Kitnjast, hiper-feministički, sladak, sa mašnicama na sve strane – koketni stil je sve popularniji.
Estetski, ovaj trend je problematičan.
Ili je možda samo zabavan i osnažujući?
U 2024. godini, šminka je koketna; naši psi su koketni; sobe su koketne.
Od kancelarija pa sve do vežbaonica, svuda se pojavljuju mašnice, čak i tamo gde je do skora to bilo nezamislivo.
Čini se da su dženzijevci i mlađi milenijalci pronašli način da na sebi nose filmove Sofije Kopole, od pastelnih boja, čipke i ej-lajn (A-line) haljina kao iz „Marije Antoanete” (2006), sve do unihop čarapa i Meri Džejn i Petar Pan kragni iz „Prisile” (2023).
Sada muzičarke poput Sabrine Karpenter i Čejpel Roan samouvereno izlaze na binu prekrivene biserima, čipkom i korsetima, dok neke druge zvezde kao što su Sara Džesika Parker, Sidni Svini i Kardi Bi takođe odaju počast koketama jednostavnim mašnama.
Shodno visoko profilisanom dosegu i dugovečnosti, koketnost je sasvim sigurno prevazišla status mikro trenda i postala, ako ne baš pokret, onda zajednica – i izvor kontroverze.
Šta je koketizam?
Pre nego što baletankama uskočimo u ovaj trend, zapitajmo se o čemu se ovde, zapravo, radi?
Koketu definiše i Oksfordski rečnik engleskog jezika kao ,,ženu koja se poigrava osećanjima muškaraca” ili ,,ženu koja flertuje ili koketira”.
Svejedno, prema influenserki i stilistkinji Mari Elard, pokret se izdvaja iz svoje bukvalne definicije u neku vrstu popravljanja ženstvenosti, naročito za generaciju Z.
,,Mislim da će ljudi koji nisu u potpunosti svesni ovog termina misliti da on označava nošenje zavodljivih, promiskuitetnih i hiper-seksualizovanih odevnih predmeta u cilju privlačenja pažnje. Ipak, ukoliko ste deo zajednice koketa, ili ako celu problematiku razumete, shvatate da se radi o neverovatnoj hiper-feminizaciji i skoro nostalgičnom osvrtu na mladost i devojačko doba”, kaže za BBC Elard.
,,Takođe, nalazimo se u političkoj klimi u kojoj prvo pada na pamet seksualizacija ženskog tela. Zbog toga ja mislim da je ovo velika stvar za Generaciju Z. Ovako oni uzvraćaju i kažu, ‘Ne oblačim se radi tebe, već za sebe. I to ne znači da ću pokriti svaki delić sopstvenog tela”.
I pored svega, ovaj trend ne uspeva da se otrgne ne samo od implikacija sopstvene definicije, već i od istorijskih asocijacija na sam izgled.
Pokret koketa je problematičan, ali i osnažujući.
Njegove pristalice ga istovremeno vide kao trijumf nad muškim zurenjem i kao povratak ženstvenosti.
Ali kritičari takođe ukazuju na nedostatak inkluzivnosti, kao i na podtekst koji se tiče infantilizacije i pokornosti.
,,Mnogi modni trendovi koji se ističu kao ‘malo drugačiji’ uglavnom prenebregavaju, na primer, gojazna tela, dlakava tela, crnoputa ili pak ne-binarna tela. Uglavnom se odnose na norme vitkog, binarnog tela bele rase. Kao da vam posedovanje takvog tela daje pravo za bilo kakvu igru sa njim. A da bi neka drugačija tela mogla da se usvoje, ona moraju da urade nešto ‘više’, što je malo komplikovanije i istovremeno i malo ‘radikalnije’, tvrdi Meredit Džons, profesorka Rodnih i kulturalnih studija na Brunel Univerzitetu u Londonu.
,,Ukoliko je bela 18-godišnjakinja obukla nešto sa tračicama i mašnicama, to će biti malčice kontroverzno, ali ništa dramatično”, kaže za BBC profesorka Džons. ,,Ali kada njena crna i debela dvojnica obuče istu takvu haljinu, ona će baš morati da se pomuči da odgovori svim onim koji misle da je to neprihvatljivo”.
Reklo bi se da se influenseri slažu po tom pitanju.
,,Kao devojka koja je u tinejdžerskom dobu bila zbunjena i samosvesna i kao takva prelistala najmračnije Tumbls strane, mogu da iz sopstvenog sećanja potvrdim kako se najveća inspiracija za sprovođenje dijete i nehotično svodila na – veoma nežno, veoma pastelno i veoma biserno”, kaže TikTokerka Adi Harađuku koja je izrazila i određenu dozu zabrinutosti zbog ,,zajednice ekstremnih (poremećaja u ishrani – ED)” koja se formirala paralelno sa pokretom koketa. ,,Nije svako u toj zajednici takav.
U stvari, skoro uvek se radi o glasnoj manjini koja nadjačava većinu”, dodaje ona.
Bler, još jedna TikTok kreatorka, imala je slična iskustva koja je podelila u TikTok videu: ,,Da sam pokušala da uđem u tu zajednicu, a ne samo da je posmatram sa strane…ubeđena sam da bi me iskoristili kao negativan primer (fetspo).
