Smrt Lijama Pejna, bivše zvezde benda One Direction, pokrenula je raspravu o brizi o ljudima u muzičkoj industriji, posebno mladima.
Pevač je poginuo prošle nedelje u 32. godini pošto je pao sa terase hotela u Argentini, a Šeron Ozborn, televizijska zvezda i jedna od članica žirija emisije Iks faktor, poslala je jednu od najpotresnijih poruka kada je saznala za njegovu smrt.
„Svi smo te izneverili”, kazala je Ozborn.
Pejn je bio „samo dete” kada je „zašao u jednu od najzahtevnijih branši na svetu”, dodaje ona.
„Ko je bio uz tebe? Gde je bila ova industrija kad ti je bila potrebna?”, pita se Ozborn.
Više od 25.000 ljudi potpisalo je peticiju, tražeći da industrija zabave „snosi odgovornost i stara se o zdravlju umetnika koji u njoj rade”.
- Poginuo pevač bivše britanske pop grupe One Direction
- Kajli Minog o „zlobnim” kritikama i pismima podrške borbi protiv raka
Ozborn nije bila članica žirija kada je Pejn postao slavan takmičeći se u Iks faktoru 2008. sa 14 godina.
Dve godine kasnije je ponovo učestvovao kao pevač grupe One Direction.
Ostalo je istorija.
Dok je bend ostvario izvanredan uspeh širom sveta, Pejn je ukazivao da on nije došao bez posledica.
Zloupotrebljavao je alkohol kako bi se nosio sa slavom „jer nije bilo drugog načina da prihvati sve što se dešava“.
Američka muzička zvezda Brus Springstin prethodnih dana bio je među mnogima koji su pričali o negativnim efektima slave na ljude.
„Mladi nemaju unutrašnje mehanizme ili samosvest da bi mogli da se zaštite od mnogih stvari koje nose slava i uspeh“, kazao je Springstin za list Dejli telegraf.
„Tako se izgube u mnogim teškim stvarima koje im nanose bol, a nekad koriste droge ili alkohol da bi skinuli deo pritiska.
„To vrlo dobro znam iz ličnog iskustva, jer sam se i ja nosio sa različitim stvarima“, objasnio je muzičar.
I britanski pevač Robi Vilijams je priznao da se takođe borio sa unutrašnjim demonima kada je imao 31 godinu.
„Božijom milošću ili pukom srećom sam još ovde“, smatra Vilijams.
Potrebno je više ljubaznosti i empatije javnosti prema poznatim ličnostima koje možda prolaze kroz teške periode, dodaje muzičar.
„Slavnim ljudima koji su vam potpuno strani potrebna je empatija“, kaže.
Da li muzička industrija može da uradi više kako bi se pomoglo mladim umetnicima i da li će se sada nešto promeniti?
„Mislim da stavljanje 16-godišnjaka u svet odraslih, kao što je ova industrija, može potencijalno da bude vrlo štetno. Robi je to iskusio, definitivno“, govori Čejmbers.
„Poznat mi je Robijev slučaj dok je bio u grupi Take That, gde nije bilo adekvatne zaštite članova koji su tada bili tinejdžeri. Bilo je to davno, ali ne vidim da se mnogo promenilo“, dodaje.
Da u industriji zabave „nema dovoljno brige“ o umetnicima smatra i Oritse Vilijams, zvezda benda JLS, koji je takođe postao slavan takmičenjem u Iks faktoru.
„Ovo je teška, teška scena i za nju je potrebno da imate jako debelu kožu.
„Kad niste do tada živeli, a prolazite kroz osude i nevolje zbog toga što ste poznati, veoma je teško. A ko je tu da vas podrži?“, pita muzičar.
I sam se suočavao sa problemima kada je njegov dečački bend sticao popularnost.
„Sami ste u tom ludom, ludom svetu, u kom ima mnogo lešinara. Teško je snaći se“, dodaje.
Trebalo bi da ima više podrške u ovom „promenljivom poslu, posebno sada sa uticajem društvenih mreža“, kaže Egan Kvig, koji se zajedno sa Pejnom pojavio u Iks faktoru 2008. godine.
Grupa One Direction bila je trećeplasirana u toj televizijskoj emisiji 2010. godine, kada je pobedio Met Kardl, a Rebeka Ferguson bila je druga.
Oboje su saopštili da su „očajni“ zbog smrti Pejna.
Ferguson se suočavala sa iskorišćavanjem i zlostavljanjem u muzičkoj industriji.
