Jedan od najmoćnijih ljudi Srpske pravoslavne crkve, vladika Amfilohije, preminuo je u 82. godini od posledica korona virusa, trideset godina pošto je postao mitropolit crnogorsko-primorski.

Amfilohije se prilikom dolaska na službu u rodnu Crnu Goru najavio kao pomiritelj i „svjedok božje ljubavi“. Od njegovog postavljenja za mitropolita 1990. godine, politička karta Balkana potpuno se promenila, a on je odigrao jednu od važnih uloga.

Nove države su ucrtale granice, smenjivali su se političari, komandanti, čak se i patrijarh promenio, ali ne i Amfilohije.

Za genocid u Srebrenici govorio je da je „tbila osveta„, na ratištu u Dubrovniku tokom rata u bivšoj Jugoslaviji uz gusle je pevao dobrovoljcima, a u Cetinjskom manastiru je blagosiljao paravojne formacije Željka Ražnatovića-Arkana optuženog za ratne zločine.

Odlikovao je vođu Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, ali je održao i opelo na grobu ubijenom premijeru Srbije Zoranu Đinđiću.

Sa aktuelnim predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem prošao je put od „saradnika“ do najvećeg neprijatelja.

Upravo su Amfilohije ili „Đedo“, kako su ga iz milošte zvali oni koji su ga sledili, i Milo Đukanović na poslednjim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori bili glavni rivali, iako je Mitropolija uporno ponavljala da se ne meša u političke stvari.

„Posle izbora u Crnoj Gori na kojima je Đukanovićeva Demokratska partija socijalista (DPS) izgubila vlast, Amfilohije je postao još značajnija ličnost“, kaže za BBC na srpskom verski analitičar Željko Injac u pisanom odgovoru neposredno pošto se Amfilohije razboleo.

„Sem duhovne vlasti, može se slobodno reći da je, ako već nije zadobio političku vlast, sasvim sigurno postao politički arbitar u Crnoj Gori bez koga se ne može formirati ni Vlada niti rukovoditi državom“, dodaje Injac.

I zaista, pregovori o novoj Vladi, uz prisustvo predstavnika pobedničke koalicije, među kojima je bio i predsednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović, održani su u prisustvu vladike Amfilohija u manastiru Ostrog.

Promeni vlasti doprineo je, smatra se, pre svega podrškom ideji da se organizuju litije na kojima su mesecima učestvovale desetine hiljada građana Crne Gore protiv spornog Zakona o slobodi veroispovesti.

Crkva je smatrala da se njime otvara put ka „otimanju ili podržavljenju njene imovine“.

Povremeno na protestima učesnici zapale i baklje — Na litijama u Crnj Gori ljudi su nosili i slike 82-godišnjeg mitroplita Amfilohija koga od milošte zovu „đedo“

Početkom oktobra potvrđeno je da mitropolit ima korona virus.

Ubrzo po objavljivanju vesti da je Amfilohije preminuo, mandatar nove Vlade u Crnoj Gori je zatražio da se proglasi dan žalosti, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća Mitropoliji, patrijarhu i SPC.

Овим путем позивам техничку Владу Црне Горе да прогласи дан жалости у ЦГ због упокојења Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија! Црна Гора жали и жалиће и без тога, али ваша цивилизацијска обавеза је да испоштујете одлазак једног од највећих од нас у овом вијеку!
— Zdravko Krivokapić (@ZdravkoKrivokcg) October 30, 2020

Bio kod Miloševića u Hagu, govorio na sahrani Đinđića, odlikovao Šešelja

Preplitanje duhovne i svetovne vlasti obeležilo je životni put ovog vladike u koji su utkani gotovo svi politički lideri i van granica Crne Gore, s obe strane Drine.

„Poslednji koji su u Crnoj Gori imali i duhovnu i svetovnu vlast su bili vladike iz porodice Petrović, od koje je kasnije nastala crnogorska dinastija“, podseća Injac.

Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije tokom devedesetih godina, posetio je u zatvoru pred izručenje u Hag i odneo mu Jevanđelje.

Posthumno mu se izvinio što nije svedočio u njegovu korist.

Ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću, prvom demokratskom predsedniku Vlade u modernoj istoriji Srbije, održao je govor na sahrani.

