Jednog tmurnog, decembarskog popodneva, poruka na mom telefonu zasvetlela je kao signal upozorenja.

„Da li si za?“

Ovo je bio treći put u dva dana da me je Filip Kifel, moj trener pokera, zamolio da se prijavim za igranje na jednom onlajn turniru.

Turnir je imao ogromnu prvu nagradu od 10.000 dolara (8.250 evra), i mislio je da bi to bila dobra vežba.

Ja pišem o nauci, a nisam profesionalna igračica i u početku sam se bavila igrom kao hobijem, a onda sam je počela ozbiljno proučavati kako bi mi pomogla da spremim istraživanje za knjigu koja govori o tome kako poker može poboljšati vaše kritičko mišljenje.

Međutim, bila sam vani da pokupim ćerku iz škole, a ni blizu laptopa.

„Pokupila sam Evu“, odgovorila sam.

Osećala sam se krivom, ali nisam imala interesa da igram tog dana.

„Imaš 26 minuta do zatvaranja kasne registracije“, insistirao je on.

„Uspeću“, predala sam se.

Šetnja kući više nije bila opcija, pa smo Ejva i ja uskočile u taksi i stigle kući sa samo nekoliko minuta slobodnog vremena.

Otišla je u sobu da se igra sa svojim Legom, a ja sam sela za kuhinjski sto da se igram onlajn sa nekim strancima – potpuno nesvesna uticaja koji će to imati na moj život.

Tog dana, pobedila sam 1666 drugih igrača, osvojila turnir i uzela nagradu od 10.000 dolara.

Moja neočekivana pobeda bila je tek početak.

Tokom narednih meseci, suočila sam se sa kontroverznim igračem kojeg nikada nisam srela, ozloglašenim zbog bombastičnog načina života na Instagramu i negativnih komentara o ženama.

Bila sam gurnuta u 15 minuta slave u poker medijima, uvučena u šire pitanje seksizma u igri.

Ponuđena mi je obuka nekih od najboljih svetskih poker trenera – mojih idola koji su osvojili milione dolara kroz veštine, i koji su mi postatali prijatelji.

Usput, iskustvo me je naučilo kako da drugačije razmišljam o igri – i šire o svetu.

Unapređen mi je način razmišljanja na način da sam na sve počela da gledam drugačije.

A sve je počelo za mojim kuhinjskim stolom tog decembarskog popodneva.

Poslednjih nekoliko godina, radila sam na knjizi o mentalnim prednostima igranja pokera.

U procesu pisanja, shvatila sam da ću morati da uključim svoja iskustva i pokažem čitaocima da znam šta je potrebno za igru i pobedu.

Ali ja sam samo amaterska igračica. Uživam u igri na način na koji neki ljudi vole jogu ili trčanje.

Tako sam, kao i mnogi od tih ljudi, sebi obezbedila trenera – Kifela, nemačkog profesionalca za onlajn poker.

Onlajn turnir na koji me je on ohrabrio da se prijavim zvao se „freeroll“ – i to je bio jedan od razloga zašto nisam želela da se prijavim.

Pošto nema početne naknade, ono što se obično dešava na „freeroll“ je da će većina igrača potceniti svoje žetone, igrati sa malo pažnje i samo izbaciti ulog.

Oni savršeno prikazuju ljudsku psihologiju na delu: dajte ljudima nešto besplatno i oni će to ceniti manje od nečega što su platili.

Nisam imala želju da gubim vreme igrajući ono za šta sam verovala da će biti igra na sreću.

Kifel je, međutim, imao drugačije viđenje.

Igranje sa igračima sa manje ulaganja, rekao je, bila je dobra stvar: „Igraj svoju igru i slomićeš ih“.

I slomila sam ih.

Deset sekundi i četiri glasna „Oh, moj Bože“ uzvika nakon pobede, telefonirala sam mu.

Osmeh se nazirao u svakoj njegovoj izgovorenoj reči: „Vidiš šta se dešava kada igraš odmorna i koncentrisana?“

Zaslužio je da likuje.

