Kopanje litijuma u Srbiji: „Da se isti projekat sprovodi u Nemačkoj, podržala bih ga“, kaže Brantner za BBC

Pre više od pola godine, nemačka vlada je kritikovala izborni proces u Srbiji, a sada je najglasniji zagovornik kopanja litijuma i podržava srpske vlasti u projektu koji izaziva velika protivljenja.

„Naravno da bih (podržala takav isti projekat u Nemačkoj), pa mi već radimo na sličnim, u Saksoniji, kao i u mom regionu u basenu reke Rajne (na jugozapadu), ali tu tehnologija nije još spremna.

„Naše ministarstvo i pomaže finansijski jedan projekat kako bi se sprovela ispitivanja i testiranja, ali sve zavisi od brzine razvoja tehnologije“, kaže Franciska Brantner, nemačka državna sekretarka u Ministarstvu privrede i klimatske akcije i poslanica Zelenih u Bundestagu, za BBC na srpskom.

Njeno ime se često čulo tokom posete visoke nemačke delegacije Beogradu krajem prošle nedelje kada je potpisan dogovor o srpsko-nemačkoj saradnji u rudarenju minerala.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić se upravo zahvalio Bantner za podršku projektu Jadar koji u Srbiji sprovodi australijsko-britanska kompanija Rio Tinto.

„Nisam stručnjak, ne znam ni hiljaditi deo onoga što zna Franciska Brantner“, slušala je ona Vučićeve reči iz prvog reda kao važna članica nemačke delegacije.

• Kopanje litijuma u Srbiji: „Prilika koja se ne propušta“, saglasni Vučić i Šolc
• Hoće li se u Srbiji ipak kopati litijum
• Šta znači nova uredba Vlade Srbije o projektu „Jadar“
• Iza kulisa protesta protiv kopanja litijuma: Gornje Nedeljice, dve godine kasnije

U intervjuu za BBC na srpskom, ova 45-godišnja političarka kaže da je izazovno što su u Saksoniji, na istoku Nemačke, nalazišta litijuma na granici sa Češkom, pa se dva projekta sprovode paralelno u dve zemlje, ali da se insistira na najvišim ekološkim standardima.

To ne umanjuje zainteresovanost Nemačke za litijum u Srbiji, jer im je cilj da smanje zavisnost od uvoza sirovina i prerada iz Kine.

„Stalno raste potreba za sirovinama za digitalizaciju i održive tehnologije, a mi kao Evropljani smo u tom polju veoma zavisni od uvoza iz Kine.

„I zato smo definisali agendu kako da materijale koje imamo u Evropi i koristimo za Evropu“, kaže Bantner.

Kako se ubrzava prelazak na vozila sa nultom emisijom štetnih gasova, proizvođačima automobila će biti potrebno sve više litijuma za baterije, a projekat kompanije Rio Tinto, tvrdi se, mogao bi da obezbedi čak devet desetina trenutnih potreba Evrope za litijumom.

Šolc je upravo i došao u Beograd želeći da osigura da nemačka automobilska industrija bude u prvom redu linije snabdevanja.

U nemačkoj i evropskoj delegaciji stoga su bili i predstavnici dve velike auto-kompanije – Mercedes Benc i Stelantis – koji čine skoro četvrtinu ukupne prodaje automobila u Evropi.

Predstavnici proizvođača litijumskih baterija prisustvovali su i potpisivanju sporazuma Srbije i EU o uspostavljanju „strateškog partnerstva o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima“.

„Ova odluka zahteva hrabrost i doneta je u pravom trenutku“, rekao je Šolc.

Dodao je da će taj potez osigurati da Evropa ostane „suverena u svetu koji se menja“ i „ne zavisi od drugih“.

Bila je to i pohvala za rukovodstvo Srbije koje je ukinulo zabranu rudarenja litijuma na osnovu sudske presude.

Posle velikih protesta širom zemlje, Vlada Srbije je 2022. uvela moratorijum na istraživanje litijuma i bora, ali je Ustavni sud prošle nedelje tu odluku proglasio neustavnom.

Sačekati primenu i rezultate

Koncept i evropski projekat koji sada Rio Tinto nudi, unapređen je u smislu životne sredine, kaže ona, uz ogradu da treba sačekati primenu.