Na žalost, pratila sam ED Tamblr i ED Tviter i tu sam nailazlila isključivo na kokete…Znam da nisu sve devojke kokete takve, ali veliki deo njih na žalost jeste. Plus, nema mnogo odeće takvog stila u velikim brojevima”.
Svi slični kreatori i komentatori primećuju kako trendovi u okviru same zajednice predstavljaju značajan deo tema o kojim se razgovara.
Naglasak na sitničavostima i stereotipskom insistiranju na ,,devojačkom”, naveo je mnoge da povuku paralele i sa mračnijim temama.
,,Bila sam tu tokom Tamblr epohe, iz koje kokete i vuku svoje poreklo. Tu definitivno imamo dve strane. Tu su kokete, sve sa mašnicama i naborima, devojčurci, to je romantičan pogled na devojaštvo i prelazak u zrelo doba i sve te kompleksne teme. A tu je zatim i druga strana koja je glorifikovala razliku u godinama i koristila seksualnost kao moć i koja je, na žalost, glorifikovala filmove i knjige kao što je Lolita, i to je bilo baš zabrinjavajuće”, objašnjava Elard.
Elard misli na Lolitu – ne na japansku potkulturu inspirisanu modom iz viktorijanskog doba – već na roman Vladimira Nabokova iz 1955. godine u kojoj sredovečni profesor književnosti (i narator) gradi opsesivan odnos sa 12-godišnjom devojčicom.
Ovaj roman je proizveo veliki broj referenci u popularnoj kulturi koje su glorifikovale neke od ideja prisutnih u knjizi.
Onlajn zajednica poznata i pod imenom ,,nimfete”, potkategorija samih koketa, takođe se ukljućila u debatu.
Ova zajednica tvrdi da nema nikakve veze sa romanom Vladimira Nabokova, ali ,,nije ni daleko od pedofilije zbog seksualizacije dečijih modnih trendova i romansiranja sličnih tema”, piše Justina Roman u studentskim novinama UIniverziteta u Oksfordu, u članku pod nazivom Mračna strana koketa.
Roman takođe kaže da je estetika koketa koja slavi nevinost i hiper-ženstvenost često kritikovana da privlači ,,muško zurenje”.
Ona međutim, kao i mnogi drugi influenseri, tvrdi da zbog ovoga ne bi trebalo kriviti učesnice trenda, već one koji konstantno preteruju u seksualizaciji žena i tako na prvom mestu i podstiču
subverziju.
,,To je estetika, nešto u šta se oblačimo i što nas zabavlja. Na kraju krajeva, vi žene krivite zato što muškarci zure u njih. Ovo je i bukvalno povratak u devojačko doba i mislim da je zaista pogrešno smatrati da smo odgovorne za probleme muškaraca”, komentariše Sofija Hernandez u svom video postu.
,,Mislim da u svakoj kritici ima pozitivnih stvari”, kaže profesorka Džons. ,,Uvek ima smisla razgovarati o takvim stvarima, ali nešto ovako kompleksno kao što je izbor različitih ljudi po pitanju odevanja, nikada ne može da se svede na samo jednu stvar. Ne možete decidirano tvrditi da je nešto feminističko ili nefeminističko, da je dobro ili loše za devojke, da privlači ili odbija dečake – mislim da tu ništa nije uopšte jednostavno. Radi se o igranju sa različitim izgledima, sa različitim identitetima. Radi se o slobodi za eksperimentisanjem”.
U odbranu koketa
Nimfete možda sa koketama dele sklonost ka mašnicama, čipkom i dokolenicama i tako navode kritičare da povlače paralele između koketa i Lolite, ali, kao što navodi i Elard, kokete predstavljaju neku vrstu opšteg termina za čitav niz različitih potkultura.
,,Nisam sigurna da uopšte postoji osnovni trend, zaista. Čak i u pokretima poput panka ili emo scene, imamo neku vrstu linearne evolucije koja je dovela do njih. Ali kokete kao da predstavljaju osnov svega što potpada pod ovaj trend. Nametnuto mu je ime i ljudi su se poveli tim principom. Radi se o veoma specifičnom imenu za mladalačku, devojačku modu. A pošto je u ovom slučaju ime veoma zvučno, ono je postalo i osnov za sve što mu je slično”.
Ovo nije prvi put da vidimo kokete, ili čak i estetizaciju nečega što je ,,slatko”.
Brendovi kao što su Sendi Lijang, Miju Miju, Šušu/tong ili Selki promovišu koketske elemente još od vremena kada kokete nisu imale ni ime.
Džon Galijano je takođe poznat kao neko ko je prikazivao verzije ovog trenda još u kolekciji Pali anđeli iz 1986. godine, sa pufnastim rukavima, carskim strukovima i čipkastim detaljima.
A isti onaj barokni uticaj koji je inspirisao neke kokete može da se vidi i u komadima Vivijen Vestvud decenijama unazad, posebno u njenoj kolekciji Vive la Coquette iz 1995. godine.