Ova pobeda je bila njegova koliko i moja.

Nikada nije odustao od mene iako sam skoro godinu dana neprestano kršila njegovo najvažnije pravilo – ne igraj umorna, pod stresom ili ometena.

Bila sam sve to, baš kao i svaki zaposleni roditelj tokom pandemije Kovida-19.

Turnir je završen u roku od tri i po sata, na vreme za priče za laku noć.

Priča se te noći zvala „Kako je mama pobedila“, koja se završila tako što smo obe skakale gore-dole po krevetu i ona je dobila „Nindžago“ lego komplet koji je tražila.

Večeras smo obe spavale srećne – ili sam bar verovala da je tako.

Rečeno nam je da ne proveravamo svoju elektronsku poštu pre spavanja, ali ja sam to učinila.

Kasnije te noći, stigao je imejl sa GGPoker-a, internet platforme koja je bila domaćin turnira:

„Kakvo neverovatno dostignuće, pobediti tako ogromno polje igrača!“

Oni bi ostali u kontaktu kako bi dogovorili „oči u oči meč“ sa Denom Bilzerijanom.

Čekaj, šta? Ko? Kakav oči u oči meč? Kada?

Kifel je takođe bio zbunjen.

Ono što smo znali je da igra oči u oči može biti veća stvar.

To su u suštini agresivni dueli koji se igraju jedan na jedan i obično uključuju velike uloge.

Nisam morala dugo da čekam na odgovore. Stigli su do mene u oluji na Tviteru.

Jedan post koji se posebno istakao je napisala ženska poker profesionalka po imenu Vanesa Kejd.

Napisala je da je „urnebesno i savršeno“ to što je žena (ja) osvojila turnir i suočila se sa Bilzerijanom, s obzirom na njegove prethodne komentare na društvenim mrežama o igračicama pokera.

U sada obrisanom tvitu iz 2017. godine, rekao je poker profesionalki Kejt Hol:

„Želim da se kladim protiv vas jer ste žena i žene ne mogu da igraju poker“.

Još jedan tvit, od poker trenera iz SAD-a, bio je direktno upućen meni:

„…iskrene čestitke, i BEZ potkopavanja u bilo kom obliku. U nadi da ćete ovu priliku dobro iskoristiti u naporima za pristojnost, poštovanje i sistemsko uključivanje žena u poker.“

U šta sam se upustila? I ko je uopšte Den Bilzerijan?

Tokom svih godina gledanja pokera, čitanja događaja i učenja o igračima, nikada nisam čula njegovo ime, a kamoli ga upoznala.

Ipak, samo nekoliko dana pre turnira, postao je jedan od ambasadora GGPokera.

Takođe, nisam bila svesna kontroverzi koje su isplivale tokom njegovog imenovanja.

Pokrenute su onlajn prepirkom između njega i Kejd.

„Ideja da se ovaj tip vrednuje kao lice pokera je zaista odvratna“, napisala je Kejd.

Bilzerijan, ojačan snagom desetina miliona sledbenika, uzvratio je: „Tišina dr..o, niko ne zna ko si ti“.

Tako je usledila sporna priča koja bi se iznova rasplamsavala i preuzimala poker svet mesecima.

Bilzerijan nije profesionalni igrač pokera i njegove tvrdnje o osvajanju desetina miliona igrajući poker je teško proveriti.

U stvari, pregledavajući njegove Instagram objave, teško ćete pronaći mnogo poker sadržaja.

Ono što ćete videti je prikaz oružja i devojaka.

Na jednom snimku stoji golih prsa u crvenom automobilu, u crvenom šorcu i ogrtaču Deda Mraza, okružen sa sedam žena u raskošnom donjem vešu.

U sledećem, on pozira sa oružjem u vojnom stilu, a u drugom, igra šah sa ogromnim gomilama gotovine sa obe strane table – ovu objavu je naslovio „Igra kraljeva“.

Ali njegove reči su izazvale najviše kritika.

