Koje proslave se održavaju širom sveta u decembru

Božić, koji stiže ubrzo posle zimske kratkodnevice na severnoj polulopti, postao je najslavniji decembarski praznik na svetu.

Međutim, kratkodnevicu – koja obeležava najkraći dan u godini na severnoj polovini sveta takođe slave milioni ljudi u Kini, Iranu i Južnoj Americi praznicima koji datiraju stotinama hiljada godina unazad.

U zemljama u južnoj Africi, letnja dugodnevica u decembru takođe se obeležava tradicionalnim raskošnim festivalima prvih plodova.

• Kada je „najkraći dan u godini“, ko ga slavi i zašto
• Proslava dolaska leta kod drevnog Stounhendža: Pozdrav Suncu za nezaborav
• Nalanda, univerzitet koji je promenio svet

Koji praznici zimske kratkodnevice će se održati ovog decembra?

Dongdži je kineski praznik koji se prevodi kao „vrhunac zime“ ili „dolazak zime“.

On datira unazad 2.500 godina, sve do dinastije Han.

Proslava počinje na dan zimske kratkodnevice i traje 15 dana.

Priča se da je praznik zasnovan na tradicionalnom kineskom konceptu jina i janga – simbolu harmonije i ravnoteže.

Kad su dani kratki, veruje se da postoji nestašica jang energije, tako da za Dongdži ljudi jedu hranu koja je jang (topla) da bi potrli jin (hladno).

U to spadaju tangjuan, (lepljive pirinčane kuglice), koje su takođe simbol ponovnog susreta i napretka, knedle od mesa, ovčiji gulaš i babao kaša (pravljena od pasulja, orašastih plodova i sušenog voća).

Jalda (poznata i kao Šab-e Jalda iliti Zaješmer) je 5.000 godina star iranski praznik koji se slavi na veče zimske kratkodnevice, koja je takođe prvi dan zime u iranskom kalendaru.

Ime je nastalo od stare sirijske reči za „rođenje“.

U religiji zoroastrizam u drevnoj Persiji, obeležavala je ponovno rođenje Mitre, boga sunca zato što od tada do letnje dugodnevice, sunce ostaje na nebu duže.

Mitra je simbolizovao svetlo, dobrotu i snagu na Zemlji.

Praznik su zoroastranci preuzeli iz druge bliskoistočne religije mitraizma.

Jalda je bila jedna od najvažnijih proslava u preislamskoj Persiji i nastavlja da se slavi do današnjeg dama među zoroastrancma u Iranu i širom sveta.

U prošlosti su festivali Jalde podrazumevali davanje poklona, ukrašavanje kuća zelenilom i dozvoljavanje slugama da vladaju gospodarima na jedan dan.

Veruje se da su Rimljani pozajmljivali ovu praksu za njihov praznik zimske kratkodnevice Saturnaliju.

Nakon toga je usvojena kao božićna tradicija.

U Peruu i Ekvadoru, neki ljudi još slave drevni praznik Kapak Rajmi.

Osmislile su ga Inke, narod koji je vladao velikim delom zapadnim primorjem Južne Amerike sve do 16. veka, i održavan je u čast boga sunca Intija.

Održavao se u vreme zimske kratkodnevice, prvog dana nove godine Inka.

Ljudi su žrtvovali životinje, pili čiča de hora (kukuruzno pivo), žvakali listove koke i plesali.

Pepeo žrtvi se sakupljao i bacao u reke kao dar bogu Virakoči, tvorcu svega.

Bilo je to takođe vreme kad su mladi muškarci inicirani u ratnike za carstvo Inka.

Kapak Rajmi se i dalje slavi u nekim selima peruanskih i ekvadorskih Anda u paradama.

U sklopu slavlja, dečaci od šest ili sedam godina dobijaju prve pantalone a devojčice prve trake za kosu.

Koji praznici letnje dugodnevice će se održati u decembru?

U mnogim delovima južne Afrike, letnja dugodnevica se i dalje slavi takozvanim praznicima prvih plodova, koji obeležavaju početak sezone žetve.

Ovo je drevna tradicija među grupama ljudi kao što su Baka (koji je zovu Ingkube), Ndebele (koji je zovu Inksvala), Svazi (koji je zovu Inkvala) i Zulu (koji je zovu Umkosi Vokvešvama).

To je vreme kad glava porodice isprobava prve useve ubrane te godine, ukidajući zabranu drugima u porodici da ih jedu.

To je takođe vreme kad vladar naroda ili nacije isprobava prve plodove.

Žrtvuju se životinje i vladar razbija kalabaš (divlja tikva) da bi označio da podanici mogu da uživaju u plodovima žetve.

Britanci su zabranili ceremoniju u narodu Zulu nakon što su okupirali njihovu teritoriju krajem Britanskog-Zulu rata 1879. godine.

Međutim, praznik je 1990. godine obnovio kralj naroda Zulu Gudvil Zvelitini i od tada se održava svake godine kraljevskoj palati Enjokeni u Nongomi, u Južnoj Africi.

Praznik proslave prvih plodova zvani Veliki Inkvala takođe je veliki kulturni događaj u Esvatiniju (prethodno poznatom kao Svazilend).

To je šestodnevni festival i vreme slavljenja monarhije Esvatinija.

Iz poštovanja prema kralju, ratnici čupaju korov iz njegovih polja u danima posle festivala.

Praznik prvih plodova takođe je vreme za pročišćenje i obnovu svačije duše i čini osnovu Kvanze – savremenog praznika Afro-Amerikanaca koji se održava od 26. decembra do 1. januara.

Ime je nastalo od matunda ja kvanza, što se prevodi sa svahilija kao „prvi plodovi žetve“.

Kvanzu je 1966. godine osnovala Maulana Ron Karenga, profesorka afričkih studija na Kalifornijskom državnom univerzitetu, da bi promovisala tradicionalnu afričku porodicu i društvene vrednosti među afro-američkom stanovništvom u SAD.

• Svakodnevno tuširanje nije potrebno – evo i zašto
• Zadivljujuće freske pronađene u Pompeji
• Četiri hiljade godina istorije zmajeva
• Jugoslovenski stručnjaci deo tima koji je spasio spomenike Nubije
• Šta je lunarna Nova godina
• Sporna blaga sveta: Ko ih čuva, šta je vraćeno, a šta ne

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]