„Niko ne može ni da zamisli bol kroz koji prolazim sada. Niko ne može da zamisli patnju koju imamo kod kuće.“
Lenijer Miguel Perez iz Matanzasa na zapadu Kube kaže da ne zna kako će nastaviti da živi.
Za samo dve nedelje, on je od pokušaja da obezbedi zdravstvenu negu za svog četvorogodišnjeg sina zaraženog Kovidom -19 postao udovac i ožalošćeni otac.
Njegova trudna žena Lida Rivero umrla je od ove bolesti, zajedno sa njihovim nerođenim drugim detetom.
„Bio je ogroman bol izgubiti ih istovremeno i istog dana“, rekao je Perez za BBC.
Ali na Kubi, nekada svetioniku na čelu borbe protiv pandemije, njegova lična tragedija postala je suviše česta pojava.
- Delta soj korona virusa – koji su simptomi
- Prva žrtva protesta na Kubi, desetine uhapšenih, isključen internet
- Kako sprečiti bacanje vakcina
„Vojska belih mantila u 40 zemalja“
Pre oko godinu dana, slike kubanskih lekara koji se dočekuju kao heroji u skoro 40 zemalja na pet kontinenata bile su uobičajene.
Tzv. „vojska belih mantila“ s ovog ostrva – javno lice međunarodno priznatog javnog zdravstvenog sistema – poslata je da pomogne drugim zemljama koje je poharala pandemija.
Ali 12 meseci kasnije, sistem je sada pred kolapsom.
Posle uspešnog držanja virusa pod kontrolom tokom većeg dela 2020, ova karipska zemlja trenutno ima drugu najveću stopu dnevno potvrđenih slučajeva na svetu.
Trenutno je samo iza Fidžija po novim slučajevima na milion ljudi, prema Našem svetu u podacima, bazi podataka koju vodi Oksfordski univerzitet.
Prvog avgusta, Kuba je zvanično prijavila 9.279 novih slučajeva dnevno, više od 94.000 ljudi na bolničkom lečenju i 68 smrti.
Zvanične brojke Ministarstva zdravlja pokazuju da je tokom pandemije umrlo malo više od 3.000 ljudi, ali opozicione grupe tvrde da je prava cifra najverovatnije mnogo viša.
- Kako podstaći ljude da se vakcinišu protiv korona virusa
- Kovid koji traje predugo: Hoće li mi nekad biti bolje
Prazne apoteke, pretrpane zdravstvene ustanove
Ovaj nagli skok broja zaraženih preopteretio je medicinsko osoblje i bolnice.
Lenijer Perez kaže da je krajem juna morao da čeka više od jednog dana da bi pronašao bolnički krevet za svog četvorogodišnjeg sina.
Perez se suočio sa sličnim problemima kad se njegova pokojna žena razbolela i kad joj se brzo pogoršalo stanje nekoliko dana kasnije.
On tvrdi da je Lida prebačena na pretrpano i oronulo odeljenje za hitnu negu.
„Proživljavala je glad, bolove i neudobnost. Kupala se hladnom vodom, što je pogoršalo upalu pluća koja je otkrivena u poslednji čas, neposredno pred smrt“, tvrdi on.
„Negovali su trudnice na istom krevetu zato što nisu imali gde.“
- Koliko su delotvorne kineske vakcine protiv korona virusa
- Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
Proteklih meseci, fotografije, svedočanstva i video snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazivali su prazne apoteke i pretrpane bolnice sa ljudima koji leže po hodnicima.
BBC je razgovarao sa nekoliko Kubanaca koji kažu da su im rođaci umrli kod kuće ne dobivši zdravstvenu negu koja im je bila preko potrebna.
Objave na društvenim mrežama poslednjih dana sa heštegom #SOSCuba pozivaju na humanitarnu intervenciju da bi se rešila kritična situacija na ostrvu.
Kriza je uticala i na programe vakcinacije: uprkos odobrenju dve lokalno napravljene vakcine protiv Kovida-19, vakcinisanje na Kubi zapalo je u usko grlo zbog nabavke osnovnih potrepština kao što su špricevi.
Ali kako je došlo do ovoga?
Stručnjaci kažu za BBC da iako je pandemija dovela zdravstvene službe mnogih zemalja do krajnjih granica, na Kubi je situacija postala kritična više zbog strukturalnih problema sa kojima se suočavala i pre pandemije.
„Kovid-19 je samo bio poslednja kap“, kaže doktor Rofodlfo Staser, nezavisni istraživač i bivši savetnik kubanskog Ministarstva zdravlja.
Kubanska vlada je za aktuelnu situaciju okrivila ekonomski embargo Amerike uveden na ostrvu pre skoro 60 godina.
Ali Vašington je negirao da su sankcije uzrok krize.
„Embargo Sjedinjenih Američkih Država dopušta da hrana, lekovi i druga humanitarna roba stignu na Kubu.
I mi odobravamo sve zahteve za izvoz humanitarne ili medicinske robe na Kubu“, rekao je za BBC portparol Stejt departmenta.
