Ko su vlasnici nacionalnih TV frekvencija u Srbiji

Na televizijskom nebu Srbije, situacija postaje veoma jednostavna – odlaskom grčke Antena grupe, sa tržišta nestaje i poslednji inostrani vlasnik, kompanija koja biznis razvija i izvan ovog regiona.

Vlasnici svih nacionalnih frekvencija postaju srpski biznismeni, za koje se vezuje više ili manje kontroverzi.

Željko Mitrović vlasnik je televizije Pink, Predrag Ranković Peconi, veruje se, poseduje televiziju Hepi, dok Srđan Milovanović postaje vlasnik televizija Prve i O2.

Konkurs za petu frekvenciju i dalje je otvoren, a i u tom takmičenju preostali su samo – domaći konkurenti: Studio B i Kopernikus.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) raspisalo je taj konkurs 19. aprila 2018. godine, ali rezultati još nisu objavljeni.

Hrvatski model – potpuno različit

U susednoj Hrvatskoj, dodeljuju se dve nacionalne TV frekvencije:

• Nova TV – od ove godine u vlasništvu Junajted Grupe. Ova američka investiciona kompanija otkupila je televiziju od takođe američke kompanije CME koja je posedovala nekoliko televizija u regionu.
• RTL Hrvatska – nemačka kompanija sa sedištem u Luksemburgu poseduje nacionalnu TV frekvenciju već gotovo 15 godina.

Srđan Milovanović (Prva i O2)

Među vlasnike televizija u Srbiji, Srđan Milovanović ne dolazi bez prethodnog iskustva – doduše, sa lokalnog i kablovskog nivoa.

Vlasnik je televizije Kopernikus koja emituje program na tri kanala, iz dva centra – u Beogradu i Nišu.

Bio je na čelu i istoimenog kablovskog operatera, prodatog pre mesec dana Telekomu Srbija za oko 195 miliona evra – 15 miliona više nego što je uložio u kupovinu svega što Antena grupa poseduje u Srbiji.

U centar pažnje, Kopernikus je dospeo pred izbore 2012. godine jedinstvenim rešenjem – kompanija „Sens marketing“, bliska Srpskoj naprednoj stranci (SNS), zakupila je osam sati programa na jednom od Kopernikusovih kanala da bi pravila sopstveni televizijski program „Svet plus info“.

https://www.youtube.com/watch?v=KShJVlNzFVE

I pored upozorenja Republičke radiodifuzne agencije da stranke ne mogu da zakupljuju program na ovaj način, Srđan Milovanović dao je drugačiju poruku.

„Mi pregovaramo sa bukvalno svim srpskim strankama, uključujući i one najveće.

Vodićemo se politikom – ko da više“, rekao je tada Milovanović za dnevni list Blic.

Vlasnika Kopernikusa sa naprednjacima spaja i činjenica da je njegov rođeni brat Zvezdan poverenik SNS-a za Niš.

Kada su novinari Južnih vesti razgovarali sa Zvezdanom Milovanovićem o objektima Kopernikusa u Nišu, on je o njima govorio „u prvom licu“, da bi se naknadno javio redakciji da je „štitio firmu brata“.

Željko Mitrović (Pink)

Televizija Pink jedina je u Srbiji koja od prve podele nacionalnih frekvencija 2006. godine bez promena koristi ovo javno dobro.

Iako se ova televizija često hvali podacima o gledanošću programa, mediji su se više bavili poreskim dugovima Mitrovićeve imperije.

Ipak, prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo, ni činjenica da je bio pri vrhu liste najvećih poreskih dužnika Srbije nije sprečila državnu Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza da mu od 2014. do 2017. godine dodeli više od 10 miliona evra na ime garancija i kredita.

Rad Pinka žestoko kritikuje opozicija, a Dragan Đilas najavljuje i da bi toj televiziji mogla da bude oduzeta nacionalna frekvencija ukoliko njegova koalicija dođe na vlast.

Mitrovića brani čitav državni vrh, od predsednika Aleksandra Vučića koji Pink svrstava u njemu bliske medije i premijerke Ane Brnabić, pa sve do Mitrovićevog nekadašnjeg partijskog druga Aleksandra Vulina, iz vremena kada su bili članovi Jugoslovenske levice (JUL) Mirjane Marković.