„Godinama sam pričala o iskorišćavanju i profitiranju na mladim zvezdama – mnogi od nas i dalje žive sa posledicama i posttraumatskim stresnim poremećajem“, objavila je ona u poruci na društvenim mrežama.
Prisetila se kako je sa Pejnom ušla u taksi i uputila se na snimanje Iks faktora, a pre toga su se upoznali na železničkoj stanici.
„Ne mogu da ne mislim na tog dečaka koji je bio pun nade i radovao se svetloj budućnosti.
„Da nije ušao u taj voz ili taj taksi tog dana, verujem da bi danas bio živ“, kaže Rebeka.
I Kejti Vejsel, koja je takođe učestvovala u Iks faktoru 2010. godine, dugo se bori za veću podršku zvezdama koje se pojavljuju na televiziji.
Kao učesnica je osetila „strašnu količinu pritiska“, kazala je prošle godine za BBC.
Produkcija te emisije primenjuje „sveobuhvatne mere“ kako bi pružila podršku učesnicima, kazao je tada u odgovoru na njene tvrdnje portparol Iks faktora.
Mladi muzičari „naivno“ ulaze u ovaj rijaliti šou, smatra Vejsel.
„Nije nam transparentno objašnjeno u šta se upuštamo… Niko ne zna šta može da očekuje“, kaže.
Muzičku industriju naziva „vrlo manipulativnom, prepunom iznude i razarajućom“, dodajući da „isisava dušu iz čoveka“.
‘Prilična’ briga
Ali, ima i onih koji su u muzičkoj industriji primetili „velike promene“, poput Meta Tomasa, jednog od osnivača neprofitne ogranizacije Mjuzik suport, koji je pre toga dve decenije radio kao rukovodilac izdavačkih kuća i menadžer muzičara.
„Muzička industrija je postala mnogo bolja i ostvarila je veliki napredak.
„U prethodnih 10 godina primećujemo svest da su umetnici ljudska bića, a ne roba, ali, još je dug put pred nama“, kaže on za BBC.
Sada umetnici imaju više mogućnosti da dobiju podršku, ali ne znaju svi gde mogu da je pronađu, dodaje.
„Jedan od najvećih problema je manjak znanja o dostupnosti pomoći, kao i manjak jasnih i zvaničnih smernica“, naglašava.
Tomas podržava predlog koji je iznela Čejmbers da se mlađi od 18 godina daleko više štite.
„Velika je razlika između obaveze da brinemo o umetnicima i te obaveze prema deci. Briga o deci trebalo bi da bude potpuno odvojena“, tvrdi.
Promene od 2010. godine uvideo je i Džonatan Šalit, Britanac koji radi sa mladim talentima.
„Srećom, naučili smo mnogo lekcija. Obaveza da brinemo o umetnicima tada nije bila kakva je mogla da bude. Sada je ona značajna“, smatra Šalit.
„Mislim da je jako važno da stavimo emocije i užasnutost onim što se desilo Lijamu po strani. To se dogodilo mnogo godina posle njegovog napuštanja grupe.
„Suprotno njemu, neki članovi benda One Direction postigli su veliki uspeh i izuzetno uživaju u životu. Nije sve crno-belo“, dodaje Britanac.
Priznaje da ipak „slava nije onakva kako se čini, jer imate milion prijatelja, ali nemate prijatelje uopšte“.
„Uvek kažem da su umetnici najosetljiviji ljudi u vrlo teškom poslu“, dodaje.
Sada je prisutna „mnogo veća usredsređenost“ na dobrobit umetnika i pokušaje da se razume pritisak sa kojim se suočavaju, kažu iz Britanske fonografske industrije, tela koje zastupa izdavačke kuće.
Izdavači imaju „aktivne uloge“ u postizanju blagostanja njihovih umetnika, a „široka lepeza mehanizama podrške“ im je na raspolaganju, poput usluga menadžera ili organizacija za pomoć, kaže portparol ovog udruženja za BBC.
„Muzička zajednica stalno razmišlja kakvu bi još pomoć mogla da pruži.
„BPI je posvećena podržavanju naših članova i drugih u industriji kako bi se pobrinuli da dobrobit umetnika ostane naš prioritet“, dodaje.
U industriji su svesni da „moraju da reaguju na ovakve pojave“, održavaju se seminari i razgovori o zdravlju umetnika i stvari idu na bolje, rekao je Markus Entoni, konsultant za menadžment u industriji muzike.
„Međutim, nekim menadžerima i izdavačkim kućama će novac uvek biti ispred umetnika“, zaključuje on.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.