Brzo širenje korona virusa primoralo je mnoge zemlje da uvedu strogi karantin. Reportaže iz raznih celova sveta zvuče poput izveštaja sa fronta. Crveni krugovi na mapi širenja korona virusa svakodnevno su sve veći.
Svega nekoliko zemalja nije pogođeno globalnom pandemijom. Među njima je i Turkmenistan, u kojem zvanično nije registrovan nijedan slučaj Kovid-19. Ovo je jedna od najzatvorenijih i najautoritarnijih zemalja na svetu, zbog čega mnogi sumnjaju u podatke koje daju turkmenske vlasti.
,,Kao što je već poznato, zvanična zdravstvena statistika u Turkmenistanu je nepouzdana“, kaže profesor Martin Maki sa Londonske škole higijene i tropske medicine, koji proučava zdravstveni sistem Turkmenistana.
- Korona virus: Zašto je toliki broj zdravstvenih radnika zaražen
- Korona virus: „Šveđani su distancirani i bez pandemije“
- Zašto samo u Belorusiji igraju fudbal u doba korone
„Oni su niz godina tvrdili da imaju samo dva slučaja infekcije HIV-om, što je smatra praktično nemogućim. Tokom proteklih deset godina, tvrdili su da nemaju ljude koji žive sa HIV/AIDS-om“, iznosi Maki sumnje.
„Ponovo, i ta brojka je malo verovatna. Takođe znamo da su tokom 2000-ih prikrivali dokaze o nizu epidemija, uključujući i kugu“, dodaje on.
Mnogi se jednostavno plaše da kažu da korona virus možda već stigao u Turkmenistan.
„Jedan moj prijatelj, koji radi u državnoj službi, rekao mi je da ne spominjem kako virus postoji ili da sam čuo za njega. Kaže da zbog toga mogu da imam problema“, priča stanovnik turkmenske prestonice Ašhabata, koji je tražio da ostane anoniman.
Ipak, vlada Turkmenistana radi na merama za suzbijanje širenja korona virusa, zajedno sa agencijama UN, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju. U toku je izrada zajedničkog akcionog plana.
Plan suzbijanja
Šefica Kancelarije UN u Turkmenistanu Elena Panova kaže za BBC da ovaj plan uključuje koordinaciju u procesu registrovanja slučajeva, dijagnostike, komunikacije i drugih važnih aspekata suzbijanja epidemije.
Na moje pitanje da li UN veruje u zvaničnu statistiku, prema kojoj nema registrovanih slučajeva korona virusa, Panova odgovara izokola:
„Oslanjamo se na zvanične informacije, kao što to činimo i u drugim zemljama. To su podaci koje dobijamo od vlada, kao i od SZO, i to su informacije sa kojima baratamo. Nije to stvar poverenja, tako se radi“.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Elena Panova veruje da su rane mere ograničavanja protoka putnika mogle da doprinesu činjenici da u ovoj zemlji još uvek nije zabeležen nijedan slučaj zaraze.
Zaista, Turkmenistan je zatvorio većinu kopnenih graničnih prelaza pre više od mesec dana, otkazao je letove sa Kinom početkom februara i počeo da preusmerava sve strane letove iz prestonice u grad Turkmenabad, gde je napravljen karantin.
Međutim, prema rečima očevidaca, u karantin nisu bili stavljeni baš svi. Stanovnici prestonice kažu da su neki putnici izbegli izolaciju u šatorima u Turkmenabadu tako što su platili mito.
Panova tvrdi da se na korona virus testiraju pristigli iz inostranstva, kao i oni koji imaju simptome. Ipak, teško je utvrditi koliko se testova obavlja na dnevnom nivou i koliko je testova Turkmenistan ima na raspolaganju.
„Zvaničnici su nam saopštili da imaju dovoljno testova“, kaže ona.
- Zašto su širom sveta nestašice leka protiv malarije
- Zašto u Srbiji u doba virusa korona stoka jede hranu za ljude
Ali, kakva je spremnost zdravstvenog sistema?
