Opisivali su ga kao imama koji ima „državu u državi“, drugog najmoćnijeg čoveka Turske i „zakletog neprijatelja“ predsednika Redžepa Erdogana, ali i čoveka sa uticajem na Balkanu.

Fatulah Gulen, islamski propovednik, preminuo je u Americi u 83. godini, gde je živeo.

Tvorac je pokreta i ideologije Hizmet, čiji je bio duhovni vođa.

Ima milione sledbenika širom sveta i kontrolu nad više od 1.000 obrazovnih institucija u 150 država, među kojima se često pominju i balkanske zemlje.

Turska i njen predsednik Erdogan aktivno rade na njihovom zatvaranju, posebno posle pokušaja dela vojske da 2016. preuzme kontrolu nad zemljom.

U sukobima je poginulo oko 250 ljudi, a za sve je optužen Gulen, koji je negirao umešanost.

Turska njegov Hizmet danas naziva FETO – Fetulah teroristička organizacija.

Internet stranica Herkul, koja objavljuje Gulenove propovedi, objavila je na Iksu da je imam preminuo u nedelju uveče u bolnici u saveznoj državi Pensilvaniji.

Gulen na Balkanu

Rođen je u aprilu 1941. na istoku Turske, kao sin imama.

Sa svega 18 godina je počeo da drži propovedi, a sa 28 postaje najmlađi imam u Turskoj, kada dobija veliku podršku među vernicima, piše Vreme.

Bio je poznat kao propovednik koji promoviše tolerantni, umereni, islam, naglašava skromnost, naporan rad i sve zasniva na obrazovanju.

Zbog toga1960-ih kreće u osnivanje obrazovnih institucija širom Turske, potom i po svetu.

U narednih nekoliko decenija, gulenisti su došli na niz važnih funkcija u Turskoj, posebno u policiji i sudstvu, ali i Erdoganovoj Stranci pravde i razvoja (AKP).

Kada su 1998. objavljeni su snimci na kojima Gulen navodno poziva pristalice da „strpljivo“ rade na tome da „preuzmu kontrolu nad državom“ – čiju su autentičnost mnogi osporavali – propovednik odlazi u SAD.

Zvanično na lečenje, ali time i izbegava potencijalni sudski proces protiv njega u Turskoj.

Erdoganove vlasti u međuvremenu optužuju Hizmet da školuje mlade koji se „infiltriraju u institucije“ i „pod maskom dobročinstva zapravo rade državama iza leđa“.

Mediji na Balkanu poslednjih godina često su pisali o vrtićima, školama i univerzitetima navodno povezanim sa gulenistima.

Srbija

„Bejza“, to jest „blistavo bela“.

Tako je glasio naziv privatne osnovne škole u Beogradu, povezivane sa Gulenom, o kojoj su mediji posebno pisali te 2016, posle pokušaja puča u Turskoj.

„Gospodin Gulen nije vlasnik, ali, kao i svaki čovek, može da ima inspirativnu tačku, kao što je nekima Nelson Mandela, Buda ili Novak Đoković“, izjavio je tada direktor Kemal Jildiz.

Nadležni su odmah saopštili da škola posluje po zakonu, da se nastava izvodi po programu Ministarstva prosvete Srbije, a da je osnivač „strano fizičko lice“.

Usledio je i zahtev Turske da se zatvore sve škole pod Gulenovim patronatom u Srbiji, navodeći da ta u Beogradu potencijalno nije jedina.

Mehmet Akarča, savetnik tadašnjeg turskog premijera Binalija Jildrima, izjavio je za Blic da su srpski zvaničnici „Turskoj pružili punu podršku u borbi protiv terorizma“.

Danas se internet pretragom „Bejza“ škole naiđe na natpis – „trajno zatvoreno“.

Bosna i Hercegovina

Akarča je tada istakao da Gulenovih škola najviše, što se Balkana tiče, ima u Bosni i Hercegovini (BiH), gde postoje još od kraja 1990-ih.

Pre svega su ga Gulenom povezivane obrazovne institucije „Bosna Sema“, kojih ima u više gradova – Sarajevu, Bihaću, Zenici, Tuzli i Mostaru.

Ima ih više od deset i to od predškolskih ustanova do univerziteta.

Oni su takođe negirali optužbe za „širenje Gulenove ideologije“, ističući da su „u potpunosti bosanskohercegovačke škole“.

„Bosna Sema“ škole u međuvremenu su više puta menjale vlasništvo, a od 2018. njima rukovodi britanska kompanija Ričmond park edukejšn, po kojoj nose ime.

