Skandiranje, baklje, navijači, vatromet, transparenti, buka, kiša i samo jedno udaljeno policijsko vozilo.

Tako je bilo u četvrtak, 27. juna u centru Beograda uoči otvaranja festivala „Mirdita, dobar dan“ koji promoviše saradnju srpske i kosovske kulture.

Zbog najavljenih protesta, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) zabranilo je održavanje festivala i svih okupljanja.

Ipak se nekoliko desetina ljudi sa srpskim zastavama, transparentima poput „Nema predaje“ i bakljama zadržalo ispred prostora gde je festival trebalo da bude održan i posle zabrane.

„Zabrana festivala je jasno kršenje slobode okupljanja i izražavanja, i opasan presedan po kritičke glasove, ne samo kod nas nego i šire.

„Policija je primenila neproporcionalne mere prema nama organizatorima, ali i učesnicima festivala, jer je suštinski dala za pravo nasilnicima da demonstriraju i šalju poruke mržnje“, govori Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava za BBC na srpskom.

Ovo nije prvi put da se u zemljama Balkana zabranjuju i otkazuju kulturna dešavanja, od koncerata, predstava, do tribina i parada ponosa.

Nedavno su vlasti u Srbiji na aerodromu u Beogradu zaustavile Feđu Štukana, glumca i pisca iz Sarajeva, koji je trebalo da učestvuje na književnom festivalu.

Vlasti u Prištini su nedavno zabranile srpskom patrijarhu Porfiriju i drugim crkvenim velikodostojnicima da uđu na Kosovo.

Bilo je i zabrana koncerata pojedinih pevača iz Srbije u Hrvatskoj, ali i peticije u Srbiji da se otkaže nastup popularnog sarajevskog muzičara Dina Merlina.

Decenijsko negodovanje

Festival „Mirdita, dobar dan“ održava se u Beogradu čitavu deceniju, protesta je bilo svaki put, a samo je ove godine zabranjeno održavanje.

Policijsku zabranu festivala, podržali su pojedini zvaničnici, poput Milice Đurđević Stamenkovski, ministarke za porodicu i demografiju i predsednice stranke Zavetnici.

Ta stranka je na lokalnim izborima 2. juna bila deo šire koalicije oko vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), dok su na decembarskim bili rivali.

Đurđević Stamenkoviski svake godine protestuje zbog održavanja festivala.

‘Čudi me da se nije desilo ranije’

Pet dana pre Mirdite, Feđa Štukan, glumac i pisac iz Bosne i Hercegovine, trebalo je da učestvuje na regionalnom književnom festivalu Krokodil u Beogradu.

Na festival nije stigao, jer mu je na beogradskom aerodromu saopšteno da je „pretnja po nacionalnu bezbednost“, navodi on u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Moja knjiga ‘Blank’, koja polako postaje lektira u srednjim školama na Balkanu, ali i na nekim univerzitetima kakav je Goldsmit u Londonu, podstiče mlađe generacije na kritičko promišljanje koje u njima budi sumnju u dobro etablirani nacionalistički narativ, koji je i kroz sam školski sistem postao mejnstrim na ovim prostorima“, kaže Štukan.

Roman „kod nacionalista budi strah“ da bi „to moglo da ugrozi njihovu trenutnu političku poziciju“, dodaje.

„Zato je kod njih i izazivala paničnu reakciju kakva je upravo moj progon iz zemlje. Dokument nema rok isteka, pa pretpostavljam da sam proteran doživotno i čudi me da se ovo nije desilo mnogo ranije“, kaže Štukan.

Ni 2023. godine nije mogao da uđe u Srbiju. Iako razlozi zabrane nisu navedeni, on pretpostavlja da su vezani za njegovo učestvovanje u protestimaprotiv nasilja u Beogradu posle majskih tragedija kada je ubijeno 19 mladih i dece.

Nepoželjni stranci

Sa zabranom ulaska u Srbiju suočio se i ruski antiratni aktivista Pjotr Nikitin u leto 2023, iako je prethodnih sedam godina živeo u Beogradu.

Posle dva dana zadržavanja na beogradskom aerodromu po nalogu Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), ipak je pušten da uđe u zemlju u kojoj ima odobreno prebivalište.

Beograd. 15. jul 2023. — Pjotr Nikitin na protestu u Beogradu

Nekoliko meseci kasnije, Eleni Koposovoj, prevoditeljki iz Sankt Peterburga, koja od 2019. živi u Beogradu, poništena je boravišna dozvola i naloženo joj je da napusti zemlju jer predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik“.

Posle uloženih žalbi, MUP je ipak promenio odluku.

Bezbednosni organi Srbije procenili su da bi i boravak Romana Perla, rusko-izraelskog novinara, bio bezbednosni rizik, te mu je na beogradskom aerodromu u junu 2024. godine saopšteno da ne može da uđe u zemlju.