Inače, u vreme kada je Đilas bio gradonačelnik Beograda, na televiziji Pink emitovana je emisija „Gradske vesti“ – u produkciji tada gradske televizije Studio B.

https://twitter.com/DraganDjilas/status/1049648870916063232

Željko Mitrović osnovao je najpre radio stanicu sa folk muzikom 1993. godine, a godinu dana kasnije i televiziju Pink.

Početkom 2000-tih, pokrenuo je televizije istog imena sa nacionalnim frekvencijama u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori i obe ih prodao tokom ove godine Junajted Grupi, da bi u obe zemlje pokrenuo – kablovske kanale.

Iako je pokušavao, nikada nije uspeo da uđe na hrvatsko tržište, dok mu je makedonska televizija brzo propala.

Vlasnik je više desetina kablovskih kanala i onlajn platforme za gledanje televizije.

Veliki deo njegovih poslovnih operacija predstavlja filmski studio koji je izgradio u beogradskom predgrađu, a u vlasništvu ima i kompaniju za privatne avione.

Predrag Ranković (Hepi)

Ime Predraga Rankovića, ili njegov nadimak Peconi, nikada se nije pominjalo u zvaničnim dokumentima televizije Hepi – u njima stoji da je vlasnica izvesna Vladana Ćirović.

Slično je i sa konzorcijumom kompanija „Invej“ – registrovanom kao zatvoreno akcionarsko društvo, a za koju se takođe tvrdi da je u vlasništvu Predraga Rankovića.

„Invej“, u okviru koga posluju „Albus“, „Medela“, „Vital“, „Rubin“, i Hepi televizija imaju sedište na istoj adresi.

U to sedište, na gostovanje i višesatne intervjue često i rado dolazi predsednik Srbije.

Osim ovih intervjua, televizija Hepi poznata je i po rijaliti programima zbog kojih je često dobijala upozorenja REM-a – najviše od svih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Ranković je pažnju javnosti privukao i kada je upucan u noge u beogradskom hotelu „Prag“ u martu 2017. godine.

Ova pucnjava spaja ga sa Srđanom Milovanovićem – budućim vlasnikom televizija Prve i O2, koji je u tom trenutku imao osporavano vlasništvo nad ovim hotelom.

Magazin Vreme piše da je Peconi počeo biznis sa fliperima, pa kockarskim aparatima i menjačnicama.

Njegovo ime nalazi se u „Beloj knjizi“ organizovanog kriminala koju je srpska policija izdala posle ubistva predsednika Vlade Zorana Đinđića 2003. godine.

Peconi je hapšen u akciji „Sablja“ koja je usledila, ali je ubrzo pušten.

Nikada ne daje izjave za medije, niti se slika.

Peta frekvencija

Već pet godina, jedna nacionalna TV frekvencija stoji prazna – iako bi država od nje godišnje mogla da zaradi milion evra, koliko je u Konkursu koji je raspisao REM navedeno da iznose naknade za korišćenje ovog javnog dobra.

Lista zainteresovanih kandidata objavljena je 8. avgusta 2018. godine, a iako je REM imao 60 dana da saopšti konačne rezultate Konkursa – to još nije učinjeno.

Za petu frekvenciju prijavila su se četiri kandidata: Studio B, BK Telekom, LTR i Kopernikus.

U međuvremenu se saznalo da bi, zbog otpuštanja radnika, BK Telekom mogao da odustane od prijave, kao i da se iz trke povukao LTR, označen u „igri slova“ kao kandidatura nemačkog RTL-a.

Ostaje nejasno šta će biti sa prijavom Kopernikusa, sada kada njegov vlasnik kupuje već dve nacionalne TV frekvencije.

Kopernikus je prethodno neuspešno učestvovao na jednom poništenom konkursu za petu frekvenciju.

Za protivnika su imali televiziju Nova.rs, ali je tadašnji RRA odlučio da nijedna televizija ne ispunjava uslove za dobijanje dozvole.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]