grafit u Beogradu — Neko je na ulicama Beograda iskazao svoje mišljenje o „mišljenju struke“

Više od godinu dana, život se odvija „pod merama“.

U Srbiji virus ne jenjava – program vakcinacije jedan je od boljih u svetu, ali Svetska zdravstvena organizacija nedavno upozorila da je zemlja peta u Evropi po broju zaraženih na 100.000 stanovnika, dok sve više ljudi zahteva bolničko lečenje.

Zdravstveni radnici i epidemiolozi traže uvođenje rigoroznijih mera, ali donosioci odluka sve češće posežu za „kompromisnim rešenjima“.

Od prvih slučajeva novog virusa do prvih vakcina protiv Kovida-19, menjali su se i načini na koji su naučnici, stručnjaci i političari odgovarali na svetsku zdravstvenu krizu.

Pandemija traje dugo, izazovi su sve veći, a liderima širom sveta sve je teže da nađu ravnotežu između zaustavljanja života i privrede i očuvanja zdravlja.

Da li politika sluša struku ili obrnuto? I kako je saradnja stručnjaka i vlasti uticala na epidemiološku situaciju u Srbiji, zemljama regiona i sveta?

Od posledica korona virusa u svetu život je izgubilo više od 2,7 miliona ljudi, a zabeleženo je više od 124,4 miliona slučajeva zaraze, podaci su Univerziteta Džon Hopkins.

Click here to see the BBC interactive

Srbija: Kako je „struka“ postala „medicinski deo Kriznog štaba“

Broj stanovnika: 6,9 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 566.669‬
Broj umrlih: 5.039
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: 32

Sa više od 6.000 ljudi u bolničkim krevetima, od čega je više od 200 na respiratoru, zdravstveni sistem je „na ivici propasti“, upozoravaju lekari i epidemiolozi uposlednjim danima marta.

Zdravstveni radnici iz crvenih zona upozoravaju da najgori scenario možda tek dolazi.

Posle višenedeljnog odlaganja, na snazi su i nove mere – od 22. marta zatvoreni su kafići, restorani, noćni klubovi, barovi i tržni centri, dok svi objekti koju budu otvoreni moraju obezbediti određenu kvadraturu prostora po osobi.

Epidemiološke mere u Srbiji predlaže Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19, a usvaja i sprovodi Vlada Republike Srbije.

Štab broji 30 članova, među kojima su ministri i visoki funkcioneri u Vladi, kao i trinaestoro medicinskih stručnjaka – između ostalog iz oblasti epidemiologije, virusologije, infektologije, i javnog zdravlja.

Predsednica je premijerka Ana Brnabić, a njen zamenik ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Dok od početka godine u većini zemalja Zapadne Evrope važe mere zatvaranja, u Srbiji ste mogli da izađete na kafu, ručak i poneki koncert.

Kliničari, direktori kovid bolnica i zdravstveni stručnjaci u Kriznom štabu nedeljama su pozivali na poštovanje i pooštravanje mera – zatvaranje od najmanje 14 dana kako bi se aktivnost virusa spustila.

Posle višenedljenog odlaganja, usvojen je poluotvoren režim.

Traži se „kompromisno rešenje“, a ono podrazumeva, objasnila je premijerka Brnabić, „ravnotežu između zaštite zdravstvenih radnika, radnih mesta i podrške privredi, kao i mentalnog zdravlja nacije“.

S buđenjem ranog proleća prošle godine, nije bilo mnogo mesta za kompromise – i tada je trebalo slušati „struku, a ne političare“, kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Privreda je tada – na zahtev struke – stala, od sredine marta do početka maja, a Srbija je bila među zemljama sa najstrožim merama u svetu.

Brojke su bile znatno manje, a znanje o virusu oskudnije.

Do danas se pokazalo da je primena i kontrola poštovanja mera teži zadatak za nadležne – posebno kada je u pitanju zabrana okupljanja.

Pune tribine na utakmicama, predizborni događaji, državne ceremonije, masovne sahrane i memorijalni skupovi, pa sve do tajnih korona žurki i kola na Savskom trgu u Beogradu – očigledni primeri nepoštovanja mera koja je struka propisivala neretko su se prenosili i na televiziji.

Dosadašnjim merama najmanje su zadovoljni oni kojima je ugrožena egzistencija, a iz Unije poslodavaca kažu da je sada potrebno organizovati se na duže staze i traže od vlade da najugroženiji sektori, poput ugostiteljstva, budu oslobođeni poreza.

„Mislim da oni koji nisu radili, stvarno treba da budu oslobođeni plaćanja poreza“, rekao je za N1 predsednik izvršnog odbora Unije poslodavaca Andrej Brkić.

Mere Kriznog štaba često su se, ističe Brkić, usvajale „ad-hok“, bile dvosmislene i zbunjivale privrednike.

Poslednjih meseci sve je više kazni, ukupno više od 1.000, mahom novčanih – u gradovima o tome brine komunalna milicija, dok u lokalnim samoupravama inspekcije, u saradnji sa policijom, izlaze na teren.

Lokalne samouprave uglavnom su pratile republičke mere, ali su u zavisnosti od epidemiološkog stanja proglašavale vanrednu situaciju i donosile dodatna, stroža ograničenja.

Click here to see the BBC interactive

Proces vakcinacije, saglasni su stručnjaci, jedina je mera koja nudi svetlo na kraju tunela, ali ni ona neće imati efekta ako se dovoljno ljudi ne vakciniše, a postojeće mere se krše.

Program imunizacije u Srbiji koji je počeo kao jedan od boljih u svetu, ubrzo je usporio, i sve manje ljudi je spremno da zavrne rukav.

Informacije o broju vakcinisanih nadležni objavljuju sporadično, ali prema podacima Univerziteta Džon Hopkins u Srbiji je trenutno vakcinisano nešto više od 12 odsto stanovništva – obe doze primilo je više od 860.000, a dato je više od 2,1 miliona doza vakcine.