„Ne znamo“, priznaje Panova. ,,Vlasti kažu da su do određene mere spremne i u to ne sumnjamo, ako govorimo o određenom stepenu, s obzirom na to da su bolnice ovde dobro opremljene.“
„Međutim, u slučaju epidemije, zdravstvo će se naći pod ogromnim pritiskom i kolika god da je spremnost, to neće biti dovoljno. Zbog toga sada vodimo razgovore sa vlastima o tome da li je potrebno da se obezbede respiratori i druga oprema.“
Dok je život u mnogim zemljama bukvalno stao sa uvođenjem karantima, vlasti u Turkmenistanu pokušavaju da održe privid da je sve kao i obično, a život teče u svakodnevnom ritmu. Kafići i restorani su otvoreni. Ljudi organizuju venčanja i provode se. Niko ne nosi masku, a praznici nisu otkazani.
Čini se da vlada pokušava da skreće pažnju na globalnu pandemiju. U Turkmenistanu, čak i kada se govori o Kovid-19, najčešće se priča o teškoj respiratornoj infekciji, ali se ne koristi termin korona virus.
Iako sama reč nije zabranjena, kako navode Reporteri bez granica, očigledno je da postoji namerno guranje problema pod tepih.
Na primer, kada je predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov krajem marta obavio telefonski razgovor sa svojim uzbečkim kolegom Šavkatom Mirzijojevim, Ministarstvo spoljnih poslova Uzbekistana saopštilo je da su lideri razgovarali o „preduzimanju prioritetnih mera u svojim zemljama u cilju sprečavanja širenja korona virusa.“
Ministarstvo spoljnih poslova Turkmenistana i nacionalni mediji nisu izveštavali o delu razgovora koji se ticao korona virusa.
„Videli smo kako se Kovid-19 iz Kine brzo proširio u sve delove sveta,“ kaže profesor Maki.
„U globalizovanoj ekonomiji u kojoj trenutno živimo nijedna zemlja nije bezbednija od najnebezbednije zemlje na svetu. Zbog toga veliku zabrinutost izazivaju političari koji pandemiju ne shvataju ozbiljno… Jer čak i ako druge zemlje uspeju da stave epidemiju pod kontrolu, postoji opasnost da se korona virus nastavi da se širi iz onih zemalja koje u tome nisu uspele. Turmenistan bi mogao da ispadne jedan takav primer“.
Ali, strah od pandemije polako prodire čak i u Turkmenistan, koji je jedna od najzatvorenijih država na svetu. Vlasti su ograničile međugradski saobraćaj. Na ulazu u Ašhabat postoje policijski punktovi, na kojima se putnicima meri temperatura i gde je potrebno pokazati potvrdu izabranog lekara.
Nakon što je predsednik rekao da dim spaljenih stabljika divljeg sedefa (vrsta biljke, nalik na travu) štiti od brojnih zaraznih bolesti, mnogi su počeli da pale divlji sedef u prodavnicama i kancelarijama.
„Gde god da krenem smrdi na paljevinu, a košta tri puta više nego ranije“, kaže stanovnik prestonice.
U Turkmenistanu bilo koji vid društvenog potresa podriva temelje režima. A epidemija korona virusa u „eri moći i sreće“ predstavlja veću pretnju po režim nego bilo kakva opozicija.
Možda će ova pandemija pokazati da su sve mesečne akcije i manifestacije pod sloganom „zdravlje i sreća“, jutarnjim vežbama i javnim spaljivanjem cigareta predstavljaju samo paravan za prave probleme stanovništva.
Zdravlje je deo kulta ličnosti predsednika Gurbangulija Berdimuhamedova. Državna televizija redovno prikazuje kako predsednik trenira u teretani pred ministrima ili predvodi grupnu vožnju bicikla.
Glavna poruka svih tih priloga jeste da je zdrava nacija samim tim srećna, a sve zahvaljujući predsedniku.
Zbog toga će vlasti tvrdoglavo poreći slučajeve korona virusa, čak i ako budu otkriveni.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