„Žene su poput psećeg izmeta, što su starije, lakše ih je pokupiti“, napisao je jednom na Tviteru.

A 2017. godine je na Tviteru objavio:

„Nacionalni je dan žena, budite zahvalni, dobre su za toliko stvari!“ pored slike u hidromasažnoj kadi, sa četiri jedva obučene žene i petom, polugolom, sagnutom, dok joj je jeo sa leđa.

Otpor je bio dovoljno značajan da su ga primetili britanski tabloidi.

(Bilzerijan nije odgovorio na zahteve BBC Fjučera za komentar o stavovima iznetim u objavama na društvenim mrežama i kritikama koje su usledile.)

Pa kada se pročula vest da sada žena treba da se suoči sa Bilzerijanom u meču oči u oči, vest je putovala poput požara i priča je krenula sama od sebe.

Pogledajte video o talentovanim šahistkinjama iz Srbije

Upoznajte srpske Elizabet Harmon

Nekoliko dana posle pobede na „freeroll“ turniru, PokerNews.com je uradio moj profil.

Ali nisam bila sigurna da li želim išta od toga.

Takođe sam imala veći problem: nisam znala kako da igram poker oči u oči. To je potpuno drugačija igra.

Ne možete se sakriti u oči u oči igri.

Ili odustajete i gubite, ili morate pokušati da osvojite ruku.

U igrama za više igrača, možete biti selektivniji, ali u igri oči u oči ste primorani da igrate sve vrste ruku – čak i one koje biste obično odbacili bez razmišljanja.

Ako niste agresivni, biće vam teško. I što je najvažnije, potrebno je da imate mnogo preciznije razumevanje igre i njenih suptilnosti.

Dok sam se brinula zbog nedostatka veštine, onlajn ćaskanje se nastavilo i očekivanja su rasla.

Jedna osoba mi je predložila da vratim novac.

Zbog ove iznenadne izloženosti, osetila sam se kao životinja u klopci.

Profesionalna poker igračica Dženifer Šahejd takođe je velemajstorska šahistkinja

Ponekad kada ste u nevolji, drugi će vam priskočiti u pomoć. I upravo je to uradila Dženifer Šahejd.

Upoznala sam šahistkinju velemajstorku godinu dana ranije u njenom rodnom gradu Filadelfiji, gde sam je intervjuisala o prepoznavanju obrazaca i strateškom razmišljanju za moju knjigu.

Znale smo se samo dva sata, ali ipak je napravila iskorak kada je izjavila: „Ja sam u tvom timu“.

Šahejdova, koja je takođe ambasadorka poker veb stranice PokerStars, videla je vesti, ali se nije javno oglasila jer nije htela da posveti Bilzerijanu još veću pažnju, posebno kada su mnogi drugi snažni glasovi ukazivali na negativnost.

Rekla mi je da je inspirisana mojom pričom i da želi da uživam i učim iz prilike da igram na velikoj sceni, umesto da to vidim kao teret ili rizik da me neko zezne.

Dakle, objasnila je, upoznala bi me sa svojim dobrim prijateljem: oči u oči stručnjakom i genijem, koji bi rado posvetio neko vreme da me pripremi za meč.

Na moje iznenađenje, ta osoba je bio Olivije Baske – jedan od najboljih oči u oči trenera na svetu.

Njegovo ime možda nije poznato izvan pokera, ali mogu vam reći da sam, kada sam ovo čula, osetila kako mi se telo steže, primoravajući me da duboko udahnem.

Ovo je bio profesionalac, nisam morala dalje da proveravam.

Gledala sam ga kako igra na TV-u mnogo puta, slušala ga kako komentariše poker igre i videla ga kako je osvojio velike stvari i – zaradio milione dolara.

A sada je Baske nameravao da me trenira. Čak je i Kifel bio zapanjen (i, na sreću, takođe uzbuđen).

Trening sa Baskeom pokazao bi mi kako razmišljaju najuspešniji poker igrači – i usput bih naučila nekoliko stvari o mom razmišljanju.