To je daleko manje od 60 do70 odsto, koliko stručnjaci kažu da je neophodno za sticanje kolektivnog imuniteta.

Predsednik Vučić, kao najpopularniji političar u zemlji, retko u javnim nastupima nosi masku, koje su obavezne u zatvorenom prostoru.

Vučić je najavio da će se pred kamerama vakcinisati u jednom od manjih domova zdravlja na jugu zemlje, kako bi ohrabrio ljude da učine isto.

Pogledajte i video o tome šta bi neki Beograđani poručili sebi iz života pre korone

Mart 2020 – Mart 2021: Šta biste poručili sebi od pre godinu dana

Balkan: I struka i politika i mere bez mnogo rezultata

Zemlje na Balkanu rano su se suočile s prvim slučajevima korona virusa i pokušale su da ograničenjima i merama spreče širenje zaraze.

Niko nije bio spreman za krizu koja je nastupila, a na površinu su izbile nespremnosti zdravstvenih sistema.

Zbog toga su uvođene stroge mere i zabrane, a veliki izazov bila je nabavka medicinske opreme i respiratora.

Prvih nekoliko meseci sve zemlje uspevale su da drže stvari pod kontrolom – uvođenjem strožih ili blažih mera.

U svim zemljama, osim u Hrvatskoj na snazi je bio policijski čas, a u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji ponovo je na snazi.

U svim zemljama formirana su posebna tela za borbu protiv virusa.

Crna Gora: Struka traži strože mere

Broj stanovnika: 628.000
Broj registrovanih slučajeva: 88.550‬
Broj umrlih: 1.224
Broj datih doza vakcina na 100 ljudi: 1,16

Ko donosi mere?

Mere u Crnoj Gori donosi Vlada, na osnovu predloga Saveta za borbu protiv korona virusa, formiranog početkom decembra 2020.

„Savet je nezavisno stručno telo za sprovođenje aktivnosti na odstranjivanju i iskorenjivanju zarazne bolesti izazvane novim korona virusom Kovid-19 na teritoriji Crne Gore“, navedeno je u objavi prilikom formiranja tog tela.

Telom predsedava premijer Zdravko Krivokapić.

Na teritoriji cele zemlje na snazi je policijski čas od devet uveče do pet ujutru, a neke od donetih mera trenutno su različite po gradovima i opštinama, u zavisnosti od epidemiološke situacije.

Tako je, na primer, zabranjen ulazak i izlazak stanovnicima sa teritorija Podgorice, Cetinja, Budve, Tivta, Nikšića, Plužina, Herceg Novog, Ulcinja, Bara, Kotora, Pljevlje, Bijelog Polja i Mojkovca.

Nina Bošković, Prva televizija Podgorica

Mere u borbi protiv Kovida-19 donosi Vladin Savet za borbu protiv korona virusa, a na predlog Instituta za javno zdravlje.

Veoma često se donesu slične ili istovetne mere predloženim, ali ne u momentu u kom je struka ocenila da je to neophodno, već mnogo kasnije.

Epidemiolozi konstantno ukazuju da mere treba da budu strože u odnosu na važeće.

Pre lokalnih izbora – održanih 14. marta – struka je smatrala da treba „zaključati“ Crnu Goru, jer pored već strogih mera koje su na snazi gotovo mesec dana, imamo visoku stopu obolevanja na dnevnom nivou.

Dostigli smo nivo treće zemlje u Evropi po broju zaraženih i umrlih na 100.000 stanovnika.

Upravo sada, desetak dana od početka važenja dodatnih mera, struka apeluje na zaključavanje granica države.

Zdravstvene institucije već godinu dana opominju da je neophodno poštovati mere, ali i kontrolisati njihovu primenu.

U praksi je drugačije – česte su situacije višestrukog kršenja mera, i pored vrlo jasnog rizika od širenja zaraze.

U medijima se takođe neretko susrećemo sa fotografijama i video zapisima političara i donosioca odluka koji svojim ponašanjem – nenošenje maske, prisustvovanje organizovanim sahranama i drugim događajima – umanjuju trud i napore lekara.

U Crnoj Gori nošenje maski je obavezno svuda, a u kontrolu primene te mere pored policije i inspekcije, uključila se i vojska, koja deli ljudima maske i opominje da ih pravilno nose.

Prošlo je godinu dana od početka epidemije, ljudi su se umorili.

Veliki broj je onih koji se bore za egzistenciju, jer se bave delatnostima koje su pogođene krizom.

Sve veći je broj onih čije mentalno zdravlje je ugroženo.

Veoma često se može čuti stav – šta mi vredi, svakako ću se zaraziti, moram da živim nekako i da funkcionišem.

budva stari grad — Hoće li budvanski Stari grad i ovog leta biti praznjikav?

Severna Makedonija: Važna je reč struke

Broj stanovnika: 2,1 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 120.882‬
Broj umrlih: 3.528
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: 0,25

Ko donosi mere?

Mere predlaže Komisija za zarazne bolesti Severne Makedonije, osnovana 15. marta 2020, 13 dana posle registrovanog prvog slučaja zaraze u toj zemlji 26. februara.

Reč je, kako je navedeno u osnivačkoj odluci, o profesionalnom, savetodavnom telu za bavljenje korona virusom.

Članovi Komisije izabrani su iz reda istaknutih stručnjaka iz oblasti epidemiologije, infektologije, mikrobiologije, pedijatrije, veterine i drugih specijalnosti, navedeno je.

Predloge ovog tela Vlada razmatra i usvaja.

Aleksandar Srbinovski, Nova Makedonija, Skoplje

Na snazi su mere obaveznog nošenja maski na otvorenom i u zatvorenom, a čak i kada ste sami u automobilu morate da imate masku.

