Vials of vaccine against the coronavirus

Nova godina je stanovnicima Srbije donela nove dileme – koju vakcinu protiv Kovida-19 primiti?

Iako ima onih koji su skeptični prema vakcinama, drugi, pak, smatraju da će vakcine doprineti vraćanju života u neku normalnost.

„Počinjemo kontraofanzivu, počinjemo borbu sa oružjem u ruci, a to je u ovom slučaju vakcina“, rekao je epidemiolog Predrag Kon 24. decembra prošle godine pošto je među prvima primio jednu od vakcina koje su u upotrebi u Srbiji.

U Srbiji je protiv Kovida-19 do sada vakcinisano nešto više od 10.000 ljudi, a u toku je prijava za dobrovoljnu vakcinaciju preko portala eUprava, koja počela je u ponedeljak – 11. januara.

Za dva dana više od 100.000 ljudi elektronski se prijavilo za dobrovoljnu vakcinaciju preko portala eUprava, a prijavljivanje nije vremenski ograničeno.

Oni koji su se prijavili mogu da povuku prijavu ili da, kada dođe vreme, promene odluku o tome koju vakcinu žele da prime.

U Srbiji su do sada odobrene dve, a iako ostale još nisu stigle u zemlju, niti su odobrene, ljudi imaju mogućnost da se prilikom prijavljivanja odluče za jednu od pet vakcina koje su do sada proizvedene i koje se upotrebljavaju u svetu.

To su dve američke – Fajzer/Biontek i Moderna, britanska Oksford-AstraZeneka, ruska Sputnjik i kineska KoronaVak.

Šta znamo o tim vakcinama?

Pogledajte video: Kako se osećaju lekari u Srbiji koji su primili vakcinu

Imunizacija protiv korona virusa u Srbiji, počela je 24. decembra 2020.

Fajzer/Biontek vakcina

Fajzer/Biontek vakcina je prva dobila upotrebnu dozvolu, a ona može da spreči da se razvije bolest Kovid-19, piše u Informatoru koji je dostupan na srpskom jeziku.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 31. decembra odobrila hitnu upotrebu ove vakcine.

Prema tvrdnjama stručnjaka koji su je napravili, pokazala je da je delotvorna u 95 odsto slučajeva.

Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje.

Testirana je na 43.500 ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Brazilu, Argentini, Južnoj Africi i Turskoj.

Velika Britanija je 2. decembra postala prva država na svetu koja je odobrila ovu vakcinu, a desetak dana kasnije odobrena je i u SAD.

Prve doze ove vakcine su 24. decembra u Srbiji dobili premijerka Ana Brnabić, ministarka za rad i članica Kriznog štaba za suzbijanje korona virusa Darija Kisić Tepavčević i epidemiolog, član Kriznog štaba Predrag Kon.

U Srbiju je do sada stiglo oko 25.000 doza Fajzerove vakcine.

Šta je ova vakcina?

Fajzerova vakcina je napravljena tako što se deo genetskog koda korona virusa ubrizgava u telo.

Ono počinje da proizvodi virusne proteine, ali ne i ceo virus, što je dovoljno za osposobljavanje imunološkog sistema da se izbori.

Fajzerova vakcina zahteva skladištenje u posebnim kutijama sa suvim ledom kako bi se zadržala na temperaturi od -70 stepeni Celzijusa.

Može da se čuva na temperaturi frižidera do pet dana pre upotrebe.

Neželjena dejstva koja su zabeležena posle primanja vakcine su bol, otok ili crvenilo na mestu uboda, zamor, glavobolja, bol u mišićima, jeza, bol u zglobovima, povišena telesna temperatura, mučnina, povraćanje, otok limfnih čvorova.

Takođe postoji mogućnost alergijske reakcije na vakcinu u periodu od nekoliko minuta do jednog sata posle primene doze.

Još, međutim, nije jasno kako vakcina utiče na one koji pate od alergija.

U Velikoj Britaniji je zabeleženo nekoliko slučajeva jakih alergijskih reakcija na vakcinu, a u Sjedinjenim Državama nekoliko slučajeva anafilaktičkog šoka.

Takođe, za trudnice nije data opšta preporuka jer, kako je navela Evropska agencija za lekove (EMA), u kliničkoj studiji je bilo premalo trudnica.

Profesorka imunologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Emina Milošević savetovala je trudnicama da preskoče vakcinaciju, jer one nisu bile uključene u treću fazu ispitivanja vakcine.

Isti savet je dala i onima koji su imali ozbiljne alergijske reakcije i za koje nije ustanovljeno zbog čega su nastale.

Doktor Miloš Babić – molekularni biolog i neurobiolog objasnio je u tekstu za onlajn publikaciju „Nauka u Srbiji“ da se u ovim vakcinama nalaze „male kuglice od masti„.