Tada je ostala upamćena rečenica Amfilohija da je Đinđića „ubila bratska mržnja, kratkovida i slepa, koja previđa večnu istinu da ko se mača maši – od mača će i poginuti“.

Amfilohije je odlikovao lidera radikala Vojislava Šešelja za „kosovsko rvanje“ i borbu za pravdu pred međunarodnim sudom.

Lidera Liberalno-demokratske partije i nekada jednog od najbližih saradnika Zorana Đinđića, Čedomira Jovanovića krstio je u manastiru Ostrog u Crnoj Gori.

Imao je dobre odnose sa nekadašnjim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem, osuđenom za genocid i zločine protiv čovečnosti marta 2019. godine pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Na sahrani majke Radovana Karadžića uporedio ju je majkom Jugovića i majkom Jevrosimom – koje su „svoj porod vaspitavale da na svetim načelima hrišćanske etike žive i umiru“.

Služio je opelo i na grobu bivše jugoslovenske prve dame Jovanke Broz, a tom prilikom okadio i grob maršala Josipa Broza Tita.

„Ja sam malo kandilo i prema Titu bacio. Velim: toliko je greha i zla na sebe natovario, pa da ga malo okadim“, rekao je u jednom intervjuu.

Ko je bio Amfilohije?

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) je rođen na Božić 7. januara 1938. godine, kao peto od 15 dece Ćira i Mileve u Barama Radovića u Donjoj Morači.

Svetovno ime mu je bilo Risto.

Potomak je po srodstvu vojvode Mine Radovića, jednog od prvih crnogorskih plemenskih kapetana, koji je prisajedinio Moraču Crnoj Gori 1820. godine, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji.

Odrastao je u patrijarhalnoj porodici.

Ime Amfilohije dobiće prilikom monašenja, jer je njegov duhovni otac Justin Ćelijski u to vreme prevodio Žitije Amfilohija Ikonijskog.

„Ovo ime pominje se već kod Homera u Odiseji, a znači onaj koji predviđa ili onaj koji predvodi dva voda vojske“, kaže u biografskom filmu „Dostojan“ profesor doktor i prota Boris Brajović.

U tom filmu navodi se i podatak da se među teolozima doktorska disertacija Amfilohija Radovića smatra jednom od deset najboljih knjiga napisanih na grčkom u poslednjih 100 godina.

Amfilohije je govorio grčki, ruski, italijanski, nemački i francuski jezik.

Prema biografiji, u naučim radovima koristio je i starogrčki, latinski i crkvenoslovenski.

Biblioteku od nekoliko hiljada knjiga, među kojima je i njegovih 40, zaveštao je manastiru Stanjevići.

Mladi obuleni u tradicionalne nošnje tokom litije u Podgorici — Mladi obučeni u tradicionalne nošnje tokom litije u Podgorici

„Amfilohije se prilikom dolaska na službu u rodnu Crnu Goru najavio kao pomiritelj i ‘svjedok božje ljubavi’. U skladu s onim kako je radio, međutim, pomirenja nema…

„Kraj je dočekao, onako kako je i radio- bez pomirenja… Od jednih obožavan, kod drugih kao simbol svega anticrnogorskog“, kaže za BBC na srpskom novinarka i jedna od autorki filma o njemu „Svjedok božije ljubavi“ novinarka Radio-televizije Crne Gore Tanja Šuković za BBC.

Ovaj dokumentarni film, sačinjen od arhivskih snimaka i kratkih komentara uredništva crnogorskog javnog servisa, već mesecima izaziva oprečne reakcije.

Ratnici i mantija

Počinje proročkom izjavom mitropolita, koji je uoči rata na prostoru bivše Jugoslavije rekao: „Ako nema mira među mrtvima, neće biti ni među živima“.

Mnogo godina kasnije govoreći o genocidu u Srebrenici tokom kojeg je ubijeno više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka rekao je da je „to bila osveta“.

Zbog onoga što naziva mitropolitovom „fascinacijom ratom i ratnicima“, novinar Vremena Momir Turudić nazvao ga je „ratnikom u mantiji“.

U Dubrovniku je 1991. na ratištu uz gusle pevao crnogorskim rezervistima.

Iste te godine su u Cetinjskom manastiru bili Željko Ražnatović Arkan i pripadnici njegove paravojne formacije Srpska dobrovoljačka garda, kao i na Badnji dan 1992. godine.

