Ko je Edževit Piroglu, kurdski aktivista čije izručenje traži Turska

Posle skoro tri godine u ekstradicionom pritvoru u Srbiji, dva štrajka glađu i nekoliko hospitalizacija, kurdski aktivista Edževit Piroglu je na korak do slobode, smatra njegov advokat.

Piroglu je uhapšen u Srbiji 2021. godine, na osnovu Interpolove poternice koju je raspisala Turska, koja ga optužuje za terorizam i ratovanje na teritoriji strane države, ali odbrana tvrdi da je slučaj politički motivisan.

Edževit je mlađi brat Muse Piroglua, političara kurdskog porekla i aktuelnog opozicionog poslanika Velike narodne skupštine Turske – najvišeg zakonodavnog tela u toj zemlji.

„U poslednje tri godine, nekoliko puta sam dolazio u Srbiju da posetim brata, prvo u zatvoru, a zatim i u bolnici“, priča Musa Piroglu, koji se kreće uz pomoć invalidskih kolica.

„Najviše me porazila izolacija u koju je zapao, jer je već tri godine zatočen u zemlji čiji jezik ne govori“, dodaje za BBC na srpskom.

• Šta izručenje jednog Kurda govori o politici Srbije prema Erdoganu
• Jesu li ruski antiratni aktivisti „pretnja po nacionalnu bezbednost“ Srbije

Viši sud u Beogradu je triput odlučio da Piroglu treba da bude izručen Turskoj, ali je Apelacioni sud svaki put obarao presudu.

U zimu 2024. godine, kada je Apelacioni sud doneo konačnu odluku, Piroglu je pušten iz ekstradicionog pritvora, ali nije bio na slobodi.

„MUP Srbije je 12. januara 2024. doneo dva rešenja – jedno, po kojem se upućuje u Prihvatilište za strance na period do 90 dana. Drugo, po kojem je dužan da napusti teritoriju Srbije odmah – ta dva rešenja se međusobno isključuju“, kaže advokat Milan Vuković.

Dodaje da je Piroglu tada prebačen u Prihvatilište za strance u Padinskoj Skeli, a 8. jula 2024. navršava se 180 dana od kako je tamo pritvoren.

„Očekujemo da bude pušten, jer ima validan pasoš i može da se kreće gde god želi“, naglašava Vuković, ali dodaje da njegovom timu još uvek nije uručeno rešenje.

Piroglu se trenutno nalazi u Pančevačkoj bolnici, jer mu se zdravstveno stanje pogoršalo zbog štrajka glađu, koji traje već više od 100 dana, saopštili su aktivisti Inicijative za oslobađanje Edževita Piroglua.

Zašto Turska traži Edževita Piroglua?

Optužnica na osnovu koje je Turska još 2021. tražila izručenje, tereti Edževita Piroglua za pet krivičnih dela.

„Između ostalog, optužen je za terorizam, učešće u ratu u Siriji, kao i za neovlašćeno nošenje oružja“, kaže advokat Vuković koji ga zastupa u ekstradicionom postupku.

„Za navode u optužnici nisu pruženi validni dokazi“, ocenjuje on.

Kurdi, narod koji živi na teritoriji Turske, Sirije, Iraka i Irana, već decenijama teže da stvore nezavisnu državu Kurdistan, čemu se zvanična Ankara protivi.

Međutim, među Kurdima ne postoji jedinstvo – podeljeni su na brojne političke frakcije, koje turski političari često nazivaju „terorističkim“ u javnom govoru.

Pojedine su međunarodno priznate kao veoma radikalne – američki Stejt department je još 1997. godine proglasio Kurdsku radničku partiju (PKK) za terorističku organizaciju.

U optužnici protiv Piroglua navodi se da je bio član PKK.

Međutim, njegovi branioci tvrde da to nije istina, već da je Piroglu zapravo predvodio Socijalističku demokratsku partiju (SDP), koja ni u Turskoj nikada nije proglašena za terorističku organizaciju.

Kurdi i rat u Siriji

Kada je 2011. godine izbio rat u Siriji, pojedini kurdski pokreti su u tome videli šansu za nezavisnost jednog dela teritorije na severu zemlje.

Rožava, sirijski grad blizu granice sa Turskom, postao je uporište levičarske kurdske Partije demokratske unije, vodeće partije sirijskih Kurda.

Njihova borba, koju pojedini opisuju kao revoluciju, 2013. godine je dovela do samoproglašene autonomije na severu Sirije, u regionu koji je poneo naziv Autonomna uprava Severne i Istočne Sirije, ili Zapadni Kurdistan.

Međutim, već 2014, Rožava se našla na udaru Islamske države – militantne grupe koja je te godine osvojila velike delove Sirije i Iraka.