Misleći nesavršeno

Sa savršenim matematičkim SAT rezultatom, sposobnošću za brojeve, uzbuđenjem za preuzimanje rizika i visokim takmičarskim duhom, Baske je imao sve uslove da postane uspešan finansijski trgovac.

Počeo je da igra poker kako bi razvio trgovačke veštine, ali je umesto toga postao opsednut igrom.

Nije neobično da trgovci postanu poker igrači, i obrnuto.

Koautor „Matematike pokera“ Džerod Ankenman, na primer, bio je igrač pokera pre nego što je počeo da trguje.

Našao se savršeno u skladu sa Susquehanna, međunarodnom finansijskom trgovačkom kompanijom koju su osnovali poker igrači.

Kompanija ima čitav blog o igrama posvećen strategiji, verovatnoći, nauci i analitici podataka.

Osnovne veštine koje su potrebne trgovcima i pokerašima su praktično iste, rekao mi je Ankenman.

I jedni i drugi moraju da diverzifikuju rizik i maksimiziraju očekivanu vrednost procenjujući rizik prema nagradi, oslobođeni emocija, sve dok obraćaju pažnju i uočavaju ponašanje u okruženjima nesavršenih informacija.

Napomena: Nisam rekla „nepotpune informacije“. To je zato što teoretičari igara smatraju informacije koje nemate, ali drugi smatraju nesavršenim, ako su pravila i isplate poznate svim igračima, ili nepotpune, ako su pravila ili isplate nepoznate.

Trgovinska tržišta se ponekad mogu posmatrati kao igre nepotpunih informacija.

Na kraju, ono u čemu i uspešni trgovci i poker igrači moraju biti dobri je razmišljanje o verovatnoći.

Šta to znači? Recimo da imam novčić i baciću ga i zamoliti vas da predvidite.

U ovoj situaciji, ono što većina nas misli kao „predviđanje“ su „glava“ ili „pismo“.

Međutim, trgovac ili igrač pokera bi rekao „podjednako verovatno da će to biti“ i postupiti u skladu sa tim.

Iako je verovatnoća matematički okvir koji je ključan za donošenje odluka u pokeru, a matematika je važna u igri, ne morate imati doktorat da biste uspeli u pokeru.

Pitajte Baskea šta misli da je potrebno da biste dugoročno bili uspešni u pokeru i on će vam navesti tri osnovne sposobnosti koje morate imati: strateško razmišljanje, emocionalnu otpornost i psihološku svest.

Možda najčešći rezultat ovog trostrukog pogotka je da su poker igrači manje orijentisani na rezultate.

Umesto toga, oni se fokusiraju na proces. Čula sam to i od drugih profesionalaca.

Poker profesionalka Džejmi Kersteter mi je rekla kako joj je ovakvo razmišljanje koristilo:

„To znači biti manje strog prema sebi kada nešto ispadne loše, sve dok sam činila sve što sam mogla da postignem dobar ishod“.

Igračima pokera poraz je deo pobedničke strategije.

Ovo može izgledati paradoksalno, ali stvarni život nije previše različit od poker igre.

I u životu možemo učiniti sve prave stvari, a ipak izgubiti.

Kada smo Šahejd i ja razgovarale na ručku u Filadelfiji, rekla mi je da ju je poker naučio da razmišlja više o verovatnoćama u svim aspektima života.

Najveći rizik u životu, rekla mi je, je da uopšte ne rizikujete.

Profesionalna poker igračica Džejmi Kersteter tvrdi da je u pokeru proces važniji od rezultata

Čula sam sličnu poruku od poker profesionalca Dejvida Lapina o paralelama sa stvarnim životom.

Rekao mi je da poker može pružiti lekciju o skromnosti i dobra je metafora za neku vrstu haotične nasumičnosti sveta.

Baš kao i život, poker nije namešten, iako se ponekad može tako osećati.

Shvatate da vaša uloga u svim postupcima nije centralna, osim za vas.