U centru se nalazi kapljica slane vode u kojoj plivaju molekuli RNK.

Kada ta kapljica uđe u telo, naše ćelije je „progutaju“.

RNK bude uništena posle par sati do par dana, ali u međuvremenu navede našu ćeliju da proizvede nekoliko virusnih proteina.

Našem imunom sistemu deluje kao da je ta ćelija inficirana virusom, i on podigne uzbunu, i počne da pravi antitela.

Ovo je važno jer kada pravi virus dođe do organizma, imuni sistem već ima spreman odgovor, i lako se odbrani.

Doctor administering injection to young woman

Sputnjik V

Rusija je prva zemlja na svetu koja je registrovala vakcinu protiv virusa korona – Sputnjik V još u avgustu, pre nego što su masovna ispitivanja bezbednosti i efikasnosti počela.

Ruski naučnici su u septembru objavili prvi izveštaj o vakcini, rekavši da su rani testovi pokazali znake imunog odgovora.

U izveštaju koji je objavio medicinski časopis Lanset navedeno je da su svi učesnici razvili antitela za borbu protiv virusa i da nisu imali ozbiljnih neželjenih efekata.

Iako je ova vakcina u upotrebi u Rusiji i još nekim zemljama, poput Srbije, nju još nije odobrila Evropska agencija za lekove.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je potom da se očekuje da u Srbiju stigne 500.000 doza ruskih vakcina, a stručnjaci kažu da je ona bezbedna isto kao i američkog proizvođača Fajzer-Biontek.

Međutim, Vučić je 11. januara za TV Hepi rekao da će stići i biti „nešto manje“ vakcina Sputnjik iz Rusije nego što je planirano.

Od čega se sastoji?

Od dve potpuno različite injekcije koje koriste različite „vektore“ ili nosioce korona virusa.

Ruski naučnici tvrde da imunitet počinje da se formira posle prve vakcinacije.

Ponovna vakcinacija pojačava imunološki odgovor tela i ima dugotrajniji efekat.

Istraživanja pokazuju da vakcinacija u dve faze proizvodi imuni odgovor u 100 odsto slučajeva.

A takav imunitet je jači od imuniteta kod onih koji su imali korona virus, tvrde naučnici.

Rusi tvrde da je ova vakcina pokazala efikasnost od 92 odsto.

Takođe se prima u dve doze u razmaku od tri nedelje.

Pogledajte video: Kako vakcine rade

Kako vakcine funkcionišu

Direktor Ruskog direktnog investicionog fonda Kiril Dmitrijev izjavio je za list Politika da se na osnovu eksperimentalnih podataka očekuje se da će Sputnjik dati najmanje dve godine imuniteta na Kovid-19.

Rekao je da postoje tečna i liofilizovana vakcina – prva se čuva na minus 18 stepeni Celzijusovih, a druga na temperaturi od dva do osam stepeni Celzijusovih.

To je čini povoljnijom za transport od Fajzerove.

Vakcinu je primila i jedna od ćerki Vladimira Putina.

Imunitet počinje da se formira posle prve vakcinacije, da bi ponovna vakcinacija pojačala imonološki odgovor tela uz dugotrajniji efekat.

Vakcina je registrovana 11. avgusta, dan posle završetka druge faze kliničkih ispitivanja.

Pojedini naučnici su izrazili zabrinutost, smatrajući da u ispitivanjima vakcine nije učestvovalo dovoljno dobrovoljaca.

Doktor Miloš Babić kaže da je adenovirus – vrsta virusa koja kod ljudi izaziva generalno blage bolesti.

„Iz tih adenovirusa je izbačen normalan sadržaj, tako da ne mogu da se razmnožavaju, i kada inficiraju ljudsku ćeliju u njoj proizvode samo komadiće koronavirusnih proteina“, objašnjava Babić u tekstu za onlajn publikaciju „Nauka u Srbiji“.

Proces je sledeći – sa vakcinom, adenovirus uđe u organizam, izazove lokalnu infekciju, i uzbuni imuni sistem – koji onda dođe i proizvede antitela za napad na te delove koronavirusa.

Kasnije, u slučaju infekcije stvarnim koronavirusom, imuni sistem već zna kako da ga prepozna.

Veliki problem za ovakve vakcine je što su svi ljudi izloženi raznim adenovirusima od detinjstva, tako da svi imamo makar delimičnu otpornost.

Zbog toga, naš imuni sistem može da uništi deo virusa iz vakcine pre nego što uspeju da naprave tu lokalnu infekciju (što samim time spreči i nastanak imuniteta prema koronavirusu).

Takođe, ova vakcina se proizvodi mnogo sporije nego RNK vakcine, i biće znatno manji broj doza dostupan.

