Mužjak džinovske kornjače sa Galapagosa, čiji je čuveni libido zaslužan za spas vrste od izumiranja, zvanično odlazi u penziju.
Dijego i drugih 14 mužjaka vratili su se na rodno ostrvo.
Kornjače su puštene na pašnjak u ponedeljak, nakon nekoliko decenija organizovanog parenja na ostrvu Santa Kruz.
- Meso kornjače – idealna dijeta za preživljavanje
- Stotine kornjača pronađeno mrtvo u Meksiku
- Ima nade za spas pangolina
Program razmnožavanja je bio uspešan, a izleglo se više od 2.000 džinovskih kornjača od 1960. godine.
Smatra se da je Dijego, stogodišnjak, otac stotinama kornjača, oko 40 odsto od 2.000 koliko ih danas živi po nekim procenama.
Ministar životne sredine Ekvadora, Paulo Prorano Andrade, izjavio je da je program parenja „zatvorio važno poglavlje“ u istoriji.
Cerramos un capítulo importante en la gestión del @parquegalapagos, 15 tortugas de #Española, incluyendo a #Diego, regresan a casa tras décadas de reproducirse en cautiverio y salvar a su especie de la extinción. Su isla las recibe con los brazos abiertos. (Noticia en desarrollo) pic.twitter.com/M4a4maQm9E
— Paulo Proaño Andrade (@PauloProanoA) June 15, 2020
Dijego i ostale kornjače vraćaju se kući pošto su „spasile vrstu od istrebljenja“, napisao je ministar na Tviteru, dodajući da ih je njihovo rodno ostrvo Espanjola dočekalo „raširenih ruku“.
Kornjače su prvo bile u karantinu pre iskrcavanja na Espanjolu, nenaseljeno ostrvo koje se vodi kao jedno od najstarijih koje pripada Galapagosu.
Ovo je bilo neophodno kako ne bi prenele seme biljaka koje ne rastu na ostrvu.
Pre 50 godina, bilo je samo 12 ženki i dva mužjaka.
Kako bi spasio sopstvenu vrstu, Chelonoidis hoodensis, Dijego je prebačen iz zoološkog vrta u San Dijegu u Kaliforniji i učestvovao je u programu razmnožavanja.
Služba nacionalnih parkova Galapagosa (PNG) veruje da je Dijego odveden sa rodnog ostrva Espanjola na početku 20. veka u sklopu naučne ekspedicije.
Kornjača je teška oko 80 kilograma, 90 centimetara dugačka i visoka od oko metar i po.
Ostrva Galapagos, koja se nalaze na 906 kilometara zapadno od Ekvadora, uvrštena se na UNESKO listu svetske baštine i poznata su po raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu.
Autohtone vrste pronađene na Galapagosu, uključujući iguane i kornjače, igrale su ključnu ulogu u razvoju teorije evolucije Čarlsa Darvina.
Turisti širom sveta dolaze tamo kako bi uživali u biodiverzitetu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