Lapin je sugerisao da je velika greška koju većina ljudi čini u tome što na događaje primenjuju neku vrstu kosmičkog značenja:

„Mislim da ste zaista nekako upoznati sa idejom da niste mnogo važni i to je zaista dobro, jer mi nismo bitni ni kao vrsta“.

Rekao mi je da je pre pokera bio temperamentnija osoba, ali kroz igru je naučio da kontroliše i emocionalno zauzme sredinu, „čak i ako sve krene naopako“.

Uspešni poker igrači se ne ometaju sopstvenim emocionalnim stanjem, već se mogu usredsrediti na stanje svojih protivnika, pa prema tome i prave strategiju.

Strateško razmišljanje

Druga važna stvar koju sam naučila od Baskea, u svojoj prvoj lekciji, bila je greška koju sam napravila i koja me je sprečila u izgradnji efikasne strategije.

Za razliku od šaha, mnogi ljudi ne uspevaju da poker vide kao stratešku igru.

Oni koji ne igraju poker obično pretpostavljaju da su glavni zahtevi za pobedu da budu stručnjaci za govor tela i dobri u blefiranju.

Krivim popularnu kulturu koja često koristi poker kao rekvizit za opisivanje scena nevolje i velike napetosti, povezane sa kockanjem.

Ipak, postoji mnogo strateških sličnosti između šaha i pokera, zbog čega mnogi šahisti poput Šahejd koriste poker i obrnuto.

U našoj prvoj lekciji, Baske mi je rekao o određenom potezu koji nikada neću napraviti, nakon što sam se opkladila kada nije trebalo.

„U redu. Hoću“, odgovorila sam.

„Zar me nećeš pitati zašto?“

Ovo mi se činilo kao test koji nisam položila, zbog čega sam poželela da se sakrijem pod kamen.

Ono što sam naučila je da ne postavljam dovoljno pitanja.

Poker igrači postavljaju sebi niz pitanja za svaku ruku koju igraju, pokušavajući da izmere „raspon“, što u suštini znači opseg mogućnosti u igri koja je pred nama.

Koji je moj domet? Koji je domet mog protivnika?

Kako ti rasponi međusobno deluju? I kako to utiče na vrednost moje ruke?

Na koju frekvenciju bih se kladila, pozvala ili sklopila ruke?

Na osnovu koncepta da imate samo delimične informacije, poker igrači razmatraju raspon svih mogućih stvari koje bi se mogle dogoditi.

Zatim to razmišljanje usklađuju sa procenama rizika i dodeljuju mu verovatnoće.

Shvatila sam da je mogućnost postavljanja pravih pitanja kada imamo na raspolaganju malo informacija, a istovremeno i rad pod prinudom, prava veština koju bismo svi mogli da iskoristimo – i to ne samo u pokeru.

Ovo je bilo posebno jasno tokom pandemije kovida-19, kada smo svi postali procenitelji rizika.

Sve aktivnosti su zahtevale da procenimo rizik po vlastito zdravlje, kao i da procenimo koji smo rizik spremni da prihvatimo.

No-limit Texas Hold’em je najpopularniji oblik pokera i ja ga igram.

U ovoj igri, svakom se dele dve karte (džepne) okrenute prema dole.

Sledi runda klađenja kada igrači mogu odlučiti da igraju ili presaviju karte.

Igrači koji su preostali videće flop.

Ovo su prve tri karte od ukupno pet (zajedničke karte) koje se dele licem prema gore u sredini. Posle toga sledi dalja runda klađenja.

Tada se otkriva četvrta karta, nazvana turn. Još jednom, runda klađenja, nakon koje se otkriva poslednja i 5. karta, river.

Konačno, još jedan krug klađenja pre nego što igrači koji ostanu u ruci pokažu svoje dve karte.

Pobednik u konačnom obračunu je igrač koji je napravio najbolju ruku koristeći džepne karte i karte u sredini kako bi napravio najbolju moguću ruku od pet karata u pokeru.

Dve karte koje igrač deli se takođe nazivaju početnim rukama.

Ima 169 početnih ruku u No-limit Texas Hold’em.