Zbog brojnih kletvi, među kojima je i ona „ko ne bio veran jednojezičnoj, jednokrvnoj Rusiji, dabogda živo meso od njega otpadalo, bio proklet tri puta i 3.000 puta od mene“, neki su ga nazivali „Risto sotona„.

Poslednjih nekoliko godina otkako je intenziviran dijalog Beograda i Prištine, mitropolit je u više navrata optuživao vlasti u Beogradu da će „izdati Kosovo i Metohiju ako im samo nešto daju“.

Što, kako je svojevremeno naveo, potvrđuje izjava predsednika Aleksandra Vučića da priznanja Kosova nema bez „kompromisnog rešenja“.

„Sram bilo njega i svakog drugog koji se odriče svoga bića, pamćenja, svetinja… Sramna je to priča“, rekao je Amfilohije, obraćajući se vernicima ispred crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Starom Rasu kod Novog Pazara.

Posle potpisivanja Briselskog sporazuma održao je opelo celoj srpskoj vladi na čelu sa Ivicom Dačićem.

Mitropolit je umeo da komentariše i popularnu kulturu.

Za članove legendarne američke rokenrol grupe Rolingstons rekao je da su „bezbožnici koji pevaju demonske pesme“.

A razorne poplave koje su 2014. zadesile Balkan doveo je u vezu sa pobedom predstavnice Austrije Končite Vurst na Evroviziji.

Pošto se Končita Vurst „afirmiše kao Isus“, poplave koje su pogodile zemlju zapravo su „znak da nas Gospod voli i da nas iskušava kako bismo se vratili na pravi put“, rekao je tada.

Ipak, u nekim situacijama radio je na smirivanju situacije.

Kada je 2004. u Beogradu tokom protesta zbog proglašenja nezavisnosti Kosova paljena Bajrakli Džamija ušao je u razularenu gomilu vičući:

„Izađite deco, kumim vas Bogom. Ne činite zločin kao oni, pa da i mi ispadnemo zločinci.“

Obnova duhovnosti

I njegov rad kao duhovnika predmet je kontroverzi.

„Mitropolit Amfilohije će definitivno ostati upamćen u istoriji ne samo SPC već i celog pravoslavlja, kao neko ko je zaista uradio mnogo za obnovu crkvene duhovnosti posle pola veka komunističke duhovne pustoši, ali i kao čovek koji je vodio ozbiljnu misionarsku delatnost širom sveta“, ističe Injac.

Eparhija Buenosajreska i južno-centralnoamerička je osnovana na njegov predlog u maju 2011. i od tada je bio na njenom čelu.

„Duhovnom obnovom“ on je utrostručio broj Srba u Crnoj Gori, a većinu njih pretvorio u „fanatične svetosavce“, kaže novinarka RTCG Tanja Šuković .

„Kleronacionalizmom, pod firmom širenja pravoslavlja, pocepao je i do mržnje sukobio pravoslavno stanovništvo Crne Gore.

„U zanosu graditeljske obnove, menjajući izvornu arhitekturu, devastirao je veliki broj hramova i tako trajno uništio tragove crnogorskog kulturnog identiteta“, ocenjuje Šuković.

Crkva i država. I još jedna država

Leta 2005. Amfilohije je izveo jedinstveni crkveno-operativni manevar.

Uz pomoć helikoptera Podgoričkog garnizona postavio je metalnu crkvu na vrhu planine Rumije iznad Bara.

Resorno ministarstvo je najavilo da će crkvu ukloniti jer je postavljena bez potrebnih dozvola.

Amfilohije je prokleo sve koji bi da ruše crkvu, koja i danas stoji na istom mestu.

Opozicija ima najveće šanse za formiranje vlade, pa su na ulici njeni protivnici.

Mitropolit je „vređao i proklinjao Crnogorce kao niko nikad“, ocenjuje Šuković.

Srpska pravoslavna crkva je „bila i još uvek je glavni promoter i eksponent srpskog velikodržavnog projekta“, smatra Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava iz Beograda.

Tako se, kaže, Crna Gora ne smatra nezavisnom državom, već teritorijom.

„Smatra se da su Srbija i Crna Gora dve zemlje istog naroda“, rekla je ona za Radio slobodna Evropa.

