Stari most u Mostaru porušen je, pa obnovljen posle rata – ali mnogi drugi mostovi u ovom gradu i dalje su u ruševinama.
Jola ima 18 godina i o porušenim mostovima u jednom društvu zna mnogo – dolazi iz Južne Afrike, do pre četvrt veka podeljene aparthejdom.
U Mostar je došla na završnu godinu srednje škole na Koledž ujedinjenog sveta, instituciju koju su u prethodnih jedanaest godina pohađali đaci iz 90 zemalja širom sveta.
„U školi, nikakve se podele ne vide.
Ali kada izađemo napolje, znamo da smo izašli iz našeg balona i da se nekome razlike možda ne bi dopale.
Naš je cilj da svima pokažemo da ljudi različitog porekla mogu dobro da funkcionišu zajedno“, jednostavnim rečima za BBC na srpskom opisuje misiju ove institucije njena učenica.
Koledž je u Mostaru osnovan 2006. godine kao deo svetskog projekta sličnih institucija koje imaju za cilj da obrazovanjem pokaže da su razlike među ljudima premostive.
Najveći grad u Hercegovini pati od ratnih podela koje su u velikoj meri tokom reke Neretve odvojile bošnjačku i hrvatsku zajednicu.
Kad se upoznaju najbolje drugarice
Jola želi da studira antropologiju – interesuje se zašto ljudi rade stvari na određeni način.
Deli sobu sa drugaricama iz Slovačke, Slovenije i Nepala, ali najbolje prijateljice dolaze iz zemlje u koju je došla – iz Bosne i Hercegovine.
„Andrea je Hrvatica rođena u Bosni, Amina je Bošnjakinja iz Gračanice.
Bilo je veoma zanimljivo videti ih na prvom susretu, jer prethodno nisu imale prilike da razgovaraju sa ljudima iz drugih mesta iz iste zemlje.
Zanimljivo je kako su međusobno usvajale kulturne obrasce – Amina je muslimanka, ali je s nama posetila i crkvu dok je Andrea u školi, iako postoji hrvatski jezik kao predmet, odlučila da uči bosanski jezik.“
Sa širokim osmehom, Jola govori o tome kako su njeni roditelji i prijatelji bili zabrinuti jer veoma mlada odlazi da uči u zemlju o kojoj su slušali samo ratne priče.
Sada su joj omiljena mesta Jablanica, Konjic i Gračanica – mesto rođenja njene najbolje drugarice, na samoj administrativnoj liniji Republike Srpske i Federacije BiH.
„Sarajevo mi se dopada, ali je lepši Mostar – mnogo je više kosmopolitski grad.“
Planira da mu se vrati kada završi studije koje želi da proživi u Sjedinjenim Američkim Državama.
Škola i grad u koji se vraća
Upravo iz SAD-a, Mostaru i Koledžu ujedinjenog sveta vratio se Mevludin Isić.
Profesor matematike iz Zvornika jedan je od četvorice đaka ove škole koji su se u nju vratili – sa druge strane katedre.
Završio je Univerzitet Kolumbija i sada želi da učenicima Koledža pomogne na putu kojim je on već prošao.
„Svojim rečima i primerom mogu da im pokažem da je najbitnije usmeriti se na ono što je tu u tom trenutku, na ljude oko vas koji su fascinantni na milion načina, da treba slaviti različitosti i iskoristiti ih kako bi čovek proširio svoje vidike i budio se s osmehom na licu jer drži um otvorenim za nove ljude i doživljaje.“
Kaže da njegov predmet omogućava i učenicima različitog porekla da komuniciraju bez smetnji – što je i suština ovog tipa obrazovanja.
„Primetio sam da jedni drugima pomažu, sa jednog kraja učionice na drugi objašnjavaju o čemu se radi u matematici – iako kulturološki i jezički nemaju mnogo zajedničkog.“
Brine ga, ipak, to što se podeljenost, za koju kaže da je svakodnevica u Bosni i Hercegovini, najviše oseća u Mostaru.
Đaci bi da uče odbranu i zaštitu
Privatne škole: vrhunsko obrazovanje ili plaćene diplome
Sistem kao mana, ali i prednost
Mark Feltam je tri decenije predavao matematiku i filozofiju u britanskim školama.
U svojoj zvaničnoj biografiji navodi da je profesionalni izazov potražio kada su mu deca odrasla.
Pronašao ga je u Mostaru, gradu koji tek upoznaje jer mu je ovo prva školska godina na čelu ove institucije.
„Ideja je da na jedno mesto dovedemo ljude sa različitih krajeva sveta i obrazujemo ih da budu snaga promena u svetu“, jednostavno opisuje svoju i misiju Koledža.
Mostarska stvarnost zahteva mnoge promene.
Sam Koledž deli zgradu sa dve etnički podeljene škole – u jednu smenu idu bošnjačka, u drugu deca hrvatske nacionalnosti.
„Ljudi treba da provode vreme zajedno, da razgovaraju.
Razgovor može da reši mnoge stvari“, kaže on na pitanje šta je delić slagalice koji nedostaje u mostarskoj realnosti da bi se veze među ljudima popravile.
Njegova škola zato aktivno učestvuje u organizaciji fudbalskih takmičenja, rok koncerata, susretima mladih istraživača.
„Ironija je da su generacije koje su provele najbolje godine u ratu – išle u školu zajedno.
Sada, kada su na vlasti, to ne žele za buduće generacije.
Nadam se da će se to promeniti jer je jedna stvar dogovoriti se oko programa za učenje istorije, a sasvim druga igrati fudbal ili učiti matematiku zajedno.“
A kada ljudi nešto i požele da promene, u Bosni i Hercegovini naiđu na jedan od najsloženijih sistema koji postoje.
Država je podeljena na dva entiteta, a potom je Federacija BiH izdeljena na 11 kantona – i svaki ima svoje ministarstvo prosvete.
„Sistem jeste komplikovan, ali s druge strane, već na kantonalnom nivou postoji mogućnost da promenite stvari“, optimistično zaključuje direktor ove institucije jedinstvene u regionu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
