Podgorica je najpozitivnije ocenjena u godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku zemalja regije na putu ka EU.

Dok je politička posvećenost crnogorskih vlasti Evropskoj uniji najvažniji prioritet za državu, u Srbiji je taj strateški pravac upitan, ocenile su evropske diplomate.

Beograd nije uveo sankcije Moskvi i zadržao je odnose sa Rusijom na visokom nivou, a pojačana je i saradnja sa Kinom, navodi se u dokumentu Evropske unije o Srbiji.

Bosna i Hercegovina, koja je u martu dobila zeleno svetlo za otpočinjanje pregovora sa EU, postigla je opipljive rezultate, ali secesionističko delovanje podriva njen napredak u pristupanju.

„Poruka izveštaja je da je perspektiva Zapadnog Balkana otvorenija nego pre nekoliko godina, razlog za to je ruski napad na Ukrajinu”, kaže Milan Igrutinović sa Instituta za evropske poslove.

Izveštaji EK o napretku, koji su objavljeni samo nekoliko dana posle posete predsednice Ursule fon der Lajen regiji, smatraju se najvažnijim dokumentom o napretku svake zemlje na putu ka Evropskoj uniji.

‘Vidi se svetlo na kraju tunela za Crnu Goru’

Usled rata u Ukrajini otvorila se načelna mogućnost da Uniji pristupe Ukrajina i Moldavija, a na tom putu Brisel nije mogao da zanemari zemlje Zapadnog Balkana koje su više ili manje odmakle na putu ka EU, ocenjuje Igrutinović.

„Oni sad sortiraju kandidate po tome koliko su uspešni u reformama”.

Brisel je kao jednu od alatki za širenje uticaja uveo Plan rasta koji podrazumeva novčana ulaganja u zemlje regiona kako bi ih podstakli da sprovode reforme.

Fon der Lajen je u svakoj zemlji navela tačne milionske iznose koji su opredeljeni za njih.

„Shvatili su da je to jezik kojim ovde političari govore, jer hoće da vide i neposrednu korist, ako se uvode nove procedure ili norme”, kaže on.

Najviše je do sada uradila Crna Gora i, ako završi administrativni deo posla, mogla bi da postane članica Unije do 2028. godine.

„Crna Gora je i formalno, po otvorenim klasterima, najdalje odmakla jer nema problem odnosa sa Kosovom, kao što ima Srbija, pritom je mala zemlja, članica NATO saveza.

„Kod njih se vidi svetlo na kraju tunela, u Srbiji se to ne vidi”, dodaje Igrutinović.

Srbija već 10 godina vodi pregovore za članstvo, ali je poslednji klaster poglavlja otvorila u decembru 2021, dva meseca pre nego što je Rusija započela invaziju.

Srbija – malo napreduje, malo stagnira

Komisija je ponovo dala preporuku da se sa Srbijom otvori novi set pregovaračkih poglavlja – klaster 3, ali je pitanje da li će svaka zemlja članica glasati za, što je neophodan uslov.

Ključni problemi Srbije su poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava, usklađivanje spoljne politike sa Briselom, kao i normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

„Svaka država ima pravo veta i biće zanimljivo videti da li će, recimo, baltičke zemlje dati zeleno svetlo, jer je njima odnos sa Rusijom najvažniji”, kaže Igrutinović.

Srbija nije uvela sankcije Rusiji, iako je to mnogo puta traženo iz Brisela, a naglašava se i u poslednjem izveštaju.

„Srbija je zadržala odnose na visokom nivou s Ruskom Federacijom i intenzivirala odnose s Kinom, što otvara pitanje strateškog smera Srbije“, piše u izveštaju.

Srbija nije prihvatila ni niz restriktivnih mera Brisela prema Kini, Belorusiji, Iranu, Severnoj Koreji i Venecueli.

Osim toga, letovi za Rusiju postali su češći, navodi se.

Takođe se navodi da je Srbija nastavila da pruža finansijsku i humanitarnu pomoć Ukrajini.

Od Srbije se očekuje i da poboljša rezultate u procesuiranju ratnih zločina.

Navode da Beograd i dalje izbegava da podigne optužnice protiv visokorangiranih osumnjičenih i da istrage i suđenja traju predugo.

„Veliku zabrinutost izaziva i veliki broj nerešenih predmeta“ – više od 1.700 – a mnogi su u dalje u predistražnoj fazi.

„Niz srpskih političkih stranaka, političara i medija i dalje bez posledica pružaju podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negiraju ratne zločine, među kojima i genocid u Srebrenici“, navodi se u dokumentu.

Srbija još nije usklađena ni s viznom politikom Brisela, iako je EU stalno poziva da to učini, kako bi se smanjio pritisak migranata.

Mnogi od njih dolaze kao turisti u Srbiju i posle toga pokušavaju nelegalno da uđu u EU i traže azil.

Beograd ima bezvizni režim sa 16 zemalja čijim građanima treba viza za ulazak u EU, a to su uglavnom zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Region

Izveštaj Evropske komisije o napretku Crne Gore je generalno pozitivan, iako u nekim poglavljima nije napredovala.

„Značajan napredak registrovan je u oblasti vladavine prava. U tom delu, dosta pozitivno je ocenjen rad tužilaštva”, prenele su podgoričke Vijesti.

U izveštaju o Bosni i Hercegovini naglašava se napredak u upravljanju migracijama, kao i opipljivi rezultati u potpunom usklađivanju sa zajedničkom i spoljnom bezbednosnom politikom EU.

Doneti su zakoni o pravosuđu, borbi protiv pranja novca i sukoba interesa.

Albanija je otvorila prvi klaster pregovaračkih poglavlja 15. oktobra.

Potrebno je da se ubrza tempo reformi u oblastima vladavine prava, efikasne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i promocije osnovnih prava, poput slobode medija, imovinskih prava i manjina.

I od Severne Makedonije se očekuje da nastavi sa reformama, posebno u okviru pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Kosovo treba da radi na jačanju vladavine prava, javne uprave i zaštiti slobode izražavanja.

Zabeležen je napredak u borbi protiv organizovanog kriminala, a poslovno okruženje je poboljšano.

Vizna liberalizacija za Kosovo je stupila na snagu 1. januara 2024.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]