Igranje i pravičnost deljenja ruku koje igrate menja se u zavisnosti od niza promenljivih koje diktiraju vaše radnje.

Da bi pomogli pri donošenju prve strateške odluke ili odluke o klađenju, neki poker igrači pozivaju se na grafikone.

Ovo su modeli koje je računar matematički izračunao za svaku poziciju na poker stolu i odgovarajuću veličinu gomile čipova.

Vizualizuju se kao rešetke od 169 kvadrata, a rasponi su označeni bojom.

Zapamtiti ovo je ključno za razumevanje sopstvene pozicije u odnosu na protivničku.

Razumevanje dometa je ključ pobede.

Posle naših prvih razgovora, Baske je započeo sa 10 grafikona za proučavanje koji su specifični za oči u oči igru.

Mnogo toga treba naučiti, ali nije bilo apsolutno nikakvog razloga za paniku. Imala sam dosta vremena.

Ovo nije bio prvi put da grešim.

Nekoliko dana nakon moje prve lekcije, nazvala me je Mel Mozer, koja je bila menadžerka marketinga na GGPokeru.

Imala je „odlične vesti“.

Oni bi sponzorisali moje učešće na oči u oči turniru Svetske serije pokera (VSOP), na događaju od 10.000 dolara.

„Nadam se da ste uzbuđeni!“, rekla je.

Nisam bila.

Ono što sam osetila bila je nepripremljenost i osećaj nepripadanja.

Moj pokušaj da sakrijem napad panike bio je uzaludan.

Moj pokušaj da odglumim uzbuđenje još više. „Oh… vau… ovo je… Neverovatno… hvala“, odgovorila sam.

Poker’s World Series je serija turnira koja se održava tokom šest do osam nedelja u Las Vegasu svake godine.

Što se tiče važnosti, to je Vimbldon za igrače pokera.

Hiljade igrača. Jedan cilj. Da osvojite narukvicu na VSOP glavnom događaju.

To je najveća nagrada u pokeru. Ako volite ovu igru, ovo je ono o čemu sanjate.

Nikada nisam zamišljala da ću igrati moj prvi VSOP događaj onlajn, a kamoli u formatu o kome ništa nisam znala.

GGPoker je zaključio da bi bilo dobro iskustvo igrati na ovom nivou i pomoći mi da se pripremim za meč sa Bilzerijanom.

Lista igrača na tom turniru bila je „ko je ko“ u pokeru sa visokim ulogom.

To su bili bogovi. Osećala sam se kao žrtva.

Nisam više imala nekoliko nedelja za pripremu, imala sam nekoliko dana.

Bacila sam se na obuku, posvećujući što više sati, sve vreme žonglirajući sa pritiscima posla, roditeljstva i pandemije.

Ponekad je postalo previše.

Jedne noći usred zimskog zatvaranja u Velikoj Britaniji, neposredno pre nego što je moja ćerka zaspala, postalo je jasno da se nakupila straha od koronavirusa:

„Mama, ne želim da budem sama. Ne želim da umreš“, rekla je.

Tešila sam je i držala u naručju dok nije zaspala, mirno dišući.

Počela sam da plačem. Zatim sam sišla u kuhinju i skuvala kafu.

Bilo je 20 sati. Vreme za učenje.

Sledeći put sam plakala kada sam ispala na WSOP oči u oči onlajn događaju u prvoj rundi.

Turnir je bio 3. januara, zbog čega sam, umesto da se pridružim Zum zabavi sa prijateljima, doček Nove godine provela proučavajući svoje grafikone do ranih jutarnjih sati.

Posle poraza, ne sećam se koliko sam sedela zureći u ekran pošto sam odigrala svoju poslednju ruku.

Suze nisu krenule odmah. Prvo je došla iscrpljenost – danima nisam spavala više od četiri sata noću.

Posle toga je usledio bol – danima sam se borila sa strahom od neuspeha i neuspeh je pobedio.

Bolelo je.

„Jedva ste zagrebali površinu bola u pokeru“, rekao mi je Baske.