Kao odgovor, međunarodna koalicija od 87 država, među njima Srbija i Turska, ujedinila se u borbi protiv Islamske države.

Rusija je krenula u sopstvenu borbu protiv radikalne militantne grupe.

Što se tiče optužbi za učešće u ratu na teritoriji strane države, pravni tim ne spori da je Edževit Piroglu boravio u Siriji, ali osporava dokazni materijal koji je priložen uz optužnicu.

„Priloženi su iskazi uhapšenih Kurda, koji su pod prinudom morali da svedoče“, kaže advokat Vuković.

Musa Piroglu, koji od milošte brata naziva Edže, potvrđuje da je njegov mlađi brat boravio u Siriji.

„Bio je u Rožavi, gde su trajale borbe protiv džihadista, protiv Islamske države“, priča o periodu posle 2016. godine.

„Moj brat je heroj, a ne terorista“, kaže Piroglu.

Dodaje da su on i Edževit odrasli „u zajednici kurdskih Alavita“, muslimanskoj grupaciji koja sledi učenja islamskih mistika.

„Naša porodica je već decenijama politički aktivna kroz socijalistički pokret.

„Godinama su turske vlasti progonile mnoge članove naše porodice – organizovali su racije i hapsili nas, a to ni mene nije zaobišlo“, priča Musa Piroglu.

Marta 2019. godine, koalicija predvođena Amerikom je proglasila pobedu nad Islamskom državom.

Međutim, u Turskoj je to označilo početak obračuna sa političkim protivnicima, koje su vlasti optuživale za članstvo u terorističkim organizacijama.

U jesen 2019, u Turskoj su održani lokalni izbori, što je dodatno podgrevalo tenzije, pisao je tada spoljnopolitički magazin Forin polisi.

„Tako se na meti našao i Edževit, koji je napustio zemlju“, kaže Musa Piroglu.

Sledeći put, brata je video u ekstradicionom pritvoru u Beogradu.

Pogledajte video: Planirali su život u Srbiji, ali su morali da odu

Šta dalje?

Iako se 8. jula navršava 180 dana, koliko MUP može da drži Edževita Piroglua u Prihvatilištu za strance u Padinskoj Skeli, njegov brat strahuje da do oslobađanja neće doći.

„Bojim se da ne postoji politička volja – da je tako, moj brat bi već bio slobodan čovek početkom ove godine, kada je Apelacioni sud pobio presudu.

„Takođe se bojim da srpske vlasti, uprkos odluci suda da ne bude izručen, traže način da ga indirektno predaju Turskoj, što bi predstavljalo kršenje i domaćih zakona, i međunarodnog prava – zato je ovaj slučaj važan“, kaže Musa Piroglu.

Advokat Vuković, koji očekuje da Piroglu bude pušten iz Prihvatilišta u Padinskoj Skeli, kaže da postoji mogućnost da MUP ograniči kretanje njegovom klijentu.

„Da postoji rešenje kojim se mom klijentu naređuje da napusti Srbiju, MUP bi na osnovu toga mogao da mu odredi boravak u određenom mestu, odakle bi bio deportovan“, objašnjava Vuković.

Takođe, Piroglu bi u tom slučaju mogao da zatraži politički azil, što bi produžilo njegov boravak u Srbiji dok se ne donese odluka o zahtevu.

Do objavljivanja teksta Ministarstvo pravde nije odgovorilo na upit BBC novinara o perspektivi razrešenja slučaja Edževita Piroglua.

• Ko su nepoželjni ljudi i događaji na Balkanu
• „Proterani smo“: Zašto ruska porodica pakuje kofere i odlazi iz Srbije

Proteklih godina, Srbija je već nekoliko puta izručila strane državljane, kršeći međunarodno pravo, o čemu je BBC već pisao.

Jedan od primera je Dževdet Ajaz, kurdski aktivista, izručen Turskoj decembra 2017. godine.

Turskim vlastima je predat na osnovu odluke srpskog suda, ali uprkos apelima Komiteta za sprečavanje torture Ujedinjenih nacija da se sa odlukom sačeka.

„Predsednik Aleksandar Vučić je hteo da učini svom prijatelju Erdoganu i isporučio je Ajaza“, rekao je ranije analitičar Boško Jakšić za BBC na srpskom.

Zbog odluke vlasti da ga ipak izruče, Srbija je oglašena odgovornom za kršenje Konvencije UN protiv mučenja i drugih svirepih, nečovenih ili ponižavajućih kazni ili postupaka.

Komitet UN tada je naložio Srbiji da Ajazu „pruži obeštećenje“ – za nematerijalnu štetu koja je posledica fizičke i psihičke patnje koja mu je prouzrokovana.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]