Na istom aerodromu je 30. oktobra 2023. godine uhapšen i Andrej Gnjot, beloruski reditelj i aktivista, na osnovu naloga za hapšenje beloruskog biroa Interpola, koji ga tereti za utaju poreza.

On je početkom juna 2024. godine prebačen iz Okružnog zatvora u Beogradu u kućni pritvor, gde čeka konačnu odluku da li će ga srpske vlasti izručiti Belorusiji.

Šta kaže zakon?

Prema Zakonu o strancima „neprihvatljiv bezbednosni rizik postoji ukoliko raspoloživi podaci i saznanja ukazuju da strani državljanin zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Srbije“.

Da li je ulazak ili boravak stranca neprihvatljiv bezbednosni rizik po državu, MUP procenjuje pošto mu državni organ nadležan za zaštitu bezbednosti zemlje dostavi mišljenje o slučaju.

Tu procenu u većini slučajeva radi obaveštajna služba BIA, na čije je čelo nedavno postavljen Vladimir Orlić, doskorašnji predsednik Skupštine Srbije i član Predsedništva vladajuće SNS.

Jedinica MUP nadležna za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma takođe učestvuje u proceni ukoliko je reč o prevenciji kriminala i zaštite javne bezbednosti.

Peticija o zabrani dolaska Dina Merlina

Napetosti je bilo i uoči koncerta bosanskohercegovačkog pevača pop muzike Dina Merlina u Beogradu u novembru 2023.

Nekoliko meseci ranije, pokrenuta je onlajn peticija da mu se zabrani ulazak u Srbiju, ali je ona ubrzo povučena.

Kantautor je održao četiri koncerta u beogradskoj Štark Areni.

Peticija, sa oko 60.000 potpisa, pokrenuta je zbog navodnih izjava pevača tokom i posle ratova u Hrvatskoj i Bosni 1990-ih godina.

On je nu više navrata je negirao mnoge izjave koje su mu pripisivali.

Kosovo

Vlasti u Prištini sredinom maja nisu dozvolile patrijarhu Porfiriju, poglavaru Srpske pravoslavne crkve, da uđe na Kosovo uoči Sabora SPC koji je trebalo da bude održan u Pećkoj patrijaršiji.

Odluka je obrazložena potezima Beograda koji „krši Briselski sporazum“ i zabranjuje kosovskim zvaničnicima ulazak u Srbiju.

Potez je kritikovala Evropska unija, ocenivši da „kosovska vlada nije samo prekršila dogovore za zvanične posete, nego su i otvoreno ignorisali značaj koji SCP nastavlja da ima za deo građana Kosova.“

„Ovo je u suprotnosti sa osnovnim principima bilo kog multietničkog i tolerantnog demokratskog društva“, izjavio je Peter Stano, portparol EU.

Hrvatska

Dok je Aleksandra Prijović, mlada pevačica folk muzike iz Srbije, održala čak pet koncerata u zagrebačkoj Areni krajem 2023. godine, nekim njenim starijim kolegama nastup u Hrvatskoj nije bio dozvoljen. .

Iako se pesme Svetlane Ražnatović čuju u mnogim hrvatskim klubovima, ona je u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici presona non grata.

Njen suprug Željko Ražnatović Arkan bio je osnivač paravojne grupacije – Srpske dobrovoljačke garde – koja je učestvovala u ratovim na Balkanu tokom 1990-ih.

Ražnatović je bio i optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine, a ubijen je u januaru 2000. godine u Beogradu.

Ceca Ražnatović je više puta izjavljivala da nikada neće nastupiti u Hrvatskoj zbog brojnih neprijatnosti, pretnji, kleveta koje je doživela od pojedinaca, ali da su njeni obožavaoci iz te zemlje uvek dobrodošli na koncertima u Sloveniji, Srbiji i Bosni.

Kada je njen sport emitovan u programu namenjenom manjinama na albanskoj javnoj radio-televiziji RTSH, reagovala je Agencija za audiovizuelne medije te zemlje.

Tada je rečeno da je „Svetlana Ražnatović mnogo puta imala antialbanske istupe protiv Kosova“, a njene pesme su, kako se tvrdi, „inspirisale zločine u Bosni i Hercegovini i na Kosovu“, preneli su albanski mediji.

Beogradskoj grupi Bajaga i instruktori, otkazan je 2019. godine nastup na Danima piva u hrvatskom gradu Karlovcu, čemu su se prethodno usprotivili ratni veterani te zemlje.

Pet godina kasnije u primorskom gradu Puli, otkazan je koncert srpskim pevačima narodne muzike Ani Bekuti i Draganu Kojiću Kebi.

„Želim da sačuvam identitet građanske, evropske i mediteranske Pule“, saopštio je tada gradonačelnik Filip Zoričić.

Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Ko su nepoželjni ljudi i događaji na Balkanu 1