U suprotnom, sledi kazna.

Sudeći po objavama MUP-a, u proseku se dnevno napiše oko 500 kazni.

Nedavno je ponovo uveden policijski čas od 10 uveče do pet ujutru, a držanje distance je obavezno i generalno se poštuje.

Komisija za zarazne bolesti razmatra stanje na terenu i onda predlaže mere Vladi, koja na sednicama odlučuje da li i šta treba da sprovede.

Stručnjaci su vrlo prisutni u medijima i deo su saopštenja Vlade i državnih organa, ali ljudi u praksi slabo sprovode mere predostrožnosti.

Na otvorenom i javnim mestima gotovo svi i uvek nose maske, ali ne i kada sede u kafićima i restoranima.

Zato iz dana u dan i imamo sve više zaraženih, najčešće britanskim sojem virusa.

Prazan Širok sokak u Bitolju — Prošlogodišnja razglednica iz praznog Bitolja

U ovom trenutku stanje je stvarno ozbiljno, bolnice su pod ogromnim pritiskom zbog sve većeg broja zaraženih, ali kapaciteti još mogu da izdrže broj zaraženih.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, Severna Makedonija je na sedmom mestu po smrtnosti u poslednjih sedam dana u svetu.

Zvaničnici kažu da je stanje teško, ali da za sada nema potrebe za donošenjem strožih mera i produženjem policijskog časa.

Međutim, sve se to može promeniti u trenu, pa se mogu i očekivati promene i pooštravanje mera.

Hrvatska: Delimično poštovanje reči struke

Broj stanovnika: 4,1 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 260.636‬
Broj umrlih: 5.828
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: 8,89

Ko donosi mere?

Epidemiološke mere u Hrvatskoj predlaže Nacionalni stožer civilne zaštite, a na kraju ih potpisuje šef Nacionalnog stožera – potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović.

Mere se donose na nacionalnom nivou, ali i svaka županija, ako je potrebno, može da predlaže i uvodi strože mere od važećih na nivou države.

Od početka epidemije u toj zemlji nije uvođen policijski čas, a na snazi je trenutno ograničenje okupljanja.

Ivana Krnić, Jutarnji list, Zagreb

O sprovođenju mera brinu se uglavnom inspektori civilne zaštite, ali i policija koja prema Zakonu o zaštiti pučanstva od zaraznih bolesti ima pravo kažnjavanja prekršilaca.

U ovom trenu beležimo ozbiljan porast broja novoozaraženih i tako je poslednjih nekoliko nedelja.

Prethodno smo imali prilično povoljnu epidemiološku situaciju i ozbiljan pad što novoozaraženih, što hospitalizovanih, pacijenata na respiratorima, a na kraju i broja umrlih.

U novembru i decembru imali smo ogromne dnevne brojeve, bolnice su bile pune, pa je većina stručnjaka saglasna da su restriktivne mere dale rezultate.

Tada su bili zatvoreni ugostiteljski objekti, teretane, fitnes centri, a sport se odvijao isključivo za profesionalce.

Mere su nedavno popuštene, pa su otvorene terase ugostiteljskih objekata.

Ipak, stanje se razlikuje i po županijama, u zavisnosti od epidemiološke situacije, pa tako na primer Dubrovačko-neretvanska županija, koja ima loše brojke, nije učestvovala u poslednjem setu popuštanja mera.

Neke županije prebacile su škole na onlajn nastavu.

Porast broja zaraženih na Balkanu: Iskustva Crne Gore i Severne Makedonije

Bosna i Hercegovina: Struka predlaže, politika odlučuje

Broj stanovnika: 3,2 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 158.198‬
Broj umrlih: 6.067
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: nema podataka

Ko donosi mere?

U vremenu pandemije korona virusa u Bosni i Hercegovini sve epidemiološke mere donose Krizni štabovi od Federalnog do kantonalnog nivoa, a na predlog federalnog odnosno kantonalnih zavoda za javno zdravstvo.

U drugom entitetu – Republici Srpskoj – epidemiološke mere donosi Štab za vanredne situacije – opštinski, gradski i na nivou Republike.

Zdravstvena struka u kriznim štabovima ih predlaže dok odluke o njihovoj primeni donose federalna Vlada i kantonalne vlade.

Bosnu i Hercegovinu, osim velikog broja novoobolelih, muči i nabavka vakcina.

U Tužilaštvo Bosne i Hercegovine upućena je u ponedeljak krivična prijava protiv čelnih ljudi te države, zbog izostanka nabavke vakcina protiv korona virusa.

Doktor Bakir Nakaš podneo je krivičnu prijavu u ime 24 stanovnika Bosne i Hercegovine protiv Zorana Tegeltije, predsedavajućeg Veća ministara BiH, Ankice Gudeljević, ministarke civilnih poslova BiH, Fadila Novalića premijera Federacije BiH i Vjekoslava Mandića, ministra zdravstva Federacije BiH.

Merima Babić, Oslobođenje, Sarajevo

Trenutno stanje je alarmantno, krivulja epidemije korona virusa u BiH poslednjih 15-20 dana naglo raste.

Mnogo je novozaraženih, mnogo njih je sa teškom kliničkom slikom, među pacijentima je mnogo mladih, a bolnički kapaciteti su sve puniji.

Kada govorimo o trenutnoj situaciji, nedavno je i premijer Kantona Sarajevo Edin Forto u obraćanju javnosti izjavio kako je Sarajevo trenutno „najveće žarište korona virusa u Evropi„.

„Ne želim da postanemo novi Bergamo i učinićemo sve da tako ne bude“, izjavio je Forto, misleži na italijanski grad koji je bio najteže pogođen na proleće prošle godine.

On je naglasio kako je situacija u Kantonu Sarajevo krajnje ozbiljna i da očekuje podršku Skupštine.

