Tim BBC-ja koji prati dezinformacije o korona virusu pronašao je vezu između širenja takvih informacija i napadia, podmetanja požara i smrću. A eksperti kažu da potencijal za posrednu štetu koju izazivaju glasine, teorije zavere i loše zdravstvene informacije može biti i mnogo veći.
„Mislili smo da vlada to koristi da bi nam odvraćala pažnju“, kaže Brajan Li Hičens, „ili da ima veze sa 5G. I zato nismo sledili pravila niti tražili pomoć ranije.“
Brajan (46) govori preko telefona iz bolničkog kreveta na Floridi. Njegova žena je u kritičnom stanju – pod anestezijom je, na respiratoru, na susednom odeljenju.
- Snimci sa dezinformacijama o korona virusu imaju milione pregleda
- Ozoniranje krvi kao metoda lečenja Kovida-19: Šta je to i da li je opasno
- Migranti u Srbiji u raljama epidemije korone, pretnji i lažnih vesti
„Muče se s njenim plućima“, kaže on dok mu glas podrhtava. „U upali su. Njeno telo prosto ne reaguje.“
Nakon što su njih dvoje čitali teorije zavere na internetu, mislili su da je bolest prevara – ili, u najmanju ruku, da nije gora od običnog gripa. Ali onda, početkom maja, zarazili su se Kovidom-19.
„I sada znam da korona virus definitivno nije lažan“, kaže on, ostavši bez daha. „Tamo je napolju i samo se širi.“
Opasne dezinformacije
Tim BBC-ja pomno prati ljudske žrtve dezinformacija o virusu korona. Istražili smo na desetine slučajeva – od kojih se o nekima prethodno uopšte nije pisalo – razgovarajući sa pogođenim ljudima i medicinskim autoritetima u pokušaju da potvrdimo ove priče.
Posledice se osećaju širom sveta.
Internet glasine su dovele do napada rulje u Indiji i masovnog trovanja u Iranu. Inženjerima telekomunikacija je prećeno, a telefonsku stubovi su zapaljeni u Velikoj Britaniji i drugim zemljama – i sve to zbog teorija zavere.
A u Arizoni, jedan bračni par je pomislio da boca sa sredstvom za čišćenje akvarijuma sadrži preventivni lek.
Otrovani sredstvima za čišćenje
Krajem marta, Vanda i Heri Lenijus počeli su da slušaju priče o hidroksihlorokinu.
Bračni par je primetio da sastojak sličnog imena stoji na etiketi jedne stare flaše koju su oduvek držali u svojoj kući u Feniksu.
Hidroksihlorokin potencijalno može da pomogne protiv virusa – ali budući da je istraživanje još u toku, to ostaje nedokazano. U ponedeljak je Svetska zdravstvena organizacija zaustavila njegovu upotrebu u ispitivanjima nakon što je skorašnja studija pokazala da zapravo može da poveća rizik od smrti pacijenata zaraženih Kovidom-19.
Spekulacije o njegovoj efikasnosti počele su da kruže internetom u Kini još krajem januara. Medijske organizacije, uključujući kineske državne medije, tvitovale su stare studije u kojima je on testiran kao anti-viralni lek.
A onda je jedan francuski lekar ustvrdio da postoje ohrabrujući rezultati. Mada je kasnije izražena sumnja u tu studiju, interesovanje za hidroksihlorokin vinulo se u nebesa. Pomenuli su ga, sa različitim nivoom skepse, razni mediji i uticajni ljudi kao što su generalni direktor Tesle Ilon Mask i brazilski predsednik Žair Bolsonaro.
Uspeo je da završi čak i na konferencijama za štampu u Beloj kući – i u tvotovima predsednika Trampa.
HYDROXYCHLOROQUINE & AZITHROMYCIN, taken together, have a real chance to be one of the biggest game changers in the history of medicine. The FDA has moved mountains – Thank You! Hopefully they will BOTH (H works better with A, International Journal of Antimicrobial Agents)…..
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) March 21, 2020
„Šta imate da izgubite?“, rekao je on 3. aprila. „Uzmite ga.“ Sredinom maja, otišao je još dalje od toga – rekavši da je poslušao vlastiti savet. Svaki komentar je za posledicu imao ogroman skok u komentarima na društvenim mrežama u raspravama o ovom leku, kažu podaci alata za onlajn monitoring KraudTengl.
Uzimanja prekomerne doze leka su retka, ali od nervoze izazvane pandemijom neki ljude su pribegli očajničkim merama.