Imunizacija protiv korona virusa u Srbiji, počela je 24. decembra 2020.

Oksford/AstraZeneka

Adenoviruse koristi i vakcina AstraZeneka koju je proizvela istoimena kompanija i univerzitet Oksford u Velikoj Britaniji.

Ona je dobila upotrebnu dozvolu zdravstvenih vlasti Velike Britanije krajem prošle godine.

Razvijana je u prvim mesecima 2020, dok je na dobrovoljcima testirana u aprilu.

Posle toga je prošla seriju kliničkih ispitivanja, a u trećoj fazi testiranja učestvovalo je 30.000 dobrovoljaca.

Ispitivanja su pokazala da simptome Kovida-19 zaustavlja u 70 odsto slučajeva, a prema nekim podacima, usavršavanjem vakcine, zaštita bi mogla da bude i 90 odsto.

Vakcina se prima u dve doze i pokazala je dobar učinak kod starijih ljudi.

Oksfordska vakcina bi mogla da ubrza proces imunizacije jer je jeftinija, masovna proizvodnja je laka, a prednost je i što se čuva na uobičajnim temperaturama frižidera i na taj način je olakašno dopremanje.

Velika Britanija je naručila 100 miliona doza.

Srbija još nema ugovor za AstraZeneka vakcine, ali su i one u ponudi kod dobrovoljnog prijavljivanja preko eUprave.

„Krenućemo i u razgovore sa AstraZenekom“, rekao je Vučić za TV Hepi, ne precizirajući datum.

KoronaVak

U ponudi za vakcinisanje protiv korona virusa u Srbiji je i kineska vakcina KoronaVak, kompanije Sinovak.

Prema njihovom izveštaju, KoronaVak izaziva brzu reakciju imunog sistema, iako u studiji objavljenoj u aprilu i maju ove godine nije predstavljen procenat njene uspešnosti.

Ipak, vakcina protiv Kovida-19 razvijena u Kini pokazala je uspeh u drugoj fazi testiranja, navode istraživači.

Kažu da je KoronaVak vakcina dala brzi imunološki odgovor tokom ispitivanja izvršenog na 700 ljudi.

Prema zvaničnicima, blizu 60.000 ljudi je primilo vakcinu od početka novembra.

Ova vakcina se daje iz dve doze sa razmakom od dve nedelje, a čuva se na temperaturi od dva do osam stepeni.

Najčešće neželjeno dejstvo prijavljeno u prvim fazama ispitivanja je bol na mestu uboda, dok je samo jedan pacijent imao snažnu alergijsku reakciju, koji se oporavio posle tri dana i nije je ispoljio kod druge doze.

S obzirom da je pandemija gotovo u potpunosti pod kontrolom u Kini, poslednja faza ispitivanja kineske vakcine sprovodi se, između ostalog, u Turskoj i Brazilu.

U Tuskoj je krajem decembra ova vakcina pokazala efikasnost od 91,25 odsto, uz mogućnost da poraste na osnovu podataka ispitivanja u kasnoj fazi, saopštili su turski naučnici.

Tokom ispitivanja KoronaVaka u ovoj zemlji nisu otkriveni veći simptomi, osim što je jedna osoba imala alergijsku reakciju.

Poslednji rezultati pokazuju da je vakcina protiva Kovida-19 Sinovak manje delotvorna nego što se ranije mislilo, pokazalo je istraživanje iz Brazila.

Prema tim podacima, vakcina je pokazala više od 50 odsto uspešnosti, što je za 20 odsto manje nego što se do sada mislilo.

Moderna

Vakcina američke kompanije Moderna takođe koristi RNK tehnologiju poput Fajzerove.

Njihovi podaci iz novembra su pokazali da je vakcina 94,5 odsto delotvorna.

U istraživanju je učestvovalo 30.000 ljudi u Americi pri čemu je polovini dato dve doze vakcine, u razmaku od četiri nedelje, dok su ostali dobili lažne injekcije.

Vakcina se prima u dve doze, u razmaku od četiri nedelje.

Nije poznato koliko dugo traje imunitet, jer se stanje dobrovoljaca koji su je primili mora duže pratiti.

Postoje nagoveštaji da vakcina nudi izvesnu zaštitu pripadnicima starijih starosnih grupa.

Takođe, nije poznato da li vakcina samo sprečava da se ljudi teško razbole ili sprečava da se virus širi.

Ova vakcina za sada je odobrena u SAD i u Velikoj Britaniji koja je naručila 17 miliona doza čije bi primanje trebalo da počne na proleće.

Iako koristi isti pristup kao Fajzer/Biontek, vakcina Moderne se lakše čuva jer ostaje stabilna na minus 20 stepeni i do šest meseci.