Profesionalci se sa tim stalno susreću.

„Da sam igrao na istom turniru i imao isti rezultat, ne bih se osećao loše“, rekao je.

Bilo je utešno čuti ga kako objašnjava da je gubitak u prvom krugu uvek moguć i nikad nezamisliv.

Naučila sam da je to zato što je prednost profesionalnog igrača blisko povezana sa konceptom koji nazivaju „odstupanje“.

Razmišljanje o varijablama

Često ćete čuti kako poker igrači koriste termine „odstupanje“ i „sreća“ da objasne rezultate.

U pokeru, ove dve reči označavaju važne aspekte.

Kada sednete za stolove, prijavite se da biste postigli određenu raspodelu ishoda.

Vaš dobitak ili poraz sličan je slučajnom izvlačenju iz te raspodele.

„Odstupanje“ je statističko izračunavanje (teorijske) raspodele ishoda, dok je „sreća“ izvučena iz te raspodele koja se ostvaruje.

Na ovu raspodelu mogu uticati brojne varijable, kao što su struktura igre, strategija i veština vaših protivnika, kao i vaša sopstvena veština.

Iako sam danima intenzivno učila, još nisam obuhvatila osnove oči u oči igre, a kamoli počela da razmišljam o ovome.

Vrednost koju vaša ruka ima u odnosu na vrednost vaših protivnika naziva se „raspodela kapitala“, rekao mi je poker profesionalac Fedor Holc.

Holc ima reputaciju vunderkinda – titulu koju dvadesetsedmogodišnjak zaslužuje, s obzirom na to da je zaradio 40 miliona dolara (33 miliona evra).

Sedeo je u Austriji i razgovarao sa mnom preko Zuma na individualnoj sesiji analize meča koju nam je organizovao GG.

„Način na koji trenutno razmišljate je način na koji većina igrača razmišlja. To nije način na koji većina najboljih igrača razmišlja“, rekao je.

Govorili smo o nedostacima previše fokusiranja na protivničke igračke navike.

Holc ovo vidi kao slabost jer se ne zasniva na teorijskom razumevanju savršene igre.

Način razmišljanja koji je od mene tražio da usvojim je da uvek pretpostavljam da je moj protivnik veoma dobar igrač i da zato uvek igram optimalnu strategiju.

I tek tada mi je dozvoljeno da pređem sa teorijskog pristupa da odgovorim na informacije koje prikupim o tome protiv koga se borim.

Da bih izgradila strategiju za pobedu nad Denom Bilzerijanom, još jednom sam morala da postavim pitanja: kako je moj raspon ucrtan protiv njegovog?

Koje su moje najjače ruke i koje bi najjače mogao imati? Za koga je ova tabla bolja?

Je li ova karta bolja za njega ili mene? I za koliko?

Ono što je najvažnije, ova pitanja su nezavisna od stila protivnika i nezavisna su od Bilzerijana.

Ukratko, njegov pristup je manje važan od mog.

Pred kraj naše sesije, Holc me je pozvao da se pridružim Pokercode, poker trenerskoj zajednici koju je osnovao.

U njoj se igrači sastaju da razgovaraju o rukama, uče jedni od drugih i prisustvuju interaktivnim onlajn trenerskim sesijama koje vode vrhunski profesionalci.

Bila sam oduševljena.

Ponovljena velikodušnost i podrška poker zajednice u meni je izazvala osećaj poniznosti i nisam znala kako da se zahvalim Holcu.

Učinio je to i rekao mi: „Samo pobedi!“

Tokom treninga, upoznala sam toliko profesionalaca koji su mi pružali podršku, kao što su Holc, Baske i Šahejd, koji su navijali za mene da pobedim Bilzerijana.

Za njih, moje iskustvo govori o dubljim problemima sa rodnim stavovima u industriji, sa kojima su se mnogi igrači suočavali poslednjih godina.

Shvatila sam da ovi poker profesionalci koji su poklonili vreme nisu bili samo usredsređeni na to kako da odigraju svoju najbolju igru – oni su takođe želeli da poker učine boljim.