U Nigeriji, bolnička lečenja od trovanja hidroksihlorokinom navela su državne zdravstvene vlasti Lagosa da javno upozore ljude da ne uzimaju lek.
A početkom marta, 43-godišnji Vijetnamac završio je na klinici za kontrolu trovanja nakon što je uzeo veliku dozu hlorokina. Bio je crven u licu, tresao se i nije mogao dobro da vidi. Direktor klinike doktor Ngujen Trung Ngujen rekao je da je čovek imao sreće što mu je pomoć ukazana brzo – inače je mogao i da umre.
Geri Lenijus nije imao toliko sreće. Sredstvo za čišćenje koje su popili on i Vanda sadržao je jednu drugu vrstu hemikalije koja je bila otrovna.
Posle svega nekoliko minuta, oboje su počeli da osećaju nesvesticu i vrelinu. Povratili su i počeli otežano da dišu. Gari je umro, a Vanda je završila i bolnici.
Vanda je kasnije objasnila zašto su njih dvoje popili tu tečnost.
„Tramp je stalno ponavljao da je to praktično kao lek“, rekla je ona.
Trovanje alkoholom
U Iranu, vlasti kažu da je na stotine ljudi umrlo od trovanja alkoholom posle viralnih glasina o njegovim lekovitim svojstvima.
Ukupna cifra do kraja aprila bila je 796 osoba, prema tvrdnjama Kambiza Soltaninedžada, zvaničnika Iranske pravne medicinske organizacije, koji je rekao da je to posledica „lažnih vesti na društvenim mrežama“.
Istina iza te brojke maglovita je u zemlji u kojoj je alkohol zabranjen, a brlja iz domaće radinosti redovno kontaminirana.
Međutim, u ovom slučaju, novinari BBC-ja jesu videli kako se glasina o navodnoj „lekovitosti“ alkohola širi aplikacijom za poruke Telegram pre izdavanja zvaničnog saopštenja.
Šajan Sardarizadeh iz BBC-jevog tima za nadgledanje dezinformacija ističe da je to saopštenje predstavilo iranske vlasti u lošem svetlu i, ako ništa drugo, ta cifra bi čak mogla da bude umanjena.
U jednom slučaju koji smo uspeli da verifikujemo, petogodišnji dečak je oslepeo nakon što su ga roditelji terali da pije ilegalni alkohol u nameri da se izbore sa bolešću.
„Mi znamo da pogrešne informacije mogu da unište živote“, kaže Kler Milne, zamenica glavnog urednika britanske organizacija za fekt čeking Ful fekt. „Veliki je potencijal nanošenja štete.“
„Moj prijatelj je pojeo sapun“
Predsednik Tramp je spekulisao o brojnim drugim lekovima pored hidroksihlorokina. Krajem aprila, tvrdio je da ultraljubičasti zraci mogu da neutrališu virus.
„A onda sam video da ga sredstvo za dezinfekciju ubije za minut. Za minut. Postoji li, dakle, način da uradimo tako nešto, da ga ubrizgamo iznutra, praktično da se očistimo?“
Tramp je kasnije rekao da su njegovi komentari bili sarkastični. Ali neki Amerikanci ih nisu tako doživeli, a dežurne telefonske linije za kontrolu trovanja dobijale su pozive u kojima su traženi saveti. Zvaničnici jedne takve iz Kanzasa saopštili su da im se javio neko ko je rekao da je njegov prijatelj progutao sapun za dezinfekciju nakon predsednikove konferencije za štampu.
Doktor Dankan Maru, lekar u bolnici Elmherst u Njujorku, kaže da su njegove kolege lečile pacijente koji su postali akutno bolesti nakon što su u sebe uneli dezinfekciono sredstvo.
„Ova unošenja u telo mogu da imaju dugoročne posledice, kao što su rak i gastrointestinalno krvarenje“, kaže on.
Podmetanje požara, napadi i zavere
Društvene mreže bile su plodno tle i za teorije zavere. Jedna konkretno vezana za korona virus – a ima ih mnogo u opticaju na internetu – dovela je do podmetanja požara i fizičkih napada.
Širom Velike Britanije, vandalizovano je više od 70 telefonskih stubova zbog lažnih glasina da je 5G mobilna tehnologija nekako kriva za virus
U aprilu, Dilan Farel, inženjer iz Openriča, vozio je svoj kombi u Turmastonu blizu Lestera. Bio je to dug dan i razmišljao je o tome koji bi čaj mogao da popije dok je prilazio kružnom toku. Tad je začuo viku.