„Vrednost i kvalitet moramo da procenjujemo na osnovu iskustva i rezultata koji se postignu“, dodaje Brantner.

Srbija ima nameru da zatvori čitav krug – odnosno da samo deo litijuma izvozi kao sirovinu, a da skoro 80 odsto prerađuje i pravi litijumske baterije ili delove za elektronske automobile.

Na pitanje koliko je to realno izvodljivo, Brantner ima diplomatski odgovor.

„Jasno je da mi pokušavamo da ne isporučujemo litijum u Kinu, a da ga zatim vraćamo.

„Naravno, važno je da se naprave evropski lanci snabdevanja i Srbija će biti važan deo toga“, kaže ona.

A hoće li Srbija dobiti fabriku električnih vozila ili nekih delova, u saradnji sa nemačkim kompanijama, zavisi od tih kompanija i njihovih poslovnih procena, dodaje.

Ko je Franciska Brantner?

• Rođena je u Lerahu, u nemačkoj saveznoj državi Baden Virtenberg 24. avgusta 1979.
• Diplomirala je na Siens Po u Parizu, a master diplomu međunarodnih odnosa stekla na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku
• Doktorsku tezu iz društvenih nauka odbranila je na Univerzitetu u Manhajmu
• Ranije je bila parlamentarna sekretarka i zastupnica Evropskih politika za poslaničku grupu Zelenih

Izvor: Sajt nemačkog Ministarstva privrede i klimatske akcije

Automobilski giganti u Beogradu

Čim je pred kamerama potpisan Memorandum Srbije i EU o sirovinama, takozvana pisma o namerama svečano su parafirali i predstavnici najvećih automobilskih kompanija Stelantis i Mersedes Benc, ali detalji nisu poznati.

U tekstu magazina Fajnenšel tajms piše da je time Srbija u stvari obećala da neće prodavati litijum kineskim proizvođačima automobila i da će, kada razvije jedno od najvećih svetskih nalazišta tog metala, prednost imati evropske automobilske kompanije kao što su Mercedes, Stelantis i Folksvagen.

A ima sa čime i da trguje – Vučić je izjavio da bi Srbija mogla da proizvede 58.000 tona litijuma, što zadovoljava 17 odsto evropskih potreba.

To je dovoljno da se napravi 1,1 milion električnih automobila.

Pritom, vlasti u Srbiji najavljuju i da sa tim projektom, mogle da dođu i direktne strane investicije čija se vrednost meri milijardama dolara.

Pogledajte video: Da li su električni automobili zaista ‘zeleni’

Ekološki aktivisti i dalje nezadovoljni

Ipak, poruke da Lozničani „neće znati šta će s parama“, na zapadu Srbije i ostatku slabo menjaju negativnu sliku o Rio Tintu među ljudima.

Više od polovine ispitanika (55,5 odsto) se protivi planu kompanije Rio Tinto da otvori rudnik litijuma u dolini Jadra, 25,6 odsto podržava, dok 18,9 procenata nema stav, pokazalo je istraživanje Nove srpske političke misli sprovedeno početkom jula.

Na pitanje „Da li biste podržali otvaranje tog rudnika, ukoliko bi Srbija dobila garancije od Nemačke i EU da će biti poštovani svi ekološki standardi zaštite okoline?“, 52,1 odsto ispitanika reklo je da ne ne bi, 33,7 odsto bi podržalo, dok 14,2 procenata ispitanika nema stav, ili je bez odgovora.

Usled brojnih protesta i zaustavljanja međunarodnog auto-puta u centru Beograda, pre tri godine projekat Jadar je stopiran.

Vlada Ane Brnabić je odlučila da ga stopira 2022, ali se to sada promenilo.

Rio Tinto je promenio neke ljude na čelnim pozicijama u kompaniji Rio Sava, srpskoj ćerki firmi rudarskog giganta, koji su se češće pojavljivali u medijima i objašnjavali sopstveno viđenje projekta i zašto je važan.

Ministri i predsednik Srbije im u tome svesrdno pomažu, ističući važnost tog projekta za zemlju i ogromnom novcu koji bi mogao da donese.

Ipak, i u danu potpisivanja dogovora sa Nemcima, nastavljeni su protesti nezadovoljnih aktivista zabrinutih za budućnost vode, zemlje i vazduha.