„Samo 2020. godine, SAD su izvezle robu u vrednosti od 176 miliona dolara na Kubu, uključujući hranu i lekove kako bismo pomogli kubanskom narodu.“
Infrastruktura pred kolapsom
Stiven Alman, šef katedre za zdravstvenu politiku i menadžment na Univerzitetu u Majamiju i učenjak specijalizovan za kubanski zdravstveni sistem, kaže da je aktuelna situacija odslikava širi problem koji je bio vidljiv i pre pandemije.
„Oni imaju veoma dobro razvijeni koncept primarne nege. Takođe su relativno efikasno uspeli da stvore vlastiti farmaceutski sektor“, kaže on.
„Ali ne postoji infrastruktura za podršku nečemu što bi, u teoriji, mogao da bude dobar zdravstveni sistem.“
- Može li vakcina protiv korona virusa da bude u tableti
- Mentalno zdravlje i korona virus: Kako da pregurate pandemiju i pobedite strah
Muke saveznika
Alman objašnjava da je pad Sovjetskog Saveza, decenijama glavnog saveznika Kube, izazvao ekonomsku krizu koja je ograničila ulaganja u zdravstveni sektor.
Ekonomska kriza u Venecueli, ključnom savezniku ostrva u skorijim vremenima, takođe je odigrala veliku ulogu.
Zbog ovih faktora, „kubanska zdravstvena infrastruktura praktično je kolabirala“, kaže on.
„Ne samo da su bolnice u osiromašenom stanju, već im nedostaju osnovni proizvodi svake bolnice kao što su rendgen ili špriceva i osnovni lekovi kao što je apsirin“, dodaje Alman.
Govoreći za zvanični list kubanske Komunističke partije, Beatriz Alvarez Ortiz, specijalistkinja za lekove pri Zdravstvenoj direkciji u gradu Matanzasu, priznala je da je nestašica paracetamola ili ibuprofena za lečenje nastupila „zbog nedostatka sirovina“.
Ona je objasnila i da se interferon, jedan od lekova koji se koristi za lečenje pacijenata od korona virusa, neće nadalje koristiti u svim slučajevima zato što je „potražnja veća od proizvodnih kapaciteta“.
- Gradovi u Brazilu kojima upravljaju žene bolje u sprečavanju smrti od Kovida
- Kako je Kuba lečila decu pogođenu černobiljskom katastrofom
Antibiotici na crno
Suočivši se s ovom situacijom, mnogi Kubanci su se okrenuli društvenim mrežama da pokušaju da dođu do lekova, pristavši čak i da plaćaju visoke cene na crnom tržištu.
BBC je razgovarao sa rodbinom pacijenta od Kovida-19 koji je platio oko 66 dolara za šest tableta azitromicina, antibiotika koji kubanski doktori prepisuju za bolest a za kojim vlada potražnja u većinu bolnica.
Elizabet Kat, profesorka sa Kraljevskog melburnskog instituta za tehnologiju u Australiji i autorka knjige o kubanskom zdravstvenom sistemu, kaže da ima problema i kao što su male plate za lekare i njihovo bekstvo za ostrva.
„Zdravstveni sistem je već prolazio kroz teška vremena, tako da Kovid-19 nije jedini uzrok trenutnih problema“, objašnjava ona.
„Treba uzeti u obzir da Kuba nije bogata zemlja, a američki embargo je ostavio velike posledice. Ali ima i mnogo unutrašnjih činilaca koji doprinose sistemskim problemima.“
Redovi za testiranje i kupovinu hrane
Uprkos merama zatvaranja u pokušaju da se zauzda zaražavanje, Kubanci su morali da stoje u redovima da bi kupovali hranu i druge potrepštine, što je samo pojačalo prenos bolesti.
Zemlja, koja je razvila strogu strategiju pregleda, naišla je na ograničenja u testiranju na korona virus, uglavnom zbog dostupnosti opreme za PCR.
Postoje izveštaji o ljudima koji stoje u redovima satima ili danima da bi se testirali.
Gotovo čitava populacija ima pristup samo osnovnim maskama od tkanine, dok su sapun i drugi higijenski proizvodi, kao što je antibakterijski gel, oskudni.
Uz sve to, kubanska privreda se umnogome oslanja na turizam a eksperti kažu da je odluka da se delimično otvore granice za turističke paket aranžmane omogućila ulazak novih i zaraznijih varijanti korona virusa.
- Če Gevara u Jugoslaviji: Kako je izgledao susret sa Titom na Brionima
- Revolucionarna promena – Kuba dozvolila otvaranje malih i srednjih privatnih preduzeća
Konačno, stručnjaci ističu odluku kubanske vlade da odbije učešće u programu KOVAKS koji opskrbljuje vakcinama protiv Kovida-19 siromašnije zemlje iz bogatijih zemalja, i umesto toga se oslonila na razvoj vlastitih vakcina.
Zbog toga, Kuba je bila spora u pokretanju vlastitog programa vakcinacije – ona je bila poslednja zemlja u Amerikama koja je to uradila.
BBC je kontaktirao kubansko Ministarstvo zdravlja i lokalne zdravstvene vlasti dve pokrajine tražeći intervju, ali nije dobio odgovor.
Pogledajte video o pandemijama kao novoj realnosti
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
