Koja je veza između gole muške zadnjice, droge i Egzit muzičkog festivala

Bilbordi sa nagom muškom zadnjicom kao metod borbe protiv droge?

Ovakvu vrstu „provokacije“ videli smo na bilbordu sa sloganom „Da li znaš odakle dolazi tvoja roba“ što je pitanje koje organizatori Egzita postavljaju posetiocima.

Korisnici društvenih mreža ponudili su svoje odgovore.

Nekoliko dana pre početka festivala, Egzit fondacija pokrenula je kampanju „Ostanimo čisti“ uz podršku Ministarstva zdravlja i Telekoma Srbije.

Pitanjem „Da li znaš odakle dolazi tvoja roba“, fondacija pokušava da skrene pažnju na štetnost upotrebe narkotika, ali i nehigijenske načine krijumčarenja droga i unošenja na velike događaje kakvi su muzički festivali.

Profesionalci u oblasti prevencije korišćenja narkotika su podeljeni – jedni misle da ova poruka neće odvratiti ljude od korišćenja narkotika, a drugi smatraju da bi kampanja mogla da utiče na ljude koji razmišljaju da li da probaju neku drogu.

Neobični načini švercovanja droge

Iako se na festivalu sprovode pretresi, droga pronađe put do korisnika. Policija je otkrila drogu u pukotinama zidina novosadske tvrđave, kao i pod zemljom gde se zakopavaju kesice sa sintetičkim drogama.

Natpisi o velikim količinama zaplenjene droge privlače pažnju medija, ali policija najčešće pronalazi male pakete kod ljudi koji ponekad i ne znaju šta ustvari prenose.

Droga se krijumčari u prtljagu, delovima automobila, donjem vešu, ali i gutanjem kapsula sa drogom ili skrivanjem u telesne šupljine.

Policijska uprava Beograd nedavno je otkrila tečni kokain kod navijača jednog fudbalskog kluba sakriven u zastavi, kao i u dečijim igračkama.

Odgovor na društvenim mrežama

Nekim korisnicima Tvitera, ovako koncipirana kampanja predstavlja korak u dobrom pravcu.

https://twitter.com/vukicevic_/status/1145308225396457473

https://twitter.com/magdajanjic/status/1145363026163458053

https://twitter.com/slobosaurus/status/1145605571275624448

Drugi smatraju da je kontraproduktivna:

https://twitter.com/kokota/status/1145468836969406464

https://twitter.com/alleksah/status/1145820120629035009

https://twitter.com/zabicica/status/1145584342166626304

• Droga zbog koje ljudi skaču sa zgrada
• Mladi, kockanje i zavisnost – situacija u Srbiji i svetu
• Mapiranje svetske epidemije zavisnosti od opioida

Kako sprečiti konzumiranje droge na festivalima?

Irena Molnar iz organizacije ReGeneracija smatra da je kampanja „potpuno pogrešna i kontraproduktivna, jer neće smanjiti konzumiranje psihoaktivnih supstanci“.

„Ona čak deluje zabavno onima koji znaju kako te stvari na festivalima funkcionišu“, kaže ona za BBC na srpskom.

Nenad Stevanović iz Centra za prevenciju narkomanije kaže da će kampanja eventualno uticati na ljude koji razmišljaju da li da probaju neku drogu.

Po njegovom mišljenju kampanje treba da se odvijaju, jer na taj način priča o korišćenju droga prestaje da bude tabu, međutim neophodna je koordinirana aktivnost više zainteresovanih strana.

Pored sprečavanja prodaje i krijumčarenja droge, koje sprovodi policija, u okviru sistema obrazovanja obraćate se potencijalnim korisnicima droga, kaže Stevanović.

Radom na terenu, prisustvom na različitim događajima kao što su veliki muzički festivali, udruženja za prevenciju konzumiranja narkotika dolaze u kontakt sa ljudima koji nisu zahvaćeni sistemom obrazovanja.