Razmišljanje o jednakosti

Sa obzirom na to da je ova složena igra super zabavna za igranje, jedan od glavnih razloga koji me je privukao pokeru je bio taj što se radi o polju kojim dominiraju muškarci.

Provela sam život dokazujući da moj pol ne definiše niti sprečava moje sposobnosti i veštine.

Namerno koristim rodno neutralni oblik mog imena, jer se i u naučnom pisanju književnice suočavaju sa negativnim predrasudama.

Nema razloga da pokerom dominiraju muškarci. Karte su rodno slepe.

Stereotipi, seksizam i zablude drže žene podalje od stola, a ne sposobnosti.

Kara Skot (levo) i Marija Ho, voditeljke emisije o pokeru

Poker ima dug put pred sobom, ali je bar postignut napredak.

Kada je Kara Skot 2005. započela karijeru u pokeru i na televiziji, poker je bio snažno okrenut muškarcima na način koji je potpuno isključio žene iz razgovora.

Tokom VSOP-ovog glavnog događaja, nije bilo neuobičajeno videti striptiz klubove kako postavljaju štandove ispred dvorane, sa striptizetama koje se tuku jastucima, a poker časopisi poput Blafa održavali bi godišnju zabavu u ovakvim mestima.

Bilo je prilično uobičajeno za mnoge štampane poker časopise koji su tada postojali da koriste žene kao vizuelne rekvizite za muškarce, često slikane sa kartama između dekoltea ili žetonima na bradavicama, naslanjajući se na stolu za poker.

U to vreme, žene su se koristile kao ukrasni predmeti.

Na Bilzerijanovim slikama na društvenim medijima, Skot kaže da vidi uspomene iz vremena za koje je mislila da poker više ne živi.

Kao voditeljka VSOP-a, koja je i reporter sa margina događaja, sada predstavlja vlastitu poker emisiju sa koleginicom poker profesionalkom Marijom Ho.

„Niko se nije onesvestio jer su dve žene zajedno radile poker emisiju“, rekla mi je i drago mi je što se to danas smatra prilično standardnim.

Ženski glasovi danas su daleko zastupljeniji i manje dekorativni.

Štaviše, žene su dokazale da ne samo da mogu da igraju, već i da mogu pobediti.

Ako se i dalje pitate da li je poker igra zasnovana na veštinama, Vanesa Kejd je dokaz.

Pre nekoliko nedelja, predstavila je svetu pokera priču o Pepeljugi koju niko nije video.

Kejd, koja je uložila vreme i trud u učenje, bila je nagrađena pobedom na najvećem onlajn poker turniru ove godine, ubacivši u džep 1,5 miliona dolara (1,2 miliona evra).

Sada svi znaju ko je ona – pa i Den Bilzerijan.

Sledeće razmišljanje

Da je ovo izmišljeni sportski film, ova priča bi se završila detaljnim opisom moga meča protiv Bilzerijana.

Videli biste me kako se borim, borim i pobeđujem ga, uprkos šansama, onda bi se zavrtela odjavna špica.

Ali to je za drugi dan i danas ne želim da tako završim priču.

Umesto toga, razmišljam o tome kuda me je ovaj put odveo.

Kada sam počinjala, činilo se da je najvažnije pobediti čoveka koga nikada nisam srela, u meču koji nisam znala da igram.

Ali usput sam naučila mnogo više o sebi i onome što cenim.

Znam da, ako me krenu karte, mogu pobediti Bilzerijana.

Ako igra ide na drugu stranu, i to je u redu.

Ono što sam zapravo osvojila veće je od oči u oči meča: grupa poker prijatelja koji mi drže leđa i novi način razmišljanja o mom životu.

Od sada ću se uvek sećati lekcija tutora: znatiželja je sve, gubljenje je deo igre, a naši protivnici u životu su manje važni od izbora koje sami donosimo.

I znate šta? Spremna sam.

Pogledajte video o tome koje crte ličnosti određuju kakav će neko biti čovek