Isprva je mislio da je upućena nekom drugom. Ali kad je čuo kako neko viče „5G!“ sa suvozačeve strane, shvatio je da se obraća njemu.
„Nemate morala!“, vikao je neki čovek. „5G nas sve ubija!“
Nemam nikakve sumnje da bi pokušao da uđe i fizički me napadne da nisam odmah zaključao vrata“, kaže Dilan. „Bilo je strašno.“
On se brzo odvezao. Nije došlo do hapšenja u vezi sa incidentom.
„Već dugo na internetu viđamo mnogo zavera o 5G“, kaže Kler Milne iz Ful fekta. „One su u međuvremenu evoluirale tako da obuhvate i novi korona virus.“
Rasne tenzije i nasilni napadi
U martu, generalni direktor SZO-a Tedros Adanom Gebrejesus upozorio je da će pandemija dovesti do razbuktavanja „opasnog neprijatelja“.
When talking about #COVID19, certain words & language may have a negative meaning for people and fuel stigmatizing attitudes https://t.co/yShiCMfYF3 #coronavirus pic.twitter.com/d54qL4LY2H
— World Health Organization (WHO) (@WHO) March 2, 2020
Mislio je na rasizam protiv ljudi iz Azije i Kine, ali je virus pojačao tenzije u više zemalja.
U aprilu su tri muslimana nasilno napadnuta u odvojenim incidentima u Delhiju. Pretučeni su nakon što su počele da kolaju glasine da muslimani šire virus.
U Sisaiju, u malom selu u Indiji, sukobile su se rivalske bande. To se desilo nakon napada na muslimanskog dečaka, ponovo povezanog sa lažnim glasinama da muslimani šire zarazu. Jedan mladić je izgubio život, a drugi je ozbiljno povređen.
Lažne vesti kružile su i u okviru samih etničkih zajednica. U Bredfordu, u Engleskoj, počele su da kolaju glasine da se nebelački pacijenti ostavljaju da umru.
A u Indoru, gradu u zapadno-centralnoj Indiji, doktori čija je misija bila da pronađu nekoga ko je mogao da bude izložen virusu bili su kamenovani. U video snimcima na Vocapu tvrdilo se da zdravstveni radnici odvode zdrave muslimane kako bi im ubrizgali virus.
Dva lekara pretrpela su ozbiljne povrede posle incidenta koji se dogodio početkom aprila.
U kritičnom stanju zbog zavera
Onlajn dezinformacije mogu da imaju direktne posledice, a društvene mreže kao što je Fejsbuk obećale su da će uklanjati postove o korona virusu koji predstavljaju neposrednu pretnju.
Ali oni mogu da imaju i posredno ili odloženo dejstvo.
„Nadam se da će se izvući“, kaže Brajan Li Hičens, pacijent sa Floride koji se primio na teorije zavere o korona virusu. „Ali ako je izgubim, makar će biti na boljem mestu.“
Brajan i njegova žena nisu gajili jedno čvrsto uverenje u vezi sa bolešću – umesto toga, oscilirali su između mišljenja da je virus prevara, povezan sa 5G ili stvaran ali samo blaga boljka.
I tako su nastavili sa normalnim životom uprkos upozorenjima. Brajan je radio kao i inače kao taksista u rodnom mestu Džupiter. Išao je u kupovinu i po ženine lekove. Uprkos apneji i astmi njegove žene, nije se pridržavao socijalnog distanciranja niti nosio masku.
Kad se zarazio virusom, to je Brajana vratilo u stvarnost. Okrenuo se društvenim mrežama, ovaj put da bi upozorio ljude na dezinformacije i teorije zavere.
https://www.facebook.com/brianlee.hitchens/posts/3241584752540091
Eksperti kažu da postovi kao što su Brajanovi mogu biti korisniji u borbi protiv zavera od novinskih članaka i fekt čekinga.
„Jedan od najefikasnijih načina u pokušajima da se ispravi lažna informacija“, kaže Kler Milne iz Ful fekta, „jeste da to uradi osoba čija je to bila originalna tvrdnja.“
„Gubimo previše života zbog dezinformacija“
Brajanov slučaj je možda ekstreman, ali usled same količine informacija koja je u opticaju – SZO je to nazvao „infodemijom“ – mnogi drugi ljudi su bili dovedeni u zabludu onim što čitaju onlajn.
Oni se ne ubijaju uzimajući lažne lekove. Umesto toga, smanjuju sebi šanse za preživljavanje ne razmišljajući o korona virusu kao o nečem stvarnom ili ozbiljnom.
