I u Srbiji je registrovan prvi slučaj nove varijacije korona virusa koje su zaraznije od originalne koja je izazvala pandemiju.

Naučnici užurbano proučavaju ove mutirane verzije da bi shvatili kakvu pretnju one predstavljaju.

Nije neočekivano da se pojave nove varijante – svi virusi mutiraju da bi se širili i napredovali.

Postoji više hiljada različitih verzija, ili varijanti, Kovida-19.

Koji su to novi sojevi virusa?

Stručnjaci su trenutno usredsređeni na mali broj novih varijanti korona virusa:

Britanska varijanta koja je postala dominantna u najvećem delu Velike Britanije i raširila se na više od 50 drugih država
Južnoafrički soj koji je pronađen u najmanje 20 drugih zemalja, među kojima je i Velika Britanija
Novi soj iz Brazila

Većina ovih razlika nema nikakav značaj. Neke čak mogu da budu štetne po opstanak virusa. Ali neke mogu da ga učine zaraznijim ili opasnijim.

Varijacija ima neobično uznapredovalu mutaciju.

Najverovatnije objašnjenje je da se varijacija javila kod pacijenta sa oslabljenim imunim sistemom koji nije uspeo da se izbori sa virusom.

Umesto toga, njegovo telo je postalo plodno tle za mutaciju virusa.

A computer-generated graphic of the virus in front of red blood cells

Zašto ova varijacija izaziva zabrinutost?

Dešavaju se istovremeno tri stvari koje izazivaju podozrenje:

Ona rapidno zamenjuje druge verzije virusa
Ima mutacije u delu virusa koji je najverovatnije veoma važan
Neke od ovih mutacija već su u laboratoriji pokazale da povećavaju sposobnost virusa da zaražava ćelije

Sve to skupa gradi sliku o virusu koji se lakše širi.

Međutim, u to nismo apsolutno sigurni.

Novi sojevi mogu postati češći samo zato što se pojavljuju na pravom mestu u pravo vreme – kao što je London, koji je do sada imao mere ograničenja svega drugog reda.

Ali opravdanje za tako brzo uvođenje ograničenja četvrtog reda delom je da bi se smanjilo širenje varijacije.

„Potrebni su laboratorijski eksperimenti, ali da li želite da čekate nedelje ili mesece [da biste videli rezultate i preduzeli mere za zaustavljanje širenja]?

„Verovatno ne u ovim okolnostima“, rekao mi je Nik Loman, iz Britanskog konzorcijuma za genomiku Kovida-19.

illustration of woman thinking, surrounded by virus cells

Šta znamo o ovim novim mutacijama?

Objavljena je prvobitna analiza nove varijacije i ona navodi 17 potencijalno važnih promena.

Došlo je do izmena i u šiljatom proteinu – što je ključ koji virus koristi da otključa vrata ćelija u našem telu.

Jedna mutacija po imenu N501Y menja najvažniji deo šiljka, poznat kao „domen vezivanja za receptor“.

Tu šiljak ostvaruje prvi kontakt sa površinom naših telesnih ćelija. Bilo kakve promene koje olakšavaju virusu da uđe verovatno će mu dati prednost.

„Ovo deluje i zvuči kao važna adaptacija“, rekao je profesor Loman.

Druga mutacija – brisanje N69/V70, u kojoj je uklonjen deo šiljka – javila se nekoliko puta ranije, uključujući slavno u zaraženom mleku.

Rad profesora Ravija Gupte sa Univerziteta u Kembridžu sugerisao je da ova mutacija dvostruko povećava zaraznost u laboratorijskom eksperimentu.

Studije iste grupe sugerišu da brisanje čini antitela iz krvi ljudi koji su preležali bolest manje efikasnim u napadanju virusa.

Profesor Gupta mi je rekao: „Ona se rapidno širi, a to brine vladu, brine nas i brine većinu naučnika.“

Koliko je ovo ozbiljno?

Sumnja se da bi britanska, južnoafrička i brazilska verzija virusa mogle da budu mnogo zaraznije ili da se lakše rašire nego do sada poznati oblici.

Sve tri imaju izmene u šiljastom proteinu – što je deo virusa koji se lepi za ljudske ćelije.

Kao posledica toga, deluje da su ove varijante uspešnije u zaražavanju ćelija i širenju.