Kao vrlo zabrinjavajuću ocenjuje upravo retoriku Amfilohija Radovića kako u predizbornoj kampanji – tako i nakon pobede opozicije.

Pre referenduma o nezavisnosti Crne Gore 2006. godine, Amfilohije je na pitanje novinarke novosadske televizije: „Šta mislite o crnogorskom državnom projektu?“, odgovorio:

„Ne pravi se pita od onoga.“

Početkom devedesetih, pokrenuo je i crkvenu izdavačku kuću Svetigora, koja je u narednim decenijama postala vrlo značajna.

„Svetigori, koja je delovala pod rukovodstvom Amfilohija, može se zameriti da je promovisala malo tvrđe i konzervativnije religijske stavove.

„Ali se ne može zanemariti značaj uticaj ove izdavačke kuće za buđenje religijske svesti“, napominje Injac.

U Crnoj Gori su, dodaje, tokom poslednjih 30 godina obnovljene mnoge crkve i manastiri i obnovljen je monaški život.

U litijama učestvuju i brojna sveštena lica Srpske pravoslavne crkve, na slici nose ikonu Svetog Vasilija Ostroškog

„Manastir Ostrog je i pre Amfilohija bio hodočasničko mesto za ceo Balkan, ali u njegovo vreme on to postaje u rangu sa Svetom Gorom“, dodaje Injac.

Amfilohije, koji se školovao u Rimu na katoličkoj visokoškolskoj ustanovi, među episkopima je koji su zaslužni i za dobre odnose SPC i Vatikana, kaže verski analitičar.

Odnos sa Đukanovićem

Verski analitičar Željko Injac

Pravoslavna crkva tokom svoje istorije je uvek bila kooperativna sa državom u kojoj se nalazi, bez obzira na to kako se država ophodila prema toj istoj crkvi, to je prosto sastavni deo pravoslavnog etosa – „Bogu Božje, Caru carevo“ i „Svaka vlast je od Boga“.

U tom ključu treba gledati dobre odnose Amfilohija i režima Mila Đukanovića, kao uostalom i patrijarha i vlasti u Srbiji.

Uz pomoć crkve u Crnoj Gori Đukanović je pobedio na izborima, došao na vlast i vladao 30 godina, ali isto tako je zbog crkve njegova Demokratska partija socijalista izgubila vlast.

Za te tri decenije Đukanovićeve vladavine odnosi sa crkvom, tačnije Amfilohijem, bili su promenljivi, no najčešće dobri, na obostranu korist.

Povremeno je lojalnost Amfilohija Đukanovićevom režimu i Crnoj Gori bila veća od očekivane, pa je stoga češće kritikovao vlasti u Srbiji nego u Crnoj Gori.

Podgorica, 15. april 2019. — Predsednik Đukanović u razgovoru za BBC

Na kraju, nikada u pravoslavnom svetu nije zabeležen slučaj da se kompletnoj Vladi jedne države održi opelo – živim ljudima – kao što su to učinili Amfilohije i Atanasije Jevtić, srpskoj Vladi u Beograd.

S druge strane Amfilohije nešto slično nije ni pokušao sa vlašću u Crnoj Gori, naprotiv, uvek je rado isticao prijateljstvo sa Đukanovićem i nadu da će on jednog dana postati vernik.

To mu sa srpske strane iz Beograda nije previše zamerano, pa čak ni iz crkvenih krugova.

Verovatno se računalo da Amfilohije zbog položaja u kojem se crkva u Crnoj Gori nalazi tako mora da postupa.

Njegovi propusti i snishodljivost prema vlastima u Crnoj Gori su pravdani okolnostima, dok je u međuvremenu njegovo okruženje pravilo kult svetog mitropolita koji se lavovski bori za opstanak pravoslavlja.

Položaj u Crkvi

Sveti arhijerejski sabor Srpske Pravoslavne Crkve (crkvena skupština) izabrao ga je maja 1985. godine za episkopa banatskog.

Decembra 1990. godine izabran za Mitropolita crnogorsko-primorskog sa sedištem na Cetinju.

Mitropolit je jedna od titula u crkvenoj hijerarhiji. Mitropolit je visoki crkveni dostojanstvenik u pravoslavnoj i katoličkoj crkvi.

U pravoslavnoj crkvi mitropolitom se zove arhiepiskop na čelu manje, nezavisne crkvene provincije. Većima je na čelu patrijarh.

