Pojavljuju se nove varijacije korona virusa koje su zaraznije od originalne koja je izazvala pandemiju.

Naučnici užurbano proučavaju ove mutirane verzije da bi shvatili kakvu pretnju one predstavljaju.

Nije neočekivano da se pojave nove varijante – svi virusi mutiraju da bi se širili i napredovali.

Postoji više hiljada različitih verzija, ili varijanti, Kovida-19.

Koji su to novi sojevi virusa?

Stručnjaci su trenutno usredsređeni na mali broj novih varijanti korona virusa:

Britanska varijanta koja je postala dominantna u najvećem delu Velike Britanije i raširila se na više od 50 drugih država
Južnoafrički soj koji je pronađen u najmanje 20 drugih zemalja, među kojima je i Velika Britanija
Novi soj iz Brazila

Većina ovih razlika nema nikakav značaj. Neke čak mogu da budu štetne po opstanak virusa. Ali neke mogu da ga učine zaraznijim ili opasnijim.

Koliko je ovo ozbiljno?

Sumnja se da bi britanska, južnoafrička i brazilska verzija virusa mogle da budu mnogo zaraznije ili da se lakše rašire nego ranije verzije.

Sve tri imaju izmene u šiljastom proteinu – što je deo virusa koji se lepi za ljudske ćelije.

Kao posledica toga, deluje da su ove varijante uspešnije u zaražavanju ćelija i širenju.

Stručnjaci misle da se britanski soj, iliti „Kent“, pojavio u septembru i da je do 70 odsto lakši za prenošenje ili zarazniji, mada je kasnije istraživanje Javnog zdravlja Engleske procenilo da je to između 30 i 50 odsto.

Ova varijanta je dovela do najnovijih strogih mera zatvaranja u Velikoj Britaniji.

Južnoafrička varijanta se pojavila u oktobru i ima više potencijalno važnih promena u šiljastom proteinu od britanske varijante.

Ona ima neke mutacije koje su iste kao kod britanske, plus još dve za koje naučnici misle da bi mogle više da utiču na efikasnost vakcine. Jedna od njih bi mogla da pomogne da virus izbegne antitela.

Velika Britanija je uvela zabranu direktnih letova iz Južne Afrike i ograničenja na letove koji stižu u zemlju.

Svakom ko je putovao tamo skorije i svakom sa kim su oni bili u kontaktu rečeno je da odmah odu u karantin.

Brazilska varijanta se pojavila u julu i nedavno je pronađena kod četiri putnika koji su stigli u Japan iz Brazila.

Ima tri ključne mutacije u šiljastom proteinu koje je čine slične južnoafričkoj.

U reakciji na ovaj razvoj događaja, vlada Velike Britanije je zabranila letove iz Brazila.

Hoće li vakcine i dalje imati efekta?

Aktuelne vakcine su pravljene za rane varijante, ali naučnici su uvereni da bi one trebalo i dalje da rade protiv novih, mada možda ne toliko dobro.

U toku su laboratorijske studije koje to proveravaju.

Vakcine, međutim, obučavaju telo da napadne nekoliko delova virusa, a ne samo delove sa šiljastim proteinom.

U budućnosti bi mogle da se pojave varijante koje su još različitije.

Čak i u najgorem mogućem slučaju, vakcine mogu da budu redizajnirane i doterane tako da bolje ciljaju nove varijante – za nekoliko nedelja ili meseci, ako bude bilo potrebe, kažu stručnjaci.

Kao i sa vakcinom protiv gripa, kod koje se nova injekcija daje svake godine da bi se pokrila svaka nova promena u virusima gripa koji su u opticaju, nešto slično bi moglo da se desi i sa korona virusom.

Jesu li novi sojevi opasniji?

Trenutno ne postoje dokazi da bilo koji od njih izaziva teže bolesti nego do sada.

Mere kao što su pranje ruku, održavanje distance od drugih ljudi i nošenje maski i dalje će pomoći da se spreči zaražavanje, a zato što se nove varijante lakše prenose važno je biti dodatno na oprezu.

Šta se radi po tom pitanju?

Pojavljivaće se još varijanti.

Naučnici iz svih delova sveta pažljivo motre šta se dešava i svaka nova varijanta će biti proučena i nadzirana.

Istraživači iz Instituta za medicinska istraživanja u Keniji kažu da trenutno analiziraju novu varijantu koja je drugačija od britanskog i južnoafričkog soja, na primer.

Britanski ministar za razvoj vakcine Nadhim Zahavi kaže da su mere već preduzete da se proizvede novi talas vakcina ako se za tim ukaže potreba.