Ko je Mark Rute, novi generalni sekretar NATO Alijanse

Umesto Norvežanina – Holanđanin.

Bivši holandski premijer Mark Rute preuzeo je dužnost generalnog sekretara NATO-a, sa koje se posle više od decenije povukao Jens Stoltenberg.

„Izuzetna je čast biti imenovan za generalnog sekretara NATO“, rekao je 57-godišnji Rute.

„Alijansa jeste i ostaće kamen temeljac naše kolektivne bezbednosti, vođenje ove organizacije je odgovornost koju ne shvatam olako“, napisao je na Iksu.

Podrška Ukrajini, jačanje kolektivne odbrane i razvoj partnerstva sa zemljama koje nisu deo vojnog saveza formiranog 1949. godine glavni su ciljevi Alijanse, naveo je Rute.

• Šta je NATO i zašto mu Moskva ne veruje
• „Kina treba da bude kažnjena jer podržava Putinov rat“, kaže šef NATO-a za BBC
• Mostovi tokom NATO bombardovanja 1999: PVO, mete i koncerti
• „Crni dan“: Kada su centar Niša zasule NATO kasetne bombe

Među 32 članice Alijanse je danas veći deo Balkana.

Prva je ušla Slovenija 2004, potom Hrvatska i Albanija 2009, zatim Crna Gora 2017, a na kraju Severna Makedonija 2020. godine.

Bosna i Hercegovina (BiH) nije deo NATO, iako je od 2006. deo Partnerstva za mir, a od 2018. i Akcionog plana za članstvo.

Zukan Helez, ministar odbrane BIH, izjavio je u aprilu da je Bosna „stepenicu od poziva za punopravno članstvo“, iako se tome protive zvaničnici Republike Srpske, jednog od dva entiteta formiranih Dejtonskim sporazumom.

Tu prate politiku Srbije, koja nije deo NATO, već zastupa ideju vojne neutralnosti.

NATO savez predstavlja sistem kolektivne odbrane u kojem članovi pristaju na međusobnu odbranu od napada bilo kog spoljnog elementa, navodi se na njihovom sajtu.

Sedište je u Briselu, dok je Vrhovna komanda u Monsu, takođe u Belgiji.

Prilikom osnivanja imao je 12 članica, a taj broj je danas porastao na 32 – poslednje su se pridružile Finska (2023) i Švedska (2024).

Ko je Mark Rute

Rute je na vlasti u Holandiji bio poslednjih 14 godina, što ga čini premijerom sa najdužim stažom u ovoj zemlji.

Ima sedam braći i sestara, u mladosti je hteo da bude pijanista, ali je diplomirao istoriju na Lejden univerzitetu u Holandiji.

U politici je od početka dvehiljaditih, a lider Narodne stranke za slobodu i demokratiju bio je 2006. do 2023. godine.

Važi za iskusnog igrača na svetskoj političkoj sceni.

Veliku pažnju privukao je 2014, posle pada malezijskog leta MH17 kada je poginulo svih 298 putnika i članova posade, među kojima i 196 državljana Holandije.

Tada je obećao da će odgovorne privesti pravdi.

„Činjenica da ima toliko iskustva u pronalaženju načina za napredovanje, kompromisa, ubeđivanju ljudi i povezivanju sa njima – mislim da će mu to biti veoma, veoma korisno“, rekla je Kajsa Olongren, bivša holandska ministarka odbrane.

Olongren i drugi njegovi saradnici, Ruteov stil rukovođenja opisuju kao „praktičan“.

Međutim, NATO diplomate kažu da se od njega očekuje da „radi iste stvari, ali u većem obimu i na drugačiji način“.

U tom smislu, pod njegovim vođstvom se ne očekuje velika reforma NATO misije, ali mnogo zavisi od toga da li Rute može da usaglasi sve članice Alijanse.

Sposobnost NATO-a da zaštiti skoro milijardu ljudi u zemljama članicama zavisi ne samo od vojne snage, već i od političkog jedinstva.

Dolaskom Rutea na čelo, NATO će biti u „dobrim rukama“, ocenio je Stoltenberg.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov takođe ne očekuje da će imenovanje Rutea dovesti do promene u politici Alijanse, koju naziva „neprijateljskom“.

NATO na Balkanu

NATO je svakodnevno prisutan i na Balkanu, kojim se Stolbenberg često bavio, posebno nekim od najproblematičnijih pitanja, poput Kosova, situacije u Bosni i Hercegovini i održavanjem mira.

Poslednji put je u zvaničnoj poseti Beogradu bio je u novembru 2023. godine, kada se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Iste godine, srpske jedinice učestvovale su na vojnoj vežbi sa pripadnicima oružanih snaga država članica NATO.

• Šef NATO-a u Beogradu: ZSO ključ za normalizaciju; Vučić: „Srbi su jedini ugroženi na Kosovu“

Veliku pažnju je izazvala i najava otvaranja dve NATO baze u Albaniji, a često se u medijima pominje i mogućnost da jednu dobija i Crna Gora.

Međutim, te tvrdnje i vlasti Crne Gore i NATO uvek negiraju.

Aerodromi članica NATO takođe su dostupni za korišćenje avionima Alijanse.