Zdravstveni stručnjak, prof. dr. Jasenko Karamehić je ovih dana izjavio kako ga ovakva situacija sa naglim širenjem korona virusa u BiH ne iznenađuje, te da je najavljivao snažan talas zaraze još pre mesec dana.

Zemlja s otvorenim granicama koja uopšte ne kontroliše ko u nju ulazi, a nema ni PCR ni brze testove, plaća naknadni danak zimskoj sezoni i punim skijalištima.

Nimalo blistava nije ni epidemiološka situacija u Hercegovini.

Premijer vlade Hercegovačko-neretvanskog kantona Nevenko Herceg najavio je zatvaranje zbog rapidnog porasta broja zaraženih.

Bolnički kapaciteti gotovo su popunjeni.

Infektolog Jurica Arapović apelovao je na stanovnike da poštuju mere jer se situacija u poslednjih nekoliko sedmica drastično pogoršala, s najvećom incidencijom i žarištima u Mostaru i Konjicu.

Zdravstveni stručnjaci su mišljenja da dosadašnje epidemiološke mere ne mogu da daju rezultete, te da je spas iz teškog stanja jedino vakcinacija.

Za sprovođenje epidemioloških mera uglavnom se staraju kantonalna i federalna inspekcija, uz asistenciju pripadnika kantonalnih ministarstva unutrašnjih poslova.

Do sada je bilo mnogo inspekcijskih kontrola i kažnjavanja onih koji se ne pridržavaju epidemioloških mera.

Epidemiološke mere se uglavnom odnose na nošenje maski u zatvorenom prostoru i na otvorenom, poštivanje fizičke distance, a preporučen je rad od kuće.

Tržni centri i ugostiteljski objekti i dalje rade, ali sudeći prema povećanom broju novozaraženih, pojedini vlasnici ugostiteljskih objekata se sve više odlučuju na njihovo privremeno zatvaranje dok ne prođe krizni period.

Evropska unija i korona: Zajednica na ispitu

Iako članice Evropske unije pokušavaju da odgovore jedinstveno u borbi sa korona virusom, kriza je pokazala i brojna previranja.

Od odluke o podeli finansijskih sredstava oko koje se teško našlo kompromisno rešenje, do odluke o vakcinaciji – i istupanja pojedinih zemalja, poput Mađarske od odluke da stanovnicima daju cepiva samo koja je odobrila Evropska agencija za lekove.

Na nivou Unije, Evropska komisija je ta koja koordinira zajednički evropski odgovor na pandemiju, a predsednica tog tela Ursula fon der Lajen osnovala je tim za odgovor na korona virus na političkom nivou,

„Preduzimamo odlučne mere da ojačamo naše sektore javnog zdravlja i ublažimo socijalno-ekonomski uticaj u Evropskoj uniji.

„Mobilišemo sva sredstva koja su nam na raspolaganju kako bismo pomogli našim državama članicama da koordiniraju nacionalne odgovore i pružamo objektivne informacije o širenju virusa i efikasne napore da ga zaustavimo“, navedeno je na sajtu EK.

Nemačka (ipak) nije toliko moćna

Broj stanovnika: 83 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 2,7 miliona‬
Broj umrlih: 75.269
Broj datih doza vakcina na 100 ljudi: 12,5

Pre godinu dana sve oči sveta bile su uprte u Nemačku kao primer dobre borbe s pandemijom – s malo zaraženih, dobro opremljenim sistemom i blagim merama.

Danas, situacija znatno drugačija – oštre mere koje ne uspevaju da obuzdaju virus, pune se bolnice i niska je stopa vakcinisanih, zbog čega je predloženo da se najstrože mere produže do katoličkog Uskrsa.

Samo dan pošto je taj plan objavljen, kancelarka Angela Merkel ga je odbacila nazvavši ga „greškom“, posle kritika privrednika i naučnika.

Predviđao je stroge mere, uz većinu zatvorenih prodavnica i ograničenja okupljanja.

Pet dana oko Uskrsa od 1. aprila, od Nemaca bi se tražilo da ostanu kod kuće i smanje kontakte.

Verske službe bi bile otkazane, zabranjena velika porodična okupljanja i rad gotovo svih prodavnice.

Šef stranke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armin Lasšet rekao je 24. marta na sastanku regionalnog parlamenta da zaključavanje „nije izvodljivo u ovom obliku“.

„Ova greška je samo moja“, rekla je Merkel novinarima u Berlinu.

„Čitav proces izazvao je dodatnu neizvesnost, zbog čega molim sve da mi oproste.

„Postojali su dobri razlozi za ovakve mere, ali one ne mogu biti dovoljno dobro sprovedene u ovo kratko vreme“, dodala je ona.

U zemlji koja je 10. na svetu po broju obolelih o merama odlučuju kancelarka Merkel i predsednici 16 nemačkih saveznih država, a na osnovu epidemiološke situacije i preporuka epidemiologa.

Načelno su zabranjena okupljanja više od pet ljudi, maske su obavezne u svim zatvorenim prostorijama i važi za sve prostore koji su otvoreni za javnost.

Proslave na javnim mestima, u stanovima i privatnim objektima su „neprihvatljive“.

Otvorene su prehrambene radnje, apoteke, benzinske pumpe i banke.

Hoteli i pansioni ne smeju da primaju turiste.

Vakcinacija – jedna od ključnih stvari u zaustavljanju pandemije – u Nemačkoj ide sporije nego u nekim drugim zemljama.

„Možemo da budemo brži i fleksibilniji. Hoćemo da proverenu nemačku temeljnost dopunjava veća fleksibilnost“, rekla je Merkel.

„Moto glasi: vakcinisati, vakcinisati, vakcinisati“, sažela je kancelarka strategiju posle sastanka sa pokrajinskim premijerima.