Mitropoliti su ranije imali neku vrstu vlasti nad vladikama na njihovoj teritoriji, danas to nije slučaj.

Mitropolit Amfilohije, recimo, nije imao nikakve vlasti nad episkopom nikšićkim Joanikijem, ili mileševskim Filaretom, čija se eparhija prostire i na deo Crne Gore, navodi sajt Svetosavlje.

Patrijarh SPC ima titulu „mitropolit beogradsko-karlovački“, a titule mitropolita su osim na Cetinju, dobili episkopi u Zagrebu, Sarajevu i Skoplju.

Patrijarh samo privremeno

U više saziva bio je član Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC (crkvene vlade), koju čine patrijarh i četiri episkopa.

Predsedavao je Sinodom i bio zamenik patrijarha Pavla dok je bio bolestan od kraja 2007. godine do njegove smrti, a zatim i do izbora patrijarha Irineja 22. januara 2010. godine.

Kandidat za patrijarha SPC bio je dva puta.

Zakon o slobodi veroispovesti na ulice je izveo hiljade nezadovoljnih građana.

„Amfilohije Radović izgubio je sve ključne životne utakmice: Crna Gora se odvojila od Srbije i ušla u NATO… Kosovo je postalo samostalno, a on nije postao srpski patrijarh“, kaže novinarka Tanja Šuković i dodaje:.

„Jedinu veliku pobedu dobio je protiv sopstvene domovine – Crne Gore.

Ocenila je da je tokom trideset godina provedenih u stolici Svetog Petra Cetinjskog, kultnog pomiritelja, vojskovođe i crnogorskog državnika, „Amfilohije Radović ojačao srpsku crkvu“.

Verski analitičar Željko Injac kaže da se u crkvenim krugovima spekuliše da Amfilohije nije nikad prežalio što nije izabran za patrijarha, mada je on sam to više puta negirao.

„Njegov uticaj i njemu lojalnih episkopa u SPC je toliko velik da praktično crkva u Crnoj Gori funkcioniše gotovo nezavisno od patrijaršije u Beogradu, što se na kraju i ne krije – odobrava se ili ne odobrava dolazak patrijarha i slično“, objašnjava Injac.

Upravo zbog toga su, dodaje, narasle sumnje u mogućnost otcepljenja tog dela SPC od Beograda, a „te sumnje su posebno podgrevali istupi mitropolitovog prijatelja Mila Đukanovića“.

„No, na kraju želja za autokefalnom crnogorskom crkvom je Mila Đukanovića koštala vlasti u Crnoj Gori, dok za takav projekat ipak nije dobio podršku mitropolita Amfilohija, barem ne javnu“, napominje Injac.

Biografija *

Osnovnu školu je završio u manastiru Morači, a Bogosloviju Svetog Save u Rakovici u Beogradu.
1962. diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Uporedo sa Bogoslovskim fakultetom, studirao je klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Posle završenog fakulteta, postdiplomske studije nastavlja u Bernu i Rimu, gde 1965. magistrira na Istočnom pontifikalnom institutu.
Odatle odlazi u Pravoslavnu crkvu Grčke, gde boravi sedam godina i gde se zamonašio i dobio sveštenički čin.
U tom periodu, u Atini je odbranio doktorat o Svetom Grigoriju Palami, koji je privukao pažnju ondašnje evropske teološke javnosti.
Posle godinu dana provedenih na Svetoj Gori, odlazi za profesora na Pravoslavni institut Svetog Sergija u Parizu
1976. godine postaje docent, pa redovni profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu na katedri za Pravoslavnu pedagogiju (katihetiku) sa metodikom nastave. U dva mandata bio je i dekan fakulteta.
Dobio je četiri počasna doktorata – Moskovske duhovne akademije (2003), Instituta teologije Beloruskog državnog univerziteta u Minsku (2008), Pravoslavnog teološkog instituta Sv. Sergija u Parizu (2012) i Sanktpeterburške duhovne akademije (2014)
2001. odlikovan Ordenom Lomonosova, koji mu je uručen na svečanosti u Kremlju u prisustvu oko 4.000 uglednih zvanica
2015. izabran za počasnog člana Slovenske akademije književnosti i umetnosti

*Izvor: Mitropolija crnogorsko-primorska

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.