Kontraceptivna pilula: Kontroverzna žena koja je osnovala prvu američku kliniku za kontracepciju

„Majke! Možete li da priuštite da imate veliku porodicu? Da li želite još dece? Ako ne, zašto ih onda imate? Ne ubij, ne oduzmi život, već ga spreči. Bezbedne, bezazlene informacije možete da dobijete od obučenih medicinskih sestara…“

Ovaj oglas pojavio se u Njujorku 1916. za prvu američku kliniku za kontrolu rađanja, koju je osnovala Margaret Sanger.

Kontracepcija je tada bila kontroverzna i ilegalna.

Klinika je vrlo brzo zatvorena, a Sanger je nakon toga završila u zatvoru.

Ali, u vreme kada je umrla, 50 godina kasnije, njeno životno delo promenilo je planiranje porodice širom sveta.

Mediji i akademici zovu je „majkom kontrole rađanja“ – Sanger je zaslužna za nastanak pilule za kontracepciju.

• Pilula „za jutro posle“: „Osećala sam se kao da me osuđuju“
• Zašto mlade žene ne koriste kontracepciju u Bosni i Hercegovini
• Zbog antibebi pilule mogla je da umre

Kontroverzna ličnost

Međutim, njeni metodi i motivi i danas su kontroverzni.

Njena veza sa eugenističkim pokretom dovela je do optužbi za rasizam.

„Zaostavština Margaret Sanger je zaista mešovita“, kaže Sandžam Ahluvalija, profesorka istorije i ženskih i studija roda na Univerzitetu u Severnoj Arizoni i autorka knjige Reproduktivna ograničenja: Kontrola rađanja u Indiji, 1877-1947.

„Ne mislim su njene zasluge isključivo vezane za oslobođenje… ali mislim i da bi ‘otkazivanje’ nekoga kao što je Sanger bilo prevelika simplifikacija… Čovek mora da je tumači istorijski i kritički“, kaže ona za BBC.

Siromašni počeci

Sanger je rođena 1879. u saveznoj državi Njujork, kao šesto od jedanaestoro dece.

Njen otac Majkl, rođen u Irskoj, bio je kamenorezac.

Porodica je bila siromašna i živela je u kolibi.

Njena majka je 18 puta bila trudna i od toga je imala sedam pobačaja.

Sanger je započela karijeru kao medicinska sestra palijativne nege, gde je prisustvovala smrti žene od komplikacija u trudnoći, a viđala je i posledice ilegalnih abortusa.

„Na snazi su bili federalni ‘Komstok’ zakoni, koji su zabranjivali upotrebu poštanskog sistema za slanje kontraceptivnih sredstava, informacija ili sprava.

„U mnogim državama na snazi su bili i zakoni protiv kontracepcije“, kaže Ilejn Tajler Mej, profesorka američkih studija i istorije na Univerzitetu u Minesoti, i autorka knjige Amerika i pilula: Istorija obećanja, opasnosti i oslobođenja.

Sanger je takođe morala da se bori protiv moćne Rimokatoličke crkve, koja je kontracepciju smatrala grehom.

Pogledajte i video o skandalu oko tajnog sprovođenja kontrole rađanja u Grenlandu:

Pravo na kontrolu rađanja

U martu 1914. godine, Sanger je objavila knjigu Buntovnica, koja je zagovarala pravo na upotrebu kontraceptivnih sredstava.

Knjiga je uskoro završila na sudu.

Da ne bi završila u zatvoru, Margaret Sanger je otplovila u Englesku.

Tamo su na nju veliki uticaj izvršila dela Tomasa Roberta Maltusa, koji je tvrdio da resursi Zemlje neće biti dovoljni da podrže nekontrolisani rast populacije.

On je predlagao samokontrolu i odlaganja braka.

Ali aktivisti poznati kao neomaltusijanci zagovarali su kontracepciju.

„Ona je tako počela da razvija novi narativ… tvrdeći da je kontrola rađanja način da se sačuva mir i izbegne nestašica hrane“, kaže doktorka Karolina Rasterholc, istoričarka sa britanskog Univerziteta u Kembridžu, koja se bavi populacijom, medicinom i seksualnošću.