„To rade volonteri koji odlaze na žurke, ljudi koji su vršnjaci sa onima koji najčešće konzumiraju drogu u izlasku, ako vide da je neko u problemu ponude mu se različite vrste pomoći“, objašnjava Stevanović.

Zaplene droge tokom Egzita

Tokom trajanja festivala, policija intezivno sprovodi akcije sprečavanja prodaje različitih psihoaktivnih supstanci.

Ovo su rezultati iz prethodnih nekoliko godina:

• 2018: Za vreme trajanja festivala i kampanje „Muzika da, droga ne“, policija je uhapsila 12 ljudi osumnjičenih da su prodavali drogu, a krivične prijave su podnete protiv još 133 osobe kod kojih su inspektori pronašli narkotike za ličnu upotrebu.
• Zaplenjeno je četiri kilograma narkotika, od čega većinu čine sintetičke droge. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović tom prilikom izjavio je da je najveća količina zaplenjene droge otkrivena van festivala.
• 2017: Zaplenjeno tri kilograma marihuane i više od 1.500 tableta ekstazija
• 2016: Pronađeno je više od 2,2 kilograma amfetamina, 330 grama marihuane, 1.670 tableta ekstazija i manje količine heroina i kokaina
• 2015: Policija je zaplenila rekordnu količnu narkotika (4 kilograma marihuane, 2 kilograma amfetamina, 2500 tableta ekstazija i manje količine heroina i kokaina).

Šta su programi smanjenja štete?

Naši sagovornici smatraju da pored javnih kampanja upućenih široj populaciji, veoma je važan rad s ljudima koji su izloženi dejstvu narkotika.

Jedan od predloženih programa je prisustvo volontera koji su u stanju da prepoznaju da neko prolazi kroz loše iskustvo izazvano konzumiranjem droga na festivalu i da reaguju, tako što sklone tu osobu od glasne muzike, ponude joj nešto da popije i razgovaraju s njom kako bi izbegla traumu.

U nekim zemljama sprovode se programi testiranja droga na samim festivalima (organizacija Loop u Velikoj Britaniji, kao i neki festivali u Portugaliji i Nemačkoj).

Molnar veruje da to policija treba da radi i u Srbiji „jer nije bitno odakle vaša droga dolazi već šta je u njoj“.

Međutim, aktuelna politika prema psihoaktivnim supstancama onemogućava takve programe.

„Kod nas je izgovor da ne može da se vrši testiranje, to može da bude interpretiranje kao omogućavanje konzumiranja droga“ kaže Molnar.

Iz istog razloga, tvrdi ona, mnogi ne prijave loše reakcije pri konzumiranju droga u bliskoj okolini hitnoj pomoći, jer su oni u obavezi da kontaktiraju policiju.

• Osuđena zbog kokaina u štiklama
• Šariću 15 godina za šverc kokaina
• Kada građani uzmu pravdu u svoje ruke

Koliko su droge i alkohol dostupni mladima?

Iako se često u medijima objavljuju tekstovi da je droga nikad nije bila dostupnija i jeftinija, Nenad Stevanović se ne slaže s tim.

„Aktivna supstanca u najdostupnijim drogama je jako niska – oko 3 do 5 odsto, sve ostalo su aditivi“, upozorava Stevanović na loš kvalitet droga koje se prodaju u Srbiji.

Organizacija ReGeneracija objavila je 2015. Istraživanje „Klabing i zdravlje mladih“ u kome stoji da su sintetičke droge najprisutnije među mladima, a da je konzumiranje opojnih droga poput heroina u opadanju.

„To ima veze i sa promenama u našem društvu, to je uticaj kapitalizma, brzine modernog života“, kaže Irena Molnar.

Jedno od saznanja ovog istraživanje je da mlade u svet psihoaktivnih supstanci ne uvodi kanabis, već konzumiranje alkohola.

Stevanović kaže 25 odsto mladih u izlasku popije više od pet alkoholnih pića, što je veoma zabrinjavajuće.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]