Ovakve uticaje možemo da nađemo i kod nekih modernih dizajnerki poput Moli Godar, Simon Roša i Sendi Lijang.
,,Ukoliko se još vratimo u prošlost, možemo lako da identifikujemo određene komponente ovog modnog izraza koje su bile u trendu”, za BBC kaže Ejmi de la Hej, profesorka Istorije haljina i kustoskinja Modnog centra na Koledžu za modu u Londonu. ,,Uzmimo samo jedan element – čoker ogrlicu – i videćemo je na različitim portretima Ane Bolen (1507–1536), kao i, u drugačijem maniru, tokom Francuske revolucije kada su krvavo crvene čokere nosili antirevolucionarno orijentisani Mervejezi kao odraz protesta prema onima koji su završavali na giljotini”.
,,Stil je bio pravi šik u viktorijanko i edvardijansko vreme, zatim je ponovo oživeo tokom 1930-ih godina. Dijana Vreland je bila poznata po tome što je nosila crni somotski, trakasti čoker, sa pupoljkom crvene ruže utaknutim u njega, samo da bi se slagao sa njenim novim crnim Šanel pantalonama 1937. godine. I ostali elementi – čipka, donje rublje koje se nosi spolja, korseti, mašne – su bili popularni kasnih 1930-ih, kao što možemo da uočimo na primeru večernjeg odela koje se takođe referisalo na ovaj stil”.
Džons dodaje i da još neke moderne adaptacije stila koketa vuku inspiraciju ne samo iz rokoko mode, već i iz drugih umetničkih medija tog vremena.
Ona pre svega misli na Žana-Onora Fragonara i njegovu sliku Ljuljaška iz 1767. godine.
Radi se o ulju na platnu na kojem jedna žena koja nosi pastelne boje, čipku i mašnice na ljuljašci otresa cipelicu sa štiklom.
,,Za mene to nije ništa novo. Možda je novo za neku mladu ženu koja to danas radi. Ali ovakva ultra-devojačka, ultra-feministička ponašanja kod devojaka i žena su uvek postojala. I uopšte ne mislim da su današnja, slična ponašanja na bilo koji način drugačija nego što je to bilo pre 100 ili 200 godina”, dodaje ona.
Koketizam je modni osnov, a ključ njegove popularnosti i relativne dugovečnosti je u njegovoj jednostavnosti.
Elard smatra da prave kokete ne bi trebalo da imaju bilo kakva unapred i čvrsto zacrtana pravila, specifične brendove ili vrednosne okvire koji definišu odeću.
One bi jednostavno trebalo da se ukalupe u ono što im se dopada i što im je pristupačno.
,,To je vrlo jednostavno, kao što je jednostavno i adaptirati se. Jednostavno kao izbor boje – ružičaste, ljubičaste, bele, boje slonovače”, kaže Elard. ,,Sve te stvari koje su nam poznate jer smo ih nosili kao deca ili adolescenti. To je taj nostalgični trenutak. To je mladalačko, devojačko, lepo je, jednostavno, lako se kombinuje sa svim drugim potrebama. Kada nečemu dodate mašnicu, već ste na neki način koketa”.
Od ,,lutkica”, ,,seljačica” i karirane ,,vintidž Amerikane”, pa sve do prepravki i kombinovanja muške sportske odeće i koketnih detalja u ,,blokete”, koketizam sve manje izgleda kao prolazni hir, a sve više kao termin koji podrazumeva stvari koje su ,,devojačke”. A učesnici tog trenda stvari kroje onako kako im se svidi.
Elard smatra da je ovo prilagođavanje po pravilu povezano sa onim što je popularno.
Filmovi Sofije Kopole, „Bridžerton” i epizode serije „Euforija” su do sada bitno uticali na krivu koju ispisuje pokret koketa, a Elard se nada da će trend probiti sopstvene granice i da će jednog dana otići i u naučnu fantastiku.
To je ta vrsta potencijala koji, u kombinaciji sa tvdokornim jezgrom pokreta, čini da ona veruje da će ovaj stil biti tu ,,još dugo, dugo vremena”.
,,Nastojim da estetiku svrstam u jednu od dve kategorije. Jedna je, na primer, pank ili hipi (potkultura). Potiče iz pokreta i oko sebe okuplja zajednicu. Označava i definiše slične vrednosti i uverenja. A zatim je tu…na drugoj strani spektra ta estetika koja je prebogata sadržajem, ali bez neke suštine”, kaže Elard.
,,Koketizam je super zanimljiv jer se nalazi negde u sredini. To je pre svega estetska kategorija i ne sadrži u sebi neke ugrađene vrednosti, kao što je slučaj sa pankom. Ali ipak ima u sebi neke ugrađene interese i aktivnosti koji donose ljudima osećaj pripadnosti. Tu su filmovi koje ćete voleti, muzika koja će vam prijati. To vodi ka vođenju dnevnika ili uređenju stambenog prostora. To skoro da označava prekretnicu koja vodi ka estetici bez sadržaja kakvu sada možemo da uočimo. U sebi nema korene koji vode poreklo iz nekog političkog pokreta, ali svejedno nosi obeležje i osećaj pripadnosti”.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