Turski ambasador u BiH više pua je pozvao na zatvaranje škola povezivanih sa gulenistima, što su podržali i pojedini lokalni političari, ali do toga nije došlo.

Zvanična Ankara je tražila i izručenje Gulenovih pristalica iz BiH, koji i dalje nisu izručeni.

Severna Makedonija

Severna Makedonija je međutim izručila je 15 osumnjičenih da su pripadnici Hizmeta.

Njihovi identiteti nisu otkriveni, ali je ambasada Turske u Skoplju saopštila da je reč o direktorima i zvaničnicima edukativnih institucija, medija i nevladinih organizacija.

Najviše se na udaru našla privatna škola „Jahja Kemal“ iz Skoplja, koja ima ogranke u nekoliko gradova.

Erkal Kara, turska ambasadorka u Skoplju, nazvala ju je čak „terorističkom“, apelujući na roditelje da ne upisuju decu „ako ne žele da postanu teroristi“.

Iz Ministarstva prosvete su tada saopštili da ta škola ima adekvatnu dozvolu za rad i da funkcioniše u skladu sa zakonom.

Albanija

Škole povezivane sa gulenistima u Albaniji postoje već dugo, a posebno se ističe Mehmet Akif koledž u Tirani, osnovan 1993. godine.

Ima ih i u Draču i Skadru.

Gulen koledži danas su najveće i najuticajnije privatne škole u Albaniji, piše Centar za geostrateška istraživanja i terorizam (Cegit) iz Srbije, koji se bavi pitanjem bezbednosti.

Oni tvrde da organizacije pod kontrolom Gulena najjači uticaj ostvaruju upravo u Albaniji, koja je „njihovo uporište na Balkanu“.

Ipak, 2020. je zatvoreno nekoliko institucija zbog navodne povezanosti sa Hizmetom.

Kosovo

„Mehmet Akif“ škole, kao i druge povezivane sa gulenistima, postoje i na Kosovu.

Koliki je njihov uticaj pokazuju i nezvanične tvrdnje da su deca Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja, Jakupa Krasnićija, Agima Čekua i drugih nekadašnjih visokih zvaničnika Kosova, završila škole u Hizmet sistemu, piše Cegit.

Iz kosovskog Ministarstva obrazovanja su za sve škole pod sumnjom da su „gulenističke“ saopštili da rade kosovskim zakonima.

Pohađa ih više od 1.500 učenika, dodali su.

Ipak, kosovska policija je 2018. takođe uhapsila i deportovala šest turskih državljana zbog povezanosti sa Gulenovim pokretom.

Crna Gora

Univerzitet Mediteran iz Podgorice je u javnosti povezivan sa Hizmetom, što su iz rektorata tog univerziteta odmah negirali.

„U Crnoj Gori postoje neke manje institucije Fatulaha Gulena, u Podgorici i Rožajama, ali one nisu tako jake kao u zemljama regiona“, rekao je Rifat Fejzić, reis Islamske zajednice u Crnoj Gori, za RSE.

Gulen i Erdogan – od saveznika do neprijatelja

Gulen je nekada bio veliki saveznik Erdogana, kojem je pomogao da 2002. dođe na vlast.

Međutim, do promene u njihovom odnosu 2013. godine.

Veliki protesti protiv Erdogana ugušeni su nasilnim putem, čemu se Gulen usprotivio.

Nedugo zatim, bliski saradnici dugogodišnjeg turskog predsednika, među kojima je i njegov sin, optuženi su za korupciju.

Erdogan za sve to krivi Gulena, tvrdeći da pristalice Hizmeta sa visokih položaja u državi rade protiv njega.

Turska vlada ubrzo proglašava Hizmet terorističkom organizacijom, koji Erdogan naziva „kacerogenim“, obećavajući da će učiniti sve kako bi ga „iskorenio“.

Potom dolazi 2016. godina, kada deo vojske pokušava da svrgne Erdogana.

Ipak, puč nije dobio podršku javnosti i ostatka vojske, tako da nije uspeo.

Turska Vlada je za sve okrivila Gulena – koji je sve vreme u Americi – ali je on negirao te tvrdnje i osudio državni udar.

Uhapšeno je na hiljade ljudi, a svi koji su smatrani Gulenovim pristalicama su otpuštani iz javne službe.

Turska je zatražila njegovo izručenje, što su SAD uvek odbijale.

U intervjuu za BBC iz 2014. godine, Gulen je izbegao odgovor na pitanje za koga bi glasao na tadašnjim turskim izborima.

„Ako bih nešto rekao ljudima, mogao bih da kažem da ljudi treba da glasaju za one koji poštuju demokratiju, vladavinu prava, koji se dobro slažu sa ljudima“, rekao je.