Italijanski i španski scenario

Broj stanovnika: Italija – 60,4 miliona, Španija- 46,7 miliona
Broj registrovanih slučajeva: Italija – 3,4 miliona, Španija – 3,2 miliona‬
Broj umrlih: Italija – 105.000, Španija – 73.500
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: Italija – 12,97, Španija – 12,83

Dok su mnogi u martu i aprilu 2020. verovali da je dobro slediti nemački princip, niko nije želeo da se nađe u koži Italijana i Španaca.

Dve najpogođenije evropske zemlje na početku pandemije suočile su se tada sa ogromnim problemom, pre svega zbog lošeg zdravstvenog sistema.

Prepune bolnice, nedostatak opreme, po nekoliko hiljada zaraženih i umrlih dnevno – slike s kojima se ostatak sveta suočio kasnije tokom godine – na početku pandemije stizale su iz ove dve zemlje.

Odatle su stizali i prvi kadrovi praznih gradova, praznih ulica, karantina, dnevnici izolacije, aplauzi za zdravstvene radnike.

rim — Kada su početkom marta prošle godine ovakve fotografije stizale iz Rima, niko nije slutio da će ubrzo ceo svet biti pod ključem

Stizale su i vesti o zatvorenoj privredi, zabrani kretanja, upozorenja i apokaliptične slike izvoženja preminulih kamionima.

I godinu dana kasnije, u obe države na snazi su stroga ograničenja, koja su u međuvremenu popuštana, usled poboljšanja epidemiološke situacije.

Sa više od po tri miliona zaraženih, Italija i Španija i dalje su u svetskom vrhu po broju obolelih,

U Italiji je preminulo više od 105.000 ljudi, dok je Španija ostala bez 73.000 stanovnika preminulih od posledica korona virusa.

Švedski model

Broj stanovnika: 10,1 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 758.000‬
Broj umrlih: 13.300
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: 12,81

O merama i preporukama u Švedskoj zadnju reč nema vlada ili političari, već isključivo tim epidemiologa i agencija za javno zdravlje.

I dok je većina evropskih zemalja uvodila najstroža ograničenja, koja su u mnogima i dalje na snazi, Švedska se izdvojila time što dobrim delom 2020. nije uvodila nikakve mere, već isključivo preporuke.

Šveđanima se krajem marta 2020. obratio premijer, prvi put posle više od 16 godina, a aktuelni predsednik vlade Stefan Leven održao je petominutno obraćanje zbog korona virusa.

„Mi koji smo odrasli moramo da budemo upravo to: odrasli. Da ne širimo paniku i glasine“, rekao je tada premijer Leven u televizijskom obraćanju naciji.

„Niko nije sam u ovoj krizi, ali svako pojedinačno snosi veliku odgovornost“, rekao je Leven, ne sluteći da će se ubuduće mnogo češće obraćati naciji.

Glavni epidemiolozi pitali su se za sve, a njihove odluke je na kraju Vlada samo usvajala.

Ipak, stvari su se krajem 2020. promenile – švedska vlada uvela je oštre mere kako bi suzbila širenje korona virusa, uključujući preporuku nošenja maski u javnom prevozu i zatvaranje radnih mesta koja nisu neophodna.

„Nije moguće vratiti se u svakodnevni život. Pandemija je pitanje života i smrti“, rekao je tada Stefan Leven na konferenciji za novinare.

Švedski kralj Karl Gustaf izjavio je sredinom decembra 2020. da je Švedska „zakazala“ u odgovoru na pandemiju koronavirusa.

Početkom marta u glavnom gradu Stokholmu održane su demonstracije zbog uvedenih mera.

Nisu Šveđani jedini koji su se pobunili zbog donetih mera – na ulicama mnogih evropskih gradova okupljali su se demonstranti.

Nemci su, čini se, bili najljući zbog donetih mera i bunili su se nekoliko puta.

Ipak, čini se bezuspešno.

Mere u borbi protiv korona virusa bile su i jedan od razloga za izlazak stanovnika holandskog grada Haga na ulice.

Velika Britanija: Od blagih mera do proslave godišnjice lokdauna

Broj stanovnika: 68 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 4,3 miliona‬
Broj umrlih: 126.000
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: 44,7

Mnogi Britanci možda su jedva dočekali 2020. godinu jer se u njoj završavala priča oko Bregzita, ali sigurno se nisu nadali da će prvu godinu van Evropske unije morati da provedu u sopstvenim domovima.

Britanski premijer na početku pandemije zalagao se za slabije mere, koje bi omogućile stvaranje kolektivnog imuniteta.

Kasnije su mere proširene, a tokom čitave godine važila su stroga pravila.

Stroge mere i sada su na snazi širom Ujedinjenog Kraljevstva.

Mere variraju od regiona do regiona, u zavisnosti od epidemiološke situacije.

Donosi ih Vlada, a na osnovu preporuka ministarstava zdravlja.

Uprkos strogim merama koje važe već godinu dana, uz veće ili manje ustupke, Britanija i dalje registruje veliki broj novih slučajeva zaraze i umrlih.

Peta je na svetu po broju obolelih, a prva u Evropi.

Godinu dana posle zvaničnog istupanja iz EU, na relaciji Brisel – London novi pregovori i koškanja.

U središtu pažnje ovaj put – imunizacija.

Predsednica Evropske komisije upozorila je nedavno da bi EU mogla da zabrani izvoz vakcine AstraZeneka proizvedene u EU u Veliku Britaniju, uprkos ranijim izjavama da se to neće dogoditi.

Ujedinjeno Kraljevstvo prednjači po broju datih doza vakcina na 100 ljudi, a do sada je dato više od 29 miliona doza.

Više od 2,2 miliona ljudi dobilo je obe doze vakcine.

U Velikoj Britaniji obeležava se godinu dana uvođenja najstrožih mera, a tim provodom sprovedeno je istraživanje o životu posle korone.

