Korona virus i Crna Gora: Da li će i turizam „oboleti“

Slika plavog Jadrana obasjanog suncem, miris soli i borova, plaža i barovi – gotovo da se pouzdano može utvrditi da je jedna od najčešćih u maštanjima iza zaključanih brava izolovanih građana regiona.

Ipak, ni blizina takvoj slici u realnosti danas ne znači mnogo.

„Nema velike razlike kad si u kući na moru ili negde daleko.

„Možda je najveća razlika pogled, jer imam sreće da sa prozora vidim Malu plažu i Stari grad“, kaže Ulcinjanka Ajla Abazović.

Zabrana kretanja od 23 do 5 sati narednog dana predstavlja tek ublaženi režim koji je važio prethodnih nedelja i ograničavao mogućnost uživanja i onim građanima Crne Gore kojima je plaža – pred kućom.

„Retko se izlazi iz kuće zbog trenutnih propisa, svugde moram sama, pa vreme uglavnom provodim razmišljajući kako će izgledati prvi dan posle ovoga.

„Plan, za sada, glasi ovako: šetnja, pa dojč kafa pored mora“, kaže Ajla.

• Crnogorski epidemiolog: „Možemo da suzbijemo epidemiju, ali je to džabe ako imamo žarište u okruženju”
• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti“
• Korona virus: Sve što treba da znate o Kovidu-19

I ekonomisti traže odgovor na slično pitanje – kako će izgledati „dan posle“.

„Zvanične procene štete usled delovanja korona virusa na crnogorsku ekonomiju nema.

Ipak, sve procene pokazuju da će šteta biti ogromna“, kaže za BBC na srpskom izvršni direktor „Fideliti konsaltinga“ Miloš Vuković.

Ima li razlike na moru i u planinama

Geografija Crne Gore jednostavno deli ovu zemlju na planinski sever i primorje sa zaleđem, u kome je i glavni grad Podgorica.

Epidemiolozi su i na svojoj mapi mogli da ucrtaju sličnu virtuelnu granicu – u planinama nema nijedne opštine gde je zabeležen dvocifren broj zaraženih.

Najviše registrovanih je u Podgorici – gotovo polovina svih slučajeva, potom u susednim Tuzima, Nikšiću, primorskim Baru i Ulcinju.

„Kada izuzmemo Tuzi, većina ostalih opština na primorju ima slične stope oboljevanja, a opštine na severu su većinski pošteđene.

To je posledica neepidemioloških stvari – uvoz slučajeva više se dešavao na jugu zbog karakteristika stanovništva koje tamo živi, koje je imućnije, boljeg statusa, češće putuje“, kaže za BBC na srpskom epidemiolog Senad Begić.

U tom delu Crne Gore leži i veliki deo prihoda od turizma, a leto koje se približava donosi velike neizvesnosti.

„Nedavno je guverner Centralne banke izjavio da će, ukoliko pandemija potraje do maja, turizam pretrpeti gubitke od čak 90 odsto, što bi značilo gubitak prihoda samo u ovom sektoru od milijardu evra.

„Za sada, posebno usmerenih mera za turizam nema – vlada potpuno ignoriše problem ove strateški važne grane, što će, posmatrano u dužem vremenskom periodu, rezultirati problemima sa samom održivosti kompanija koje posluju u sektoru turizma“, kaže Vuković.

Dok stručnjaci u susednoj Hrvatskoj tamošnje turističke radnike usmeravaju da pažnju posvete domaćim turistima, u Crnoj Gori bi i to bio problem jer je premali rezervoar potencijalnih gostiju koji ne moraju da prelaze trenutno zatvorene granice.

Zbog svega toga, pogledi svih koji se bave turizmom u Crnoj Gori usmereni su ka – epidemiolozima.

A oni i dalje nemaju odgovor na ključno pitanje – da li će međunarodna putovanja uopšte biti moguća ove godine.

„Glavni problem je izvan nacionalnih granica – nije problem za određene države, poput Kine, da se epidemija suzbije, ali se postavlja pitanje na duge staze, šta ako komšiluk nije uspeo u tome“, kaže pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje Senad Begić.

Zaključak ekonomista je da će 2020. godina biti veoma izazovna.

„Dodatni problem predstavlja činjenica da se čak 70 odsto ukupnih noćenja ostvari u individualnom smeštaju.

„Kada fizička lica ne budu prihodovala sezonsku rentu, veliki deo stanovništva na primorju će biti ugrožen u ovoj godini“, upozorava konsultant Vuković.

Kakav je prvi odgovor Vlade na ekonomsku krizu

Početkom aprila, vlada koju predvodi Duško Marković donela je paket mera koji po mnogo čemu liči na slične pokušaje susednih zemalja da smanje posledice zaustavljanja privrede.

„Verujem da će naš predlog, koji obuhvata brigu za preko 100 hiljada zaposlenih i više hiljada preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća, zadobiti pozitivan odgovor dobronamernih.

„Ovo je početak sveobuhvatnih ekonomskih mera koje ćemo postepeno preduzimati“, rekao je crnogorski premijer na predstavljanju mera.

U osnovi mera su subvencije za plate, poreze i doprinose zaposlenih u sektorima privrede koji su morali da budu zatvoreni zbog krize.

„Stiče se utisak da Vlada ne mari previše za mikro, mala i srednja preduzeća jer je jedna od prvih mera Vlade bila avansno plaćanje pružaocima usluga i izvođačima radova na započetim kapitalnim projektima.

„Velike kompanije će usisati ogromna, višemilionska sredstva koja je bilo neophodno rasporediti na mikro, mala i srednja preduzeća jer je taj segment ključan za održavanje ekonomske supstance naše države“, smatra konsultant Miloš Vuković.

On dodaje da su neke mere usmerene i na pokušaj privremenog skidanja dela tereta sa leđa privrede.

„Mora se istaći pozitivna mera odlaganja plaćanja kreditnih obaveza na 90 dana, mada će teret te mere podneti poslovne banke.

„Dodatno, Investiciono-razvojni fond će kreirati kreditnu liniju za likvidnost u iznosu od 120 miliona evra za spašavanje biznisa pogođenih krizom.“

Premijer Marković kaže da je jedan od važnih ciljeva očuvanje zaposlenosti.

„Svaki evro koji uložimo kroz ovaj paket mera mora da doprinese očuvanju onoga što imamo, i stvori pretpostavke za brži oporavak ekonomije i životnog standarda svakog građanina i njegove porodice“, rekao je Marković.

„Naša dužnost je da učinimo sve kako bismo osigurali izlazak iz krize koja je zadesila ceo svet pa i Crnu Goru i njene građane“, obećao je crnogorski premijer.

Ipak, Vuković smatra da se moglo učini i nešto više.

„Uskraćivanje podrške malim i srednjim preduzećima kroz kombinaciju bespovratnih subvencija i snažnih mera likvidnosti ovim kompanijama znači i brže gašenje radnih mesta i njihov teži oporavak kada kriza prođe.“

Kada je u pitanju direktna pomoć građanima, Crna Gora se nije opredelila za pristup „novca iz helikoptera“ koji je u Srbiji promovisao predsednik Aleksandar Vučić najavom da će svaki punoletni građanin dobiti po 100 evra kada se završi vanredno stanje.

S druge strane, crnogorska vlada će obezbediti jednokratnu pomoć u iznosu od 50 evra svim nezaposlenima na evidenciji Zavoda za zapošljavanje koji ne dobijaju nikakva primanja.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]