O jednom od njih, aerodromu Cerklje u Sloveniji, pisalo se još 2003. godine, kao o budućoj „prvoj NATO bazi na području bivše Jugoslavije“.

Reč je o aerodromu na desetak kilometara od granice Hrvatske i Slovenije, koji je bio jedan od najvećih u nekadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ).

Aerodrom je tada koristila Jugoslovenska narodna armija (JNA) i oko njega je bilo borbi prilikom otcepljenja Slovenije od Jugoslavije.

Cerklje je danas centralni vojni aerodrom slovenačke vojske, ali i baza logističke podrške NATO i OEBS-a, piše Tango siks, portal koji se bavi avijacijom.

I on je pod rekonstrukcijom, koja bi trebalo da bude završena završena do 2028. godine.

Veliku ulogu NATO je imao i u sukobima na području bivše Jugoslavije.

U februaru 1994. snage Alijanse oborile su četiri aviona Vojske Republike Srpske (VRS) u Bosni i Hercegovini.

U avgustu 1995, NATO avioni gađali su položaje VRS, dok je u aprilu 1999, Alijansa počela operaciju bombardovanja Jugoslavije.

Povod za vojnu intervenciju NATO saveza, pokrenutu bez dozvole Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, bio je progon Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije.

Bombardovanje je trajalo 78 dana, u napadima je poginulo 1.008 pripadnika bezbednosnih snaga, a ukupan broj civilnih žrtava se do danas ne zna.

Problemi

Rute će se suočiti sa mnogim problemima na novom položaju.

• Potencijalni povratak Trampa

Mnogi ističu mogući povratak u Belu kuću Donalda Trampa, prilično skeptičnog po pitanju odnosa sa NATO, ali Rute kaže da nije zabrinut.

„Poznajem oba kandidata veoma dobro i četiri godine sam radio sa Donaldom Trampom“, rekao je novinarima neposredno pre stupanja na dužnost generalnog sekretara.

• Jačanje istočnog bloka

Peter Bator, donedavni ambasador Slovačke pri NATO Savezu, smatra i da će Rute morati da pokaže razumevanje straha zemalja istočne Evrope od ruskog napada.

Zato je veliko pitanje jačanja tog bloka.

Posle invazije Rusije na Ukrajinu, NATO je udvostručio broj vojnika na istoku na 10.000, koji deluju u saradnji sa vojskom zemalja u kojoj se nalaze.

U poslednje vreme se sve češće govori o povećanju broja snaga na nekoliko stotina hiljada.

• Povećanje vojnih izdataka

U sedištu Alijanse se takođe priča da će Rute možda morati da ublaži tipično holandsku posvećenost štednji.

Podela finansijskog tereta je generalno bolna tačka među članicama, naviklih da Sjedinjene Države snose najveće troškove.

Na samitu EU u junu, Rute i nemački kancelar Olaf Šolc oštro su se protivili zajedničkom zaduživanju za finansiranje odbrane, čime mnogi nisu bili zadovoljni.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da su drugi lideri „glasno podsetili“ Rutea da će uskoro postati šef NATO-a i da mora da obezbedi da vlade ne štede na odbrani.

NATO procenjuje da će 23 od njegove 32 članice ispuniti cilj da ove godine potroše dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) na odbranu.

Mnogi zvaničnici Alijanse u međuvremenu tvrde da je potrebno dodatno povećati potrošnja, možda na 2,5 odsto BDP-a ili čak i više.

• Novac i oružje za Ukrajinu

Prvi zadatak Rutea biće da održi podršku Ukrajini i to uprkos problemima u sopstvenim redovima.

Mađarska, na primer, odbija da isporuči oružje Ukrajini, dok su SAD i Nemačka skeptične po pitanju izgleda za ulazak Kijeva u NATO.

U okviru NATO raste i neizvesnost da li Ukrajina može da pobedi u ratu i kako treba da izgledaju mirovni pregovori sa Rusijom.

• Šta Ukrajini nedostaje od oružja i šta bi mogla da dobije od Amerike

• Uloga NATO-a u suprotstavljanju Kini

Pregovori o potrošnji biće ključni za održavanje uloge SAD.

Da li NATO treba da odgovori na rastući uticaj Kine zavisiće i od toga u kojoj meri Amerika može da upravlja planovima Alijanse.

• Opšti stav o Rusiji

Na julskom samitu u Vašingtonu, pred Ruteom je postavljen važan zadatak – da odredi kako graditi odnosi sa Rusijom u bliskoj budućnosti.

Baltičke zemlje tradicionalno insistiraju na izuzetno oštrom odnosu prema Rusiji, dok Mađarska ili Turska preferiraju umereniji pristup.

• Dupliranje zadataka u EU i NATO

Dok vodi vojnu alijansu, Rute je veoma svestan da je Evropska unija takođe zainteresovana da igra veću ulogu u bezbednosti i odbrani kontinenta.

Međutim, kako se EU sve više koncentriše na odbranu, potencijalno dupliranje napora zabrinjava zemlje članice obe organizacije.

Rute može da pomogne da se premosti jaz između rastućih odbrambenih ambicija EU i NATO-a.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]