Ovo su neki od rezultata.

Latinska Amerika

bolnica u brazilu — Kolaps sistema u Brazilu

Paskal Flečer, BBC Mundo

U Latinskoj Americi, kontinetu koji je žestoko pogođen pandemijom, ministri zdravlja i epidemiolozi su ti koji savetuju vlade o preventivnim merama.

U nekim od zemalja epidemija je iznedrila „Kovid zvezde“ – javne funkcionere koji svakodnevno obaveštavaju javnost o epidemiološkom stanju.

U Meksiku je to podsekretar ministarstva zdravlja Ugo Lopez-Hater, koji je često bio kritikovan jer ne nosi masku i ne poštuje distancu, što traži od građana.

Programi masovne vakcinacije u nadležnosti su državnih zdravstvenih agencija, dok preventivne mere obično sprovode bezbednosne snage – policija i vojska.

Od Meksika do Argentine, policija je razbijala nelegalne žurke i kažnjavala one koji krše mere.

U nekim zemljama, poput El Salvadora, vojska je ta koja je brinula o poštovanju mera, zbog čega je prigovorio i Visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija.

U većini zemalja Latinske Amerike na snazi su različite restriktivne mere – od potpunih zatvaranja do blažih ograničenja.

Upoznajte žonglere iz Latinske Amerike koji su zbog korone ostali zaglavljeni u Beogradu

Oni putuju svetom i žive od ulične umetnosti.

Sve je teže naći ravnotežu između sprečavanja širenja virusa i očuvanja privrede, kako bi ljudi mogli da zarade za život.

Pokazalo se da je u Latinskoj Americi teško sve zatvoriti i ostati kod kuće – u mnogim zemljama postoje razvijene „sive ekonomije“, a prodavci i njihove porodice moraju biti na ulici kako bi preživeli.

Živa je i kultura aktivnog društvenog života – od barova i restorana, preko religioznih okupljanja do celogodišnjih aktivnosti na plaži.

Zbog težine situacije u Brazilu, gradonačelnik Rio de Ženeira nedavno je preuzeo drastični korak i zabranio stanovnicima boravak na najpoznatijim svetskim plažama.

U većini zemalja, poštovanje mera je sporadično, a programi vakcinacije krenuli su sporo, pandemija i dalje bukti i malo je nagoveštaja da će se uskoro smiriti.

Dok je situacija u Brazilu najgora, broj zaraženih raste i u zemljama koje su u početku dobro kontrolisale epidemiju, poput Urugvaja.

Čak i u Čileu, gde proces vakcinacije može da se uporedi sa onim u Americi ili Evropi – postoje brige o novom talasu zaražavanja.

I dok je većina eksperata u regionu saglasna da su mere koje se sprovode u svetu – kao što su nošenje maske, distanca i vakcinacija – jedini način za borbu sa epidemijom, njihova primena u Latinskoj Americi i dalje je nejednaka i daleko od uspešne.

To znači da će Latinska Amerika živeti sa virusom neko vreme i sa svim zdravstvenim i ekonomskim posledicama koje će to doneti stanovništvu.

Profissional da saúde cuida de paciente na UTI covid do hospital Nossa Senhora da Conceição, em Porto Alegre — Od 27 brazilskih država, 20 je dostiglo kritičnu stopu popunjenosti kapaciteta na jedinicama intenzivne nege

Brazil: Najgora zdravstvena kriza, četvrti ministar zdravlja od početka pandemije i sukob oko donošenja mera

Broj stanovnika: 213,6 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 12,1 miliona‬
Broj umrlih: 298.000
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: 6,38

Luis Baruho, BBC Brazil

Brazil je trenutno druga zemlja po broju potvrđenih i smrtnih slučajeva.

Zdravstveni sistem u zemlji takođe je na ivici kolapsa.

Nedavno istraživanje pokazalo je da je od 27 brazilskih država, 20 dostiglo kritičnu stopu popunjenosti kapaciteta na jedinicama intenzivne nege.

U 13 država stopa popunjenosti kreveta premašila je 90 odsto.

Država je upravo, čini se u najgorem trenutku pandemije, imenovala novog ministra zdravlja, četvrtog od početka pandemije.

Marselo Kuiroga, kardiolog, treba da zameni generala Eduarda Pauzela.

Od početka pandemije, centralna vlada se sukobljava sa državama i opštinama u Brazilu oko toga ko predlaže, odobrava i osigurava sprovođenje epidemioloških mera.

Presudom Vrhovnog suda u martu prošle godine garantovana je autonomija gradonačelnicima i guvernerima da odrede mere za borbu protiv korona virusa.

Posle te odluke, države i opštine i gradovi su mogli da odlučuju o merama izolacije, zatvaranju preduzeća i drugim ograničenjima, suprotno shvatanju predsednika Žaira Bolsonara, koji tvrdi da je na saveznoj vladi da definiše šta treba da bude urađeno.

„Pa šta“: Kako ovaj svetski lider ignoriše Kovid-19

Zbog trenutne krize u Brazilu, koji je jedna od najteže pogođenih zemalja korona virusom na svetu, neki gradovi su uveli potpuna zatvaranja, ali stručnjaci traže da se država zaključa kao jedino rešenje.

Takođe su insistirali na ubrzavanju programa vakcinacije.

Tvrde da je pandemija u Brazilu van kontrole.

Prema njihovim rečima, nedavni porast broja slučajeva uglavnom je rezultat otkrića nove varijante virusa – P.1, koja je u svetu poznata kao „brazilska varijanta“.

Nedavne studije pokazale su da je ovaj novi soj prenosiviji i da bi mogao da pobegne neutralizujućim antitelima, što dovodi do ponovne infekcije.

Prema podacima SZO, Brazil je prethodnu nedelju završio s najvećim brojem registrovanih slučajeva i preminulih za sedam dana.