Više od 330.000 ljudi potpisalo je do sada onlajn peticiju protiv otvaranja rudnika.

Brantner je ispratila sva ta dešavanja.

Kaže da je vrlo važno što su se aktivisti i ekolozi bunili, jer je podstaklo kompaniju do popravi projekat.

„Građani treba da im budu zahvalni što su protestovali i uspeli da naprave bolji projekat.

„Rio Tinto je zamenio ljude ovde, promenili su projekat u smislu otpada i načina upravljanja otpadom, kao i upravljanja vodama, mislim da je to sve uspeh ekološkog pokreta“, kaže Brantner.

„Ipak, sad sve zavisi od primene“, dodaje ona.

Ležište „Jadar“, kao i sam mineral jadarit, otkriveni su 2004. godine i nazvani po reci Jadar, a u ovom jedinstvenom ležištu su litijum i bor svetske klase.

„Smatram da Rio Tinto i svi imaju interes da pokažu da se može rudariti sa manjim uticajem na životnu sredinu, te ovo može biti pokazatelj kako to funkcioniše.

„Plan Rio Tinta je sada pionirski poduhvat“.

BBC: Treba li onda da ljudi nastave da protestuju kako bi bili sigurni da će biti još bolji?

Brantner: „Nije na meni da odlučim za njih, ali svakako zahteva stalni monitoring“.

Nije se Rio Tinto suočavao sa otporom samo meštana u Srbiji, to se dešavalo širom sveta.

Uništili su 46.000 godina staru aboridžinsku pećinu u Australiji, a bilo je problema i u Mozambiku i optužbi da su zagadili vode rudarenjem u Papua Novoj Gvineji.

Brantner odlično zna i za ove primere, ali se nada da bi novi menadžment kompanije i na svetskom nivou mogao da promeni politike poslovanja.

„Nema mnogo kompanija koje to mogu da rade i mislim da Rio Tinto ima ambiciozan plan ovde i da žele da ovo bude najbolji primer kako možete ekološki da rudarite litijum.

„Ako to mogu da dokažu, to su dobre vesti“.

Rio Tinto će imati priliku da prikupi novije podatke sa terena i da izađe sa njima u javnost, a u tom slučaju, svi zainteresovani će moći da prate da li su održali obećanje, dodaje.

Važno je, kaže, da projekat bude po evropskim standardima, i zbog puta Srbije ka EU, kao i zbog međunarodnih i nemačkih kompanija kojima su bitni institucionalni mehanizmi da daju kredibilnost projektu.

• Najvažnije pitanje o litijumu i baterijama na koje nemamo odgovor
• Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva
• Litijum u centru pažnje: Kina razvija ogromno nalazište u Boliviji
• Električni automobili: Gde je Balkan u odnosu na Evropu

Na pitanje može li Srbija da dobije neke garancije od Nemačke, osim primene evropskih standarda, ona odgovara da se može očekivati nadziranje.

„Činjenica da je ovo evropski projekat pravi razliku, mi smo zainteresovani da ga držimo na oku i dobro je da i srpski i međunarodni naučnici budu uključeni kako bi se koristila evropska ekspertiza“.

Predlaže i administrativnu saradnju, jer Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, može od Evropske komisije da zatraži savet u okviru pristupnih pregovora.

„Ne mogu da pričam u njihovo ime, ali pretpostavljam da bi bili spremni da podrže“.

Kad je reč o nalazištima u Nemačkoj, litijum je i u zemlji i u geotermalnim izvorima i rastvorima.

Međutim, ne primeru Čilea, južnoameričke države koja je drugi najveći proizvođač litijuma na svetu posle Australije, videlo se da vađenje ovog minerala iz vode nije „zelenije“, napominje ona.

„Pritom, nemamo prostora kao u Čileu, dolina Rajne je jedno od najgušće naseljenih regiona, pa moramo da razvijemo napredniju tehnologiju“.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je izborni proces u Srbiji u decembru, a sedam meseci kasnije kancelar Olaf Šolc je stigao u Beograd, zajedno sa predstavnicima velikih kompanija i zvaničnika iz Brisela.

„To je deo procesa koji uključuje i EU, i važan je taj evropski kontekst, da evropski standardi budu deo projekta (Rio Tinta).

„Ali to ne znači da je kritika našeg ministarstva bila netačna“, kaže Brantner.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]