Prva klinika

Sanger se na kraju vratila u SAD iz samonametnutog izgnanstva.

Otvorila je prvu kliniku za kontrolu rađanja u zemlji u delu grada Njujorka koji je bio dom mnogih siromašnih imigrantkinja.

Policija je upala na kliniku svega nekoliko dana kasnije, a Sanger je uhapšena.

• Zašto žene i muškarci iz Srbije podržavaju pravo Poljakinja na abortus
• Revolucionarna doktorka koja je spasila živote hiljade žena
• Iran kontroliše planiranje porodice kako populacija stari

Nepokolebana, ponovo je otvorila kliniku nekoliko dana kasnije samo da bi ponovo bila uhapšena, pod optužbom da izaziva javni nered.

Završila je na sudu 1917. njen slučaj je imao ogromni publicitet i proglašena je krivom, a sud joj je naložio da mora da provede 30 dana u zatvoru ili da plati novčanu kaznu.

Odabrala je zatvor, gde je među zatvorenicama širila informacije o kontroli rađanja.

„Tokom ovog incidenta, postala je slavna u SAD. Njena sestra je takođe bila u zatvoru i stupila je u štrajk glađu“, kaže Elen Česler, biografkinja Margaret Sanger.

Nakon puštanja na slobodu, Sanger se neuspešno žalila na presudu, ali je sud zato presudio da lekari smeju da prepisuju kontraceptivna sredstva iz medicinskih razloga.

Tragedija

Usred svih ovih sudskih slučajeva, prolazila je kroz buran period i u privatnom životu.

Godine 1914. rastavila se od muža Vilijama, a 1915. njena ćerka jedinica Pegi iznenada je umrla u petoj godini.

Zabavljala se sa nekoliko muškaraca, uključujući istraživača seksualnih običaja Haveloka Elisa i pisca H. Dž. Velsa.

Godine 1922. udala se za naftnog magnata Džejmsa Nou H. Slija.

On je postao glavni finansijer njenog pokreta.

Pogledajte i ovaj video o pilotu u SAD koji vozi žene na abortus u države gde je on legalan:

Eugenika

Margaret Sanger je tražila širu podršku za njen pokret i udruživala je snage sa grupama za koje se danas naširoko smatra da su zastupale neprihvatljive stavove.

„Udružila se sa Društvom eugeničara… i dobijala je sredstva od njih“, kaže Raserholc.

Američki Nacionalni institut za istraživanje ljudskog genoma definiše eugeniku kao „naučno netačnu teoriju da ljudi mogu da se unaprede kroz selektivno razmnožavanje populacije“.

Ali pre nacističkog holokausta, ove teorije bile su iznošene u javnosti bez previše protivljenja.

„Ona je u stvari želela da se bori protiv siromaštva, ali je i dalje podržavala neke prilično problematične eugenističke mere, kao što je sterilizacija osoba sa invaliditetom“, dodaje Rasterholc.

Biografkinja Elen Česler kaže da je Sanger imala vlastito viđenje ove teme.

„Klasični eugeničari protivili su se kontroli rađanja za žene iz srednje klase. Njih je zanimala hijerarhija rase, klase i boje kože. Nju nije. Ona je želela da sve žene imaju manje dece.“

• Ginekološkinja iz Aušvica koja je morala da ubija bebe
• Dečak u kavezu: Zašto je američkom zoološkom vrtu trebalo 114 godina da se izvini
• Žena koja je preživela Mengeleove eksperimente i oprostila nacistima

„Siromašniji i biološki zaostaliji“

Tokom čitavih dvadesetih i tridesetih, Margaret Sanger je putovala svetom, promovišući kontrolu rađanja u Kini, Japanu, Koreji i Indiji.

U pismu Londonskom eugenističkom društvu, koje je finansiralo njeno putovanje 1935. godine u Indiju, definisala je to u vrlo eugenističkom ključu:

„Putujem da bih prenela siromašnijim i biološki zaostalijim lozama znanje o kontroli rađanja.“

Promovisala je dualni penasti prašak (spermicid u obliku praška) u Indiji.

