Venčanje - uslov da bi parneri mogli da naslede imovinu — Venčanje u različitim uslovima

Prvi susret u životu Amerikanca Džejmsa iz Nju Džerzija i Ruskinje None iz Moskve bio je na aerodromu u Beogradu.

„Znam da se aerodrom zove Nikola Tesla, verovatno ću pamtiti svaku pojedinost u vezi sa njim“, kaže Nona za BBC na srpskom.

„Tu je bio naš prvi poljubac i zagrljaj“.

Dva dana posle ovog susreta par se venčao u Beogradu.

„Zbog korona virusa nikako nisam mogao da uđem u Rusiju, niti je Nona mogla da dođe u Ameriku“, kaže Džejms.

„Istraživali smo gde nam je najlakše na svetu da oboje možemo da uđemo i ispostavilo se da je to Srbija. Ovo je bilo neverovatno iskustvo“.

Možda su Džejms i Nona specifični po tome što su se tek u Srbiji uživo upoznali, iako su se zabavljali preko interneta mesecima.

Ipak, samo su jedan od mnogih parova iz inostranstva koji su Srbiju izabrali kao pogodnu destinaciju za svadbu, jer je u nju najlakše ući tokom pandemije korona virusa.

„U poslednje vreme je primećeno veće interesovanje za zaključenje brakova stranaca“, kažu za BBC iz Gradske uprave Beograda.

Srbija – između Rusije i Amerike

U Beogradu je 15 časova.

Kod Džejmsa u Americi je devet ujutru, a kod None u Rusiji 17 časova po podne.

Oboje se javljaju na Skajp da bi mi ispričali svoju priču, a to je i inače njihovo standardno vreme za razgovor, jer im oboje odgovara zbog vremenske razlike.

Venčali su se u Beogradu desetak dana ranije, ali ipak nisu odmah mogli da uđu u zemlju onog drugog.

„Sve smo smislili da se venčamo u Srbiji i mislili smo da odmah možemo da odemo u Moskvu kod Nonine rodbine, a zatim u Nju Džerzi kod moje“, priča Džejms.

„Ispostavilo se da je papirologija ipak malo zahtevnija, ali će se uskoro i to dogoditi“.

Nona kaže da je o Srbiji znala dosta, jer je „Jugoslavija bila deo komunizma“.

„Moj otac je novinar i dolazio je i u Srbiju da radi“, kaže ona.

„Srbija je za mene mešavina bivšeg SSSR i Evrope – ima nešto od oboje“.

Nona je poreklom iz Azerbejdžana, a kaže da su Srbiji nalik Azerbejdžancima jer su „jako dragi“.

„Našli smo stan na dan preko interneta, a ispostavilo se da je čovek koji nam je izdavao stan, Miodrag, uspeo mnogo da nam pomogne da sakupimo papire i dobijemo dozvole“, kaže Džejms.

„Zovemo ga Mio“.

Beograd novi Las Vegas

Paru je mnogo pomogla i Rebeka Božović, sudski tumač i prevodilac.

I ona je u poslednje vreme u poslu primetila veće interesovanje za zaključenje brakova stranaca.

„Tokom jeseni prošle godine, a odmah posle ublažavanja mera zbog pandemije korona virusom, povećalo se interesovanje stranaca“, kaže Božović.

„Počelo je stidljivo, da bi se sve više i više parova iz svih delova sveta javljalo do samog kraja prošle godine.

„Poslednje venčanje sam imala 28. decembra pred samu Novu godinu“.

Samo u Beogradu, podaci su Uprave grada, za nekoliko meseci je upriličeno 25 venčanja stranaca, a Božović je pomagala u sprovođenju sedam slučajeva.

„Najviše je bilo parova iz zemalja sveta koje znamo kao Istok i Zapad – na primer Amerikanac i Rumunka, Amerikanac i Iranka, Izraelac i Azerbejdžanka, Srbin i Izraelka, Tajlanđanka i Kanađanin“, kaže ona.

„U početku se nisam raspitivala, ali kada je postalo očigledno da je Beograd postao novi Las Vegas, onda sam se ljubazno usudila da priupitam zašto se to događa“, kaže ona.

Dobila je različite odgovore – od toga da neki od njih imaju poznanike u Srbiji koji su im javili da kod nas mogu lakše do svog sna, te tako postali i kumovi.

„Neki su izguglali uslove za ulazak i venčanje, shvatili da je jeftino, a da nije teško ući sa negativnim PCR testom, kao i da nema karantina koji je obavezan za druge evropske zemlje, pa su se odlučili za bračni turizam“, dodaje Božović.

Svadbe u sred korone:

Masovno venčanje na Filipinima uz mere predostrožnosti.

Samo jedan papir

Božović kaže da u Srbiji, za završavanje određenih administrativnih poslova, i dalje postoji čuveno FTJP pravilo – „fali ti jedan papir“.

„Ali za venčanje to nije slučaj, jer je potrebno isto što bi u svim drugim zemljama ljudi pripremali za registraciju venčanja i sam čin“

To su krštenica, pasoš, a za strance je potrebno i uverenje o bračnom stanju kao dokaz da nisu već venčani u sopstvenoj zemlji i prevod ovlašćenog sudskog tumača

„Tu na scenu stupamo mi“, kaže ona.

„Ono što može da potraje, to je kada budući mladenci dođu bez te dokumentacije, pa je pribavljaju odavde iz institucija matičnih zemalja“.

Jedan par je, tako, dva meseca ostao u Beogradu dok nisu sve prikupili.