Brazil ima i neslavno prvo mesto po dnevnom broju umrlih od posledica korona virusa. Umire dnevno više od hiljadu ljudi, a taj broj raste iz dana u dan.

Rusija: Maske obavezne, a Putin nikad u javnosti s maskom

Broj stanovnika: 145,9 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 4,4 miliona‬
Broj umrlih: 94.000
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: 5,73

Rusija je na drugom kraju geografske karte, ali blizu Brazila po broju obolelih.

Po broju registrovanih slučajeva, Rusija je na četvrtom mestu iza Amerike, Brazila i Indije.

Olga Diakonova, BBC ruski servis

U Rusiji se epidemiološke mere razlikuju od regiona do regiona, a federalne vlasti su više puta istakle da o donošenju i ukidanju mera treba da odlučuju regionalne vlasti, u zavisnosti od situacije na lokalu.

U svakom regionu postoji operativni štab za borbu protiv korona virusa, koji prati epidemiološku situaciju i izveštava vlasti.

Odluke o merama donosi čelnik regiona, osim u Moskvi, gde o tome odlučuje gradonačelnik.

Poštovanje mera kontroliše lokalna Kancelarija Federalne službe za zaštitu prava potrošača i dobrobit ljudi, ali i policija.

Državna sanitarno-epidemiološka služba pri Federalnoj agenciji za medicinu i biologiju zadužena je za izdavanje kazni u slučaju nepoštovanja mera koje se odnose na rad ugostiteljskih objekata.

Mere najčešće nisu stroge.

Maske su obavezne svuda, osim u Čečeniji.

Variraju i mere koje se odnose na rad objekata, kao i broj ljudi koji može istovremeno da boravi na kulturnim i sportskim događajima.

U pojedinim regionima, zabranjen je rad nargila barova i diskoteka. U mnogim regionima je na snazi mera samoizolacije za starije od 65 godina.

Mere se u Rusiji ne poštuju baš strogo, naročito u unutrašnjosti.

Stiče se utisak da nema nadzora i da ugostiteljski objekti i prodavnice dobijaju kazne za nepoštovanje mera u talasima.

Zbog toga nedelju, dve restorani ili prodavnica insistiraju da mušterije ulaze sa maskama, a zatim narednih nekoliko meseci niko ne obraća pažnju na to imate li masku.

U suštini, ljudi žive kao i do sada, u mnogim regionima se organizuju koncerti, klubovi rade i u njih dolazi mnogo ljudi, a praktično u svim situacijama kojima sam imala prilike da svedočim ljudi nisu nosili maske.

Većina Rusa smatra da nošenje maske nije bitno, bez obzira na to što vlasti stalno ponavljaju da su maske neophodne.

Za sve ovo vreme, predsednik Vladimir Putin nijednom nije stavio masku prilikom zvaničnog obraćanja, a tek nedavno se vakcinisao.

Iako se broj novozaraženih smanjuje, stručnjaci kažu da je izvesno da će biti trećeg talasa, koji je u Evropi već počeo.

Prema zvaničnim podacima, broj novozaraženih u Rusiji trenutno opada.

Bez obzira na to što Rusija ima svoju vakcinu i ne suočava se deficitom – osim u pojedinim regionima – a može da se vakciniše ko god želi, nema velikog interesovanja.

Vakcinacija teče mnogo sporije nego u Velikoj Britaniji i SAD-u.

Zvanična statistika o broju vakcinisanih nije javno dostupna, a prema nezvaničnim podacima, barem prvu dozu primilo je najmanje četiri odsto stanovnika Rusije.

Ukrajina: Mere nacionalne i lokalne vlasti

Broj stanovnika: 43,5 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 1,6 miliona‬
Broj umrlih: 32.000
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: 0,25

Ukrajina je u trećem talasu pandemije, a situacija se pogoršava iz dana u dan.

U nekim regionima bolnicama nedostaje kreveta sa kiseonikom, a vlasti ne isključuju mogućnost ponovnog zaključavanja širom zemlje.

Od početka pandemije zaraženo je skoro milion i po ljudi, a gotovo 30.000 ljudi je umrlo.

Dnevno se registruje oko 15.000 novih slučajeva.

Dijana Kuriško, BBC ukrajinski servis

U Ukrajini postoje dva nivoa primene epidemioloških mera – nacionalni i lokalni.

Takođe, vlada i Ministarstvo zdravlja usvojili su karantinska pravila – kako zemlja mora da živi tokom pandemije.

Međutim, lokalne vlasti su se nekoliko puta opirale i nisu poštovale pravila.

Na primer, u nekim zapadnim regionima škole i restorani nisu bili zatvoreni tokom karantina.

Ali situacija se u poslednje vreme brzo promenila – nekoliko gradova je uvelo stroge mere bez vladine odluke, zbog kritične situacije.

Vlada je širom zemlje dva navrata nametnula zatvaranje – u periodu od marta do maja 2020. i u januaru 2021.

Glavni grad Ukrajine – Kijev – uveo je tronedeljno zaključavanje počev od 20. marta. Trajaće do 9. aprila.

Kijev se pridružuje još nekoliko regija koje su trenutno pod blokadom. Većina ih je u zapadnoj Ukrajini.

Primenu mera kontroliše policija – vrši racije i izriče novčane kazne.

Ukrajinska nacionalna akademija nauka veruje da će treći talas biti najsmrtonosniji do sada – očekujući 40.000 zaraženih i 1.000 smrtnih slučajeva svakog dana.

Stručnjaci kažu da je Ukrajini pre izvesnog vremena bila potrebna nova stroga blokada, a stručnjaci iz Kijevske ekonomske škole došli su do zaključka da će najstrože mere usporiti širenje bolesti.