Ali on je doveo do čestih pritužbi na osećaj pečenja i bilo je teško koristiti ga bez medicinskog nadzora.

„Retorika o kontroli rađanja i dostupnosti kontraceptivnih sredstava bila je veoma jaka, naročito među siromašnima iz radničke klase. Ali tehnologija još uvek nije bila dovoljno razvijena da to podrži“, kaže Sandžam Ahluvalija.

Margaret Sanger se takođe sretala sa uticajnim Indijcima, kao što su Mahatma Gandi i Nobelovac Rabindranat Tagore.

Iako je Tagore podržavao kontrolu rađanja, Gandi je zagovarao celibat i samokontrolu.

Sanger je dala sve od sebe, ali nije uspela da promeni Gandijevo mišljenje.

Drugi svetski rat gurnuo je pokret za kontrolu rađanja u zapećak s obe strane Atlantika.

Ali nakon njega, obnovljeni strahovi od naglog širenja populacije dali su pokretu dodatni vetar u leđa.

• Zbog čega Srbija gubi bitku sa belom kugom – pet razloga
• Jesu li muškarci spremni da uzimaju anti-bebi pilulu
• Sve više Amerikanaca pribegava trajnoj kontroli rađanja

„Magična pilula“

Negde u to vreme, Sanger, nezadovoljna neefikasnošću i nepraktičnošću postojećih oblika kontracepcije kao što je dijafragma, počela je da se zalaže za mnogo praktičniji oralni metod.

O svom snu pisala je kao o „magičnoj piluli“ 1939, ali da bi stigla od ideje do realnosti bila joj je potrebna pomoć.

Prva ključna saveznica bila je aktivistkinja za prava žena Ketrin Mekormik, bogata udovica koja je finansirala istraživanje.

Uspela je da ubedi i kontroverznog naučnika za plodnost doktora Gregorija Pinkusa da se pridruži projektu.

Mekormik je ispočetka obezbedila 40.000 dolara. To je na kraju naraslo na više od milion dolara.

Posle deset godina, pilula je bila spremna, ali bilo je problema sa njenim testiranjem i odobrenjem.

Abortus je bio ilegalan u SAD. I zato, sredinom pedesetih, tim je putovao u Portoriko i na Haiti.

U testiranju su učestvovale žene iz azila i udžerica, mada mnoge od njih možda nisu ni znale šta uzimaju.

„Naravno, dešavale su se zloupotrebe. Nema sumnje u to“, kaže Ilejn Tajler.

Godine 1965, SAD su dozvolile pilulu udatim ženama, a potom 1972. i svim ostalim ženama.

Mnoge druge zemlje takođe su je usvojile.

Sanger je imala to zadovoljstvo da vidi kako je pilula urodila plodom pre njene smrti 1966. godine.

• Kako je Simon de Bovoar inspirisala feministkinje na Balkanu
• Žena koja je pronikla u sve tajne orgazma
• Revolucionarna doktorka koja je spasila živote hiljade žena

Nasleđe Margaret Sanger

Margaret Sanger su decenijama pratile optužbe za rasizam zbog eugenike i njenog rada sa Afro-Amerikancima.

Crnačke zajednice su je pozivale da im pomogne da otvori klinike.

Njen takozvani „Crnački projekat“ trebalo je da širi savete u vezi sa kontracepcijom u siromašnijim crnačkim zajednicama na jugu Amerike.

To je postao izvor kontroverze, koju su pokrenuli crnački nacionalisti i, kasnije, aktivisti koji se protive abortusu.

Istovremeno, postavila je temelje za službu za seksualno zdravlje i pružanje usluge abortusa u SAD – Planirano roditeljstvo („Planned Parenthood„).

Pilula je postala jedan od najčešćih oblika kontrole rađanja na svetu, pored sterilizacije i kondoma.

Danas je koristi više od 150 miliona žena.

Intervjui prikupljeni iz programa Forum na radiju BBC svetskog servisa.

Možda će vas zanimati i ovaj video o ženama koje su otkrile grobove njihovih fetusa nakon abortusa:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]