Korona virus i epidemija: Šta je flurona i koliko je opasna

Dok broj novozaraženih u Srbiji raste iz dana u dan, a stručnjaci najavljujući novi talas korona virusa, svet i region zabrinuti su zbog nečeg potpuno novog – flurone ili „blizanačke epidemije“.

Reč je o istovremenoj zarazi korona virusom i sezonskim gripom – prvi takav slučaj nedavno registrovan u Izrelu, a potom se pojavio i u Hrvatskoj.

Naziv je nastao kombinacijom reči korona i reči flu, što na engleskom jeziku znači grip (flu).

„To su tek početni slučajevi, tako da niko ne može sa sigurnošću da kaže šta će biti, ali sigurno da dve virusne infekcije donose više problema nego jedna“, kaže za BBC Dragan Delić, infektolog u penziji.

„Jedna virusna infekcija može da otvori vrata drugoj, a to sve znači težu kliničku sliku, bržu progresiju bolesti i veće komplikacije“, dodaje.

• Šta kad se sudare korona i grip – kako da se zaštitite
• Treba li se vakcinisati protiv gripa u jeku pandemije Kovida
• Kako da znam da li imam korona virus, grip ili prehladu

Osim toga, navode stručnjaci, istovremeno širenje i gripa i Kovida-19 može dodatno da optereti zdravstveni sistem.

„U tom slučaju bilo bi manje mesta za one kojima je potrebno ozbiljnije lečenje, a i sami zdravstveni radnici mogu oboleti“, navodi za BBC infektolog Predrag Đurić.

U poslednjih nekoliko dana u Srbiji je došlo do značajnog porasta broja novozaraženih.

Krajem decembra broj zaraženih u Srbiji kretao se oko 1.000, oko dočeka taj broj povećan je na oko 2.000, da bi 5. januara bilo registrovano blizu 7.500 novozaraženih.

Epidemiolozi su pred praznike upozoravali na opasnost od organizovanih proslava Nove godine, dok su gradski zvaničnici isticali da će sve bezbednosne mere biti poštovane.

Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, izjavio je da je tokom novogodišnje noći centralnim gradskim ulicama prošlo oko 100.000 ljudi.

Kako protiv i korone i gripa?

Prilično jednostavno, kažu stručnjaci.

Dovoljno je, ističu, poštovati epidemiološke mere, što znači nošenje maski, držanje distance i dezinfikovanje ruku.

„Oba virusa koriste iste načine prenošenja, tako da su mere identične“, kaže Đurić.

„Ono što je posebno značajno jeste da bi ljudi koji su inficirani, ili imaju takvu kliničku sliku, trebalo da se izoluju, a oni sa kojima su bili u kontaktu da budu u karantinu“, dodaje.

Međutim, kako navodi, nepoštovanje mera je i dovelo do širenja virusa gripa.

„U poslednje dve godine, koliko znamo za koronu, virusa gripa je bilo daleko manje nego prethodnih godina, upravo zbog poštovanja tih mera“, kaže Đurić.

„Samim tim je bilo i manje šansi da se ljudi inficirani koronom inficiraju i gripom“.

• Skafanderi, duple barijere i aktivan virus: Ko su hirurzi koji operišu kovid pacijente u Srbiji
• Australijanci ljuti na Đokovića: „Baš me briga koliko je dobar – ako neće vakcinu, ne treba mu dati da dođe“
• „Imala sam infarkt tokom pandemije i sama sebi spasila život“
• Upoznajte Jasminu, medicinsku sestru koja pastom za zube oslikava kovid odeljenja u bolnicama

A pored poštovanja mera, jedno od glavnih oružja u borbi protiv korona virusa i gripa su vakcine.

Vakcinacija je najefikasniji vid prevencije sezonskog gripa i zaštita se stvara dve do tri nedelje posle dobijanja vakcine, navodi se na sajtu beogradskog Zavoda za javno zdravlje.

Aktivna imunizacija protiv gripa se preporučuje kod lica starijih od šest meseci života, navodi se u Pravilniku o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti Republike Srbije.

Sprovodi se sa jednom ili dve doze vakcine pred početak sezone gripa, u zavisnosti od uzrasta, dodaje se.

Od 15. septembra građani se mogu prijaviti za vakcinaciju protiv sezonskog gripa na sajtu eUprave.

Zdravstveni zvaničnici preporučuju da se protiv gripa vakcinišu stariji od 65 godina, oni sa hroničnim bolestima kardiovaskularnih i respiratornih sistema, osobe sa metaboličkim bolestima, kao i svi koji zbog prirode posla dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi – zdravstveni i prosvetni radnici.

„To su prioriteti, a svako ko želi da zaštiti svoje zdravlje u zimskom periodu može da primi vakcinu“, izjavila je ranije za BBC virusološkinja Tanja Jovanović.

Šta je sezonski grip?

Sezonski grip je akutna respiratorna infekcija uzrokovana virusima influence koji kruže u svim delovima sveta.

Postoje četiri tipa sezonskih virusa gripa – A, B, C i D.