Stručnjaci misle da se britanski soj, iliti „Kent“, pojavio u septembru i da je do 70 odsto lakši za prenošenje ili zarazniji, mada je kasnije istraživanje Javnog zdravlja Engleske procenilo da je to između 30 i 50 odsto.

Ova varijanta je dovela do najnovijih strogih mera zatvaranja u Velikoj Britaniji.

Južnoafrička varijanta se pojavila u oktobru i ima više potencijalno važnih promena u šiljastom proteinu od britanske varijante.

Ona ima neke mutacije koje su iste kao kod britanske, plus još dve za koje naučnici misle da bi mogle više da utiču na efikasnost vakcine. Jedna od njih bi mogla da pomogne da virus izbegne antitela.

Hoće li vakcine i dalje imati efekta?

Aktuelne vakcine su pravljene za rane varijante, ali naučnici su uvereni da bi one trebalo i dalje da rade protiv novih, mada možda ne toliko dobro.

U toku su laboratorijske studije koje to proveravaju.

Vakcine, međutim, obučavaju telo da napadne nekoliko delova virusa, a ne samo delove sa šiljastim proteinom.

U budućnosti bi mogle da se pojave varijante koje su još različitije.

Čak i u najgorem mogućem slučaju, vakcine mogu da budu redizajnirane i doterane tako da bolje ciljaju nove varijante – za nekoliko nedelja ili meseci, ako bude bilo potrebe, kažu stručnjaci.

Kao i sa vakcinom protiv gripa, kod koje se nova injekcija daje svake godine da bi se pokrila svaka nova promena u virusima gripa koji su u opticaju, nešto slično bi moglo da se desi i sa korona virusom.

Sve tri vodeće vakcine razvijaju imuni odgovor na postojeći šiljak, zbog čega je ovo pitanje uopšte i aktuelno.

Vakcine uče imuni sistem da napada nekoliko različitih delova virusa, tako da čak i ako je deo sa šiljkom mutirao, vakcine bi i dalje trebalo da funkcionišu.

„Ali ako joj dozvolite da doda još mutacija, onda možete da počnete da se brinete“, kaže profesor Gupta.

„Ovaj virus se potencijalno nalazi na putu bekstva od vakcine, načinio je prvih par koraka ka tome.“

„Bekstvo od vakcine“ se dešava kad se virus toliko promeni da izbegne puni efekat vakcine i nastava da zaražava ljude.

Ovo je možda elemenat koji najviše zabrinjava u vezi s onim što se dešava s virusom.

Pogledajte video: Doktor simulira šta vidi pacijent teško oboleo od korona virusa

Doktor u Misuriju je snimio video u kome se simuliura šta vidi pacijent od Kovida-19.

Ova varijacija samo je najsvežiji primer koji pokazuje da virus nastavlja da se adaptira tako da zarazi što više nas.

Zaključak prezentacije profesora Dejvida Robertsona, sa Univerziteta u Glazgovu od petka kaže da je „Vvirus je najverovatnije sposoban da stvori mutante za bekstvo od vakcine.„

To bi nas stavilo u sličan položaj kao sa gripom, gde će vakcine morati redovno da se ažuriraju. Srećom, vakcine koje imamo vrlo je lako doterati.

Jesu li novi sojevi opasniji?

Trenutno ne postoje dokazi da bilo koji od njih izaziva teže bolesti nego do sada.

Mere kao što su pranje ruku, održavanje distance od drugih ljudi i nošenje maski i dalje će pomoći da se spreči zaražavanje, a zato što se nove varijante lakše prenose važno je biti dodatno na oprezu.

Međutim, puko povećanje zaraznosti bilo bi dovoljno da načini velike probleme bolnicama.

Ukoliko nova varijacija znači da se više ljudi brže zarazi, to zauzvrat dovodi do više ljudi kojima je potrebno bolničko lečenje.

Šta se radi po tom pitanju?

Pojavljivaće se još varijanti.

Naučnici iz svih delova sveta pažljivo motre šta se dešava i svaka nova varijanta će biti proučena i nadzirana.

Istraživači iz Instituta za medicinska istraživanja u Keniji kažu da trenutno analiziraju novu varijantu koja je drugačija od britanskog i južnoafričkog soja, na primer.

Britanski ministar za razvoj vakcine Nadhim Zahavi kaže da su mere već preduzete da se proizvede novi talas vakcina ako se za tim ukaže potreba.