Korona virus i Balkan: Kako da očistite kuću i kako to rade profesionalci

Otkada je proglašena pandemija korona virusa – svakodnevno usisavamo, ribamo podove, brišemo prašinu, a ima i ekstremnih slučajeva da ljudi dezinfikuju obuću i odeću alkoholom ili domestosom.

Iako stručnjaci uporno govore da se Kovid-19 može dobiti kapljično ili kada rukama dodirujemo oči, nos ili usta, te je najvažnije držati distancu i prati ruke više puta i u trajanju od bar 20 sekundi, mnogi su tome dodali i sate provedene u detaljnom čišćenju kuća i stanova.

Neke to smiruje, neki to rade u panici.

Pošto je higijena svakako bitna postavlja se pitanje da li je neophodno da nam u ovim danima domovi blistaju?

• Korona virus: Da li mogu da se zarazim ako pomazim psa i ostala najčešća pitanja
• Osam ključnih stvari za higijenu doma
• Zašto trećina građana Srbije ne pere ruke posle toaleta

Bolje prirodno, nego hemikalije

„Što više dezinfekcije, to je moj savet svima“, kaže za BBC na srpskom Svetlana Šećerković, vlasnica jedne agencije za čišćenje stanova i kancelarijskih prostora.

Njena firma ne radi iz bezbednosnih razloga, tako da ona higijenu trenutno održava samo u svojoj kući.

„Ubrus ceo dan držim i u kuhinji i u trpezariji, a pritom sve stalno dezinfikujem asepsolom ili mešavinom sirćeta i vode ili alkohola.

„Sto sa kog jedemo nikad ne brišem nečim što je otrovno“, dodaje Šećerković.

Jelena Joksimović, osnivačica agencije Uradi-zaradi, koja u redovnim okolnostima nudi brojne usluge klijentima od čišćenja do čuvanja pasa, ima slična uputstva.

„Naš savet svima je da koriste što više sredstva od prirodnih namirnica, a koja sami naprave i koje svako ima u kući – poput sirćeta i limuna – kao i da izbegavaju previše hemikalija.

„Iako su brojna sredstva na bazi hlora efikasna za čišćenje, ona nikako nisu dobra za ljudski organizam“, upozorava Joksimović.

Ona predlaže i da se napravi kućno sredstvo za dezinfekciju od votke i aloa vera gela, a koje se može koristiti za „ruke, ključeve, kvake – najopasnija mesta za širenje zaraze“.

„Kvake, brave, ručice od polica, prozora i druge stvari koje svi u kući dodiruju dezinfikovati svakodnevno, onoliko puta koliko se setite i obavezno posle svakog boravka van“, napominje Jelena.

Jedna od opcija je i soda bikarbona, koja ima široku namenu i može služiti za uklanjanje fleka, neprijatnih mirisa (ukoliko želite da očistite nameštaj pomešajte je sa praškom i toplom vodom).

Svetlana Šećerković, na primer, sodu bikarbonu koristi za dezinfekciju sudopere – očistila je sve fioke, dezinfikovala asepsolom, a s vremena na vreme prokuva escajg.

„Za kupatilo nisam ljubitelj domestosa, ali sad ga koristim. Mislim da je najbolji protiv bakterija i virusa“, ističe ona.

Podove možete čistiti jačim sredstvom, mešavinom tople vode, praška i domestosa, savetuju profesionalci, uz nekoliko saveta.

• Koristite kvalitetne antibakterijske sprejeve za brisanje, kao i sapun, ali imajte na umu da bi neko od vaših ukućana mogao biti alergičan
• Koristite toplu vodu radi boljeg efekta i trudite se da sve što perete sušite prirodno, na vazduhu
• Nezavisno od čišćenja preporučuje se provetravanje prostorija bar tri puta dnevno u periodu od najmanje 15 minuta

Slične savete dao je Hrvatski zavod za javno zdravlje. Oni dodaju da sve što možete otkuvate u mašini za veš – program na 90 stepeni, a da se posle čišćenja istuširate.

• Korona virus: Pravi filmovi za vremena puna izazova
• Kako izgleda porođaj usred epidemije korone: „Lekari su super, ali strah je neopisiv“
• „Alkohol gde stavite, tu korona virus ne raste“ – koliko su tačne izjave političara i lekara iz Srbije

Šta ubija koronu?

Većina već zna odgovor: 70-procentni alkohol.

Asepsol je u Srbiji izuzetno popularan i teško ga je kupiti, a treba znati da je on najmanje efikasan u brobi protiv korona virusa.

Na sajtu Medicinskog fakulteta u Banjaluci objavljeno je kako sredstva razblažiti tako da budu efikasna, a što manje štetna, na osnovu preporuka evropskih zvaničnika.

1. Sedamdesetoprocentni alkohol – može se kupiti u apotekama ili napraviti u razmeri od 73 mililitra čistog etanola (96 %) + 27ml prokuvane i ohlađene vode ili destilovane vode.

Voda u ovom slučaju mora biti hladna, jer u suprotnom će pri mešanju ispariti alkohol i dobijamo nižu koncentraciju koja neće ostvariti efekat dezinfekcije. Korona virus se uništava u roku od jednog minuta.

Stručnjaci napominju da rakija nije sredstvo za dezinfekciju površina i ruku, jer sadrži 40-50 odsto alkohola, što nije dovoljno da ubije virus.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje maramice sa 70-procentnim alkoholom kao najefikasnije za dezinfekciju i ruku i površina, ali ako one nisu dostupne, možete ubruse ili obične papirne maramice nakvasiti sa 70% alkoholom.

Maramice treba čuvati u kutijama ili ambalaži koja je nepropusna.