Jednog neobično hladnog petka u maju, dvojica muškaraca u četrdesetim stigli su u bolnicu za hitne slučajeve u njujorškom kvartu Kvins. Bili su cimeri, radili su duge smene i delili isti krevet, i obojica su bila ozbiljno bolesna.
Za svega nekoliko sati, jedan od njih je umro na oči doktora Radživa Fernanda. Drugi je završio na respiratoru.
Doktor Fernando je pitao te ljude zašto ranije nisu došli u bolnicu. Oni su mu objasnili da su čitali negde na internetu da virus nije veoma ozbiljan.
„Isprobavaju alternativne terapije“, kaže doktor Fernando. „Misle da je ovo isto što i grip.“
Njih dvojica su bili u rizičnim grupama – ali doktor Fernando smatra da bi bolje prošli da su ignorisali savet koji ih je doveo u zabludu i zatražili pomoć ranije.
Profesor Martin Maršal, predsednik Kraljevskog koledža za lekare opšte prakse, kaže da su on i njegove kolege u Velikoj Britaniji viđali da pacijenti slede savete koje su videli onlajn – uključujući zadržavanje daha u pokušaju da „postave sebi dijagnozu“ ili verovanje da ispijanje vrelih pića ubija virus. Neki su se pozivali na izjave predsednika Trampa o sredstvima za dezinfekciju.
Doktor Maru, lekar iz njujorške bolnice Elmherst, naziva brojke onih koji imaju potencijalno odloženo lečenje „zapanjujućim“.
On poznaje komšije koji su se zarazili i umrli zato što su verovali da je socijalno distanciranje neefikasno ili da je korona virus prevara. I kaže da on i njegove kolege gube dragoceno vreme opovrgavajući dezinformacije umesto da za to vreme leče pacijente.
Ali dok je govorio preko telefona, iscrpljen i spremajući se da se vrati u Elmhurst na još jednu smenu, doktor Maru je brzo odbacio krivicu samih pacijenata.
„Dezinformacije su strukturalni problem“, kaže on. „Okriviti nekoga zato što je popio sredstvo za izbeljivanje ili ostao kod kuće i umro isto je kao da ste okrivili nekoga ko je samo hodao ulicom zato što ga je pokupio pijani vozač.“
U reakciji na talas dezinformacija, kompanije koje vode društvene mreže sastavile su nova pravila. U saopštenju, Fejsbuk je rekao: „Ne dopuštamo štetne dezinformacije i uklonili smo stotine hiljada postova uključujući lažne lekove, tvrdnje da korona virus ne postoji, da ga izaziva 5G ili da je socijalno distanciranje neefikasno.“ Kompanija kaže i da je stavila upozorenja na 90 miliona raznih primeraka sadržaja.
Jutjub kaže da ne dozvoljava sadržaj koji promoviše opasne tzv. lekove i ima čitav dijapazon politika protiv dezinformacija o Kovidu-19, uključujući negiranje postojanja bolesti ili sugerisanje da je izaziva 5G.
Šta nas još čeka
Ali kako se nastavlja potraga za vakcinom protiv virusa korona, tako su porasli brojevi i mnogih anti-vakcinaških naloga i grupa posvećenih zaverama. Oni potencijalno ugrožavaju zdravlje – mada ne neposredno.
Ono čega se neki lekari sa kojima smo pričali najviše plaše jeste da bi izrađivanje vakcine protiv virusa korona – nešto što bi realno bilo ljudsko dostignuće decenije – moglo potpuno da bude podriveno dezinformacijama.
Budućnost je zastrašujuća, kažu zdravstveni radnici, na osnovu onoga čemu prisustvuju u ovom trenutku.
„Gubimo previše života. Dolaze nam prekasno“, kaže doktor Fernando u Njujorku. On je upravo završio noćnu smenu i dok pričamo preko Skajpa, zaštitna maska mu visi sa ušiju. „I gledamo ih kako umiru.“
Brajan, pacijent oboleo od korona virusa sa Floride, ima poruku za ljude koji i dalje veruju u teorije zavere koje je on prihvatao do pre samo nekoliko dana.
„Ne budite glupi kao što sam ja bio“, kaže on, „i neće vas zadesiti ista stvar koja je zadesila mene i moju ženu.“
Izveštavali: Kue Lu Bin, Flora Karmajkl, Alister Kolman, Šruti Menon, Olga Robinson, Šajan Sardarizadeh i persijskih novinar BBC-ja.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