Sjedinjene Američke Države: Odluke na svakoj državi ponaosob

Broj stanovnika: 332 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 29,8 miliona‬
Broj umrlih: 543.000
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: 37,22

Sjedinjene Američke Države postale su brzo epicentar pandemije po stizanju virusa do tog dela sveta.

Neke savezne države bile su duboko pogođene, a postavljalo se pitanje šta je dobro urađeno, a gde je zaškripelo.

Nedostatak opreme, odlaganje testiranja, oprečne poruke i politička koškanja – neki su od razloga za loš odgovor na korona krizu na početku u Sjedinjenim Državama.

Guverner Njujorka, najpogođenije države, Endrju Kuomo požalio se još u aprilu prošle godine da se savezne države, zajedno sa federalnom vladom, utrkuju za opremu, podižući cenu jedni drugima.

„To je kao da ste na i-beju sa 50 drugih država, koje licitiraju za respirator“, rekao je on.

Nije moralo da bude ovako, kazao je tada Džefri Levi, profesor zdravstvene politike i menadžmenta sa Univerziteta Džordž Vašington.

Američka vlada je omanula u odgovarajućem održavanju zaliha koje su neophodne za izlaženje na kraj sa jednom ovakvom pandemijom – a potom je reagovala suviše sporo kad je priroda aktuelne krize postala očigledna.

„Izgubili smo silne nedelje kad je u pitanju povećavanje proizvodnih kapaciteta za opremu za ličnu zaštitu, a autoritet vlade nikada do kraja nije iskorišćen da bi se osiguralo da do te proizvodnje dolazi“, rekao je on.

Korona virus: Šta je preče – ljudi ili ekonomija?

Prošlu godinu je u Americi osim korone obeležila i predizborna kampanja, a to je imalo međusobni uticaj.

Ono što je ostalo isto – glavni lekar i naučnik u SAD u borbi protiv korona virusa – Entoni Fauči.

SAD su prošle godine za vreme Trampove administracije ukinule i finansiranje Svetske zdravstvene organizacije, a jedan od razloga je i odgovor na korona krizu.

Ovo pitanje bilo je i jedno od ključnih tokom izborne kampanje, a Trampov izazoivač Džo Bajden koristio je svaku priliku da kritikuje dotadašnjeg predsednika zbog načina na koji se ophodio prema pandemiji.

Pošto je pobedio na izborima, novi predsednik Džo Bajden odlučio je da obnovi finansiranje SZO.

Bajden je nedavno potpisao i paket pomoći vredan 1,9 biliona američkih dolara, tako zvani „Američki plan spasa“, koji bi prema njegovim rečima, trebalo da zemlji ponovo uspravi kičmu.

Sa jedne strane, paket bi trebalo da podstakne privredu i u stanovništvu sanira ekonomske posledice pandemije.

Svaki Amerikanac i Amerikanka dobiće po 1.400 dolara pomoći.

S druge strane, veliki deo paketa biće usmeren na direktnu borbu protiv pandemije – u vakcinaciju, u proizvodnju vakcina i testova.

Dobri primeri Azije: Južna Koreja i Izrael

Sve aktuelne teorije o poreklu novog korona virusa vode u Aziju.

Kontinent sa više od 27 miliona slučajeva i 400.000 preminulih, imao je najviše iskustva sa epidemijama smrtonosnih virusa.

Južna Koreja izdvojila se po spremnosti da odgovori na krizu, a Izrael po masovnijoj vakcinaciji.

Južna Koreja: Spremnost sistema za vanredne situacije

Broj stanovnika: 51,3 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 100.000‬
Broj umrlih: 1.700
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: 1,32

Posle epidemija Mers virusa 2015. godine, Južna Koreja sprovela je 48 reformi u sistemu javnog zdravlja, kako bi mogla bolje da reaguje u sličnim situacijama.

I isplatilo se – kada je stigao korona virus, nadležni su brzo uspeli da spljošte krivu, bez zatvaranja privrede i strogih karantinskih mera.

Umesto toga glavni motiv je bio: testiranje i praćenje kontakata.

Oni koji su dolazili na testiranje nisu ni ulazili u bolnice, već su testirani kroz specijalno izrađene kabine.

U blizini bolnice nalaze se i timovi zaduženi za praćenje kontakta svih slučajeva – za taj zadatak su imali pristup podacima sa telefona i kreditnih kartica.

Sa manje od 100.000 registrovanih slučajeva i nešto više od 1.700 smrti, Južna Koreja stanje u Južnoj Koreji jedno je od boljih u Aziji, kada se uzme u obzir populacija od više od 51 milion stanovnika.

Izrael: Najmasovniji program vakcinacije

Broj stanovnika: 8,7 miliona
Broj registrovanih slučajeva: 830.000‬
Broj umrlih: 6.100
Broj datih doza vakcina na 100ljudi: 112,52

Click here to see the BBC interactive

Više od polovine populacije Izraela dobilo je obe doze vakcine, a ta zemlja je šampion u sprovođenju procesa imunizacije.

Proteklih dana na internetu su se pojavile fotografije ljudi u barovima u prestonici Tel Avivu, koji igraju, vesele se i ponašaju kao u svetu bez virusa.

Sve do pre nešto više od mesec dana u zemlji su na snazi bila najstroža ograničenja, uz policijski čas.

Slike su sada potpuno drugačije, a zaslužan je dobar program vakcinacije.

Mere su pre nekoliko dana dodatno ublažene.

Izrael je uveo i zelene propusnice – koje dobijaju vakcinisani i oni koji su se oporavili od Kovida-19 i služe im kao potvrda za ulazak na javna mesta koja nisu dostupna nevakcinisanima.

Kompanijama je najnovijim popuštanjem mera dozvoljeno da otvore vrata na osnovu standarda zelenih propusnica, te da se dozvoli i ulaz nevakcinisanima ako se podvrgnu brzom testu na virus na ulazu.