2. Deterdženti za suđe ili za veš, kao i šamponi za kosu – svi su vrlo efikasni kao sredstva za dezinfekciju površina, jer svi sadrže natrijum-lauril-sulfat koji će obaviti posao.

Posle dva do tri minuta minuta potrebno je prebrisane površine isprati sa vodom.

3. Domestos,varikina (natrijum-hipohlorit) – potrebno je napraviti vrlo blag rastvor u razmeri 1:50.

Na jedan mililitar hipohlorita sipati 50 ml vode ili prema uputstvu na ambalaži (20 ml domestosa ili varikine sa 980 ml vode). Ovaj rastvor je vrlo efikasan za dezinfekciju površina.

Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC) navodi da je dokazano da je već u koncentraciji od 0,1% efikasan u uništavanju virusa korona u roku od pet minuta.

Rastvor se pravi svež i kao takav koristi (jednom dnevno).

Natrijum hipohlorit bio je u cisternama, koje su prethodnih dana postavljane po mnogim gradovima u Srbiji i gotovo svim beogradskim opštinama.

Nadležni ističu da ova hemikalija može da se koristi u hodnicima zgrada za gelendere, prekidače ili poštanske sandučiće.

„Građanima će biti savetovano da ispred ulaza u zgrade postave natopljenu krpu kako bi se što je moguće manje, virus unosio u prostore u kojima žive“, naveo je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

Ovaj rastvor treba oprezno praviti, jer usled isparenja natrijum-hipohlorit nagriza disajne puteve. Koristiti hladnu vodu kako bi se smanjilo isparavanje, upozoravaju sa Medicinskog fakulteta u Banjaluci.

Za dezinfekciju hodnika ili stepeništa, doza se mora povećati za 50 odsto (30 ml varikine ili domestosa pomešati sa litar vode).

Pre korišćenja rastvor treba dobro promešati.

4. Asepsol(Benzalkonijum-hlorid) – rastvor se dobija rastvaranjem 20ml asepsola u 980ml vode. Ova koncentracija se koristi za dezinfekciju ruku i površina.

Efikasan je za dezinfekciju, ali najslabiji od svih prethodno navedenih za uništavanje korona virusa, tvrde sa Medicinskog fakulteta.

Koliko često?

Kuhinju treba čistiti svakoga dana, odnosno dezinfikovati radnu površinu na kojoj se sprema hrana.

„Ne zaboravljati namirnice iz prodavnice – pre upotrebe, voće i povrće držati pola sata u vodi, a upakovane proizvode obrisati sredstvom za dezinfekciju pre smeštanja u frižider“, napominje Joksimović.

Podove treba čistiti češće nego inače, dva puta nedeljno detaljno, a ostalim danima brisati i usisavati.

Kupatilo zahteva dubinsko čišćenje i korišćenje jakih sredstava pa ga treba dobro i temeljno oprati. Koliko često zavisi od broja ukućana.

Sada posebnu pažnju obratiti na lavabo, peškire obavezno odvojiti za svakoga u kući posebno.

„Obuću koju nosite u kući nikako koristiti van nje, a obuću koju koristite prilikom odlaska u nabavku ili bilo gde van kuće čistiti pri ulasku i držati na posebno mesto“, dodaje Joksimović.

Kako prati veš?

Kao i do sada.

Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti u Beogradu Goran Stevanović izjavio je na jednoj od konferencija da se korona virus ne može direktno preneti preko odeće i dodao da odeću osoba zaraženih korona virusom ne treba posebno tretirati, već na uobičajen način u mašini za veš.

Virus je, kaže, slab u spoljašnjoj sredini, ali se može zadržati na odevnim predmetima ili kosi.

Osoba može da se zarazi ukoliko sveže kontaminiranu površinu sa odeće dotakne rukama ili ako, na primer, kontaminiranom rukavicom protrlja oko što je, kaže Stevanović, čest put prenosa virusa kod zdravstvenih radnika u slučaju da se ne poštuju pravila oblačenja zaštitne opreme.

Šta da rade oni koji nemaju vremena ili želje da čiste?

„Svim građanima koje mrzi da čiste savetujemo da prate naš blog i instagram profil na kojima svakodnevno dobijaju korak-po-korak vodiče za brzo čišćenje svake prostorije za manje od 15 minuta“, kaže Joksimović.

Do sada su se na listi agencije Uradi zaradi našle dnevna i spavaća soba, a sada spremaju vodič i za kuhinju i kupatilo.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Profesionalnci pod velikim pritiskom

Otkako je u Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog pandemije korona virusa, Svetlana je radila kratko dok je smatrala da to neće ugroziti zdravlje nje i njenih zaposlenih.

„I moje žene je strah i mene da ih šaljem, jer ne znate u koje kuće idete, ima li tamo bolesnih, nije jednostavno“, ističe ona.

Firme koje se bave dezinfekcijom prostora gde su ljudi zaraženi korona virusom – poput bolnica, imaju posebnu zaštitnu opremu.

Deb Lorens, koja je vlasnica takve firme iz Velike Britanije, za BBC Njuz izjavila je da taj posao može biti iscrpljujući i fizički i psihički i da su njihovi zaposleni pod velikim pritiskom.

„Ljudi ne shvataju da smo mi u sredini – između medicinskih radnika i običnih ljudi (…) Mi to shvatamo vrlo ozbiljno“, rekla je Lorens.

Njen sin Aleks, koji radi s njom, ispričao je kako kad ide na treen razmišlja o tome da li je namestio zaštitnu opremu kako treba, da li je napravio pravi rastvor i iscedio krpe i sunđere dovoljno.

„Onda vam prolazi kroz glavu da li sam očistio svaku površinu? O tome razmišljate, jer vam je posao da ljudi budu krajnje bezbedni, a to je velika odgovornost“, rekao je Lorens.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected].