučio je petočlani žiri.

Na konkurs za 70. NIN-ovu nagradu ukupno je stiglo 188 romana, a u užem izboru, osim Grabovca, bili su i: Pesma o tri sveta Vladimira Pištala, Pakrac Vladana Matijevića, Autosekcija Srđana Srdića i U zemlji Franje Josifa Ljubomira Koraćevića.

Vladan Matijević dobio je NIN-ovu nagradu 2003. za delo Pisac izdaleka, a Vladimir Pišalo 2008. za roman Tesla, portret među maskama.

Stevo Grabovac (Slavonski Brod, 1978) objavio je do sada zbirku pesama Stanica nepostojećih vozova 2007. godine, a njegov prvi roman Mulat albino komarac bio je 2019. u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

Živi i radi u Banjaluci.

„Roman otvara rečenica: `Priča koju želim da ispričam govori o jednom užasnom zločinu.` I oko nje se, kao krugovi na vodi, šire sudbine likova koji su posredno ili neposredno povezani sa samim zločinom“, rekao je Grabovac o romanu Poslije zabave u ranijem intervjuu NIN-u.

„Zločin koji se pominje odnosi se na ubistva oko 20 romske dece u okolini Bosanskog Broda, negde u leto 1992″.

Objasnio je da ubistva nisu imala nikakve veze sa verskim i drugim razlozima, već su počinjena zarad ilegalne trgovine ljudskim organima.

Laureati prethodnih godina:

• NIN-ova nagrada Danici Vukićević za roman „Unutrašnje more“
• NIN-ova nagrada za 2021. godinu romanu „Deca“ Milene Marković
• NIN-ova nagrada: Roman godine je „Pas i kontrabas“ Saše Ilića
• Svetislav Basara po drugi put dobitnik NIN-ove nagrade

O NIN-ovoj nagradi

NIN-ova nagrada je književna nagrada kritike za najbolji roman godine.

Priv put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“.

Smatra se jednom od najznačajnijih priznanja u književnosti.

Među dobitnicima su Miloš Crnjanski, Miroslav Krleža, Meša Selimović i Borislav Pekić.

Oskar Davičo je tri puta dobio nagradu, a dva puta su nagrađeni romani Dobrice Ćosića, Živojina Pavlovića, Dragana Velikića i Svetislava Basare.

• Sedam manje poznatih detalja iz biografije slavnog pisca Meše Selimovića
• Danilo Kiš kao „čuvar izgubljenih svetova“
• Miroslav Krleža, „hodajuća enciklopedija“, pisac oko čijih stavova se i danas lome koplja
• Kako je viski spojio Čerčila, Pekića i BBC
• Slobodan Tišma za BBC: „Ne smemo da postavljamo nikakve granice u umetnosti, ako nešto radimo, onda idemo do daske”

Dosadašnje dodele nisu prošle bez kontroverzi i kritika na račun žirija.

Nagrada nije dodeljena 1959, a kao razlog je navedeno da je pauza posledica želje za „stimulisanjem kvaliteta“.

Danilo Kiš je vratio nagradu za roman „Peščanik“ iz 1972, ali tek 1978. usred polemike da je „Grobnica za Borisa Davidoviča“ plagijat.

Isto je uradio i Milisav Savić 1991, kada je izabran roman „Hleb i strah“, revoltiran tekstom Momčila Selića koji je objavljen u nedeljniku NIN, a u kojem su iznete negativne ocene Savićevog rada.

Sreten Ugričić je izrazio protest 2010. godine, kada je izdavačka kuća Laguna prijavila njegov roman „Neznanom junaku“ za NIN-ovu nagradu protiv njegove volje.

Ugričić je tom prilikom napisao da NIN-ova nagrada deo poretka koji je „ideološki armiran nacionalizmom, tradicionalistički, patrijarhalan, populistički, autističan i antiprosvetiteljski“.

Povlačenje iz izbora nije neuobičajeno – Radomir Konstantinović je dobio nagradu 1960. za roman „Izlazak“, ali je „Dekartovu smrt“ povukao iz konkurencije 1966.

Pogledajte i video: Put stare knjige do novog čitaoca

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]