Tipovi A i B cirkulišu i izazivaju sezonske epidemije bolesti.

Grip se javlja svake sezone od oktobra do maja i procenjuje se da godišnje u svetu oboli oko tri do pet miliona ljudi od teških formi bolesti.

Između 290.000 do 650.000 slučajeva završi se smrtnim ishodom.

Poput korona virusa, prenosi se putem sitnih kapljica, ali je moguć i indirektni prenos putem zaraženih ruku i predmeta.

Koliko bi flurona mogla da bude opasna?

„Niko to ne može sa sigurnošću da kaže“, navodi Delić.

Međutim, dodaje, zaključci se mogu izvesti iz prošlosti.

Bilo je i ranije dvostrukih virusnih infekcija kod ljudi i one, ističe, uglavnom donose više kliničkih problema.

„Sve virusne infekcije dovode do pada imuniteta i slabljenja tela, to je osobina virusa“, kaže Delić.

Slabljenje imuniteta, navode stručnjaci, može dovesti do lakše zaraze – posle preležanog gripa osoba je osetljivija, lakše može da se zarazi kovidom i obrnuto.

• Korona virus, dve godine kasnije: Pet stvari koje smo od tada saznali
• Kako da znam da li sam zaražen omikron sojem korona virusa
• Odakle potiče omikron soj korona virusa

Đurić kao problem navodi i to što korona virus i grip imaju identičnu kliničku sliku.

Zbog toga, navodi, zaraženi Kovidom-19 nisu laboratorijski testirani i na grip, pa zbog malog broja slučajeva nema dovoljno informacija na osnovu kojih se mogu donositi zaključci.

„Ipak, ono što može da se pretpostavi, jeste da istovremena infekcija korona virusom i gripom može u većem procentu da zahteva hospitalizaciju i da ima teži ishod“, navodi.

„Da bismo dobili konkretan odgovor mora postojati veći broj pacijenata“, dodaje.

Za to, kaže, postoji terapije, ali pojedinačne infekcije izazivaju blaga ili asimptomatska oboljenja.

„Najvećem broju inficiranih možemo da pretpostavimo da neće biti potrebe za terapijom“, navodi.

„To bi onda imalo veći epidemiološki nego klinički značaj – veći je problem da se infekcija prenese kod nekog gde će biti teža“, dodaje.

Najviše su, kaže, kao i kod korona virusa, ugroženi stari i ljudi sa hroničnim zdravstvenim problemima.

Flurona u svetu i regionu

Prvi slučaj flurone izraelske vlasti potvrdile su u četvrtak, kod porodilje u gradu Petah Tikva.

Navedeno je da ona nije bila vakcinisana ni protiv korona virusa, ni protiv gripa, ali je imala blage simptome i puštena je iz bolnice.

Izveštaja o pacijentima sa gripom i Kovidom-19 bilo je u Americi još u proleće 2020. godine, piše RTS.

Prvi slučaj flurone detektovan je u ponedeljak i u Hrvatskoj, potvrdila je za Hrvatsku radio-televiziju doktorka Jasmina Vraneš iz zagrebačkog Zavoda za javno zdravstvo.

Dijana Majer, epidemiološkinja Hrvatskog zavoda za javno zdravlje, istakla je da flurona u Hrvatskoj komplikuje situaciju.

Kako navodi, simptomi dve infekcije se preklapaju, pa ih je teško razlikovati.

„Grip ima teže simptome, brže se javljaju – temperatura je 39, prisutni su bolovi u mišićima“, navodi.

Kod kovida su blaži simptomi i bolest postepeno napreduje, dodaje.

„Jedna i druga kombinacija zavise od pojedinca, od toga da li je vakcinisan, dodatnih oboljenja… Nije isto hoće li je dobiti mlađa ili starija osoba“, kaže Majer.

Istakla je da je u svakom slučaju preporučena vakcinacija i protiv korona virusa i protiv sezonskog gripa.

Šta očekivati?

Broj novozaraženih je u poslednje vreme u značajnom porastu i gužve ispred kovid ambulanti su sve veće.

Đurić kaže da je to svaki porast posledica nepridržavanja mera.

Kako navodi, Srbiji predstoji „relativno složen period“ jer se nekoliko faktora poklopilo u kratkom vremenskom roku.

„Jedan je ograničeno dejstvo vakcina“, navodi.

„Zaštita kod onih koji su dobili prve dve doze opada i potrebna je dodatna vakcinacija“, dodaje.

Drugi faktor je pojava novih sojeva, poput omikrona, a treći to što se zaštitne mere slabije sprovode ili ih se ljudi manje pridržavaju.

Koliko su na to uticale i novogodišnje proslave?

„Ukoliko su ljudi bez maski i distance boravili u zatvorenom prostoru, sigurno da su bili u povećanom riziku od zaraze“, kaže Đurić.

„Isto važi za događaje na otvorenom, ukoliko su boravili u grupama i nisu se pridržavali mera“.

Direktor Fajzera za BBC: Ne, moja supruga nije umrla posle vakcinacije

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]