Illustration of a child eating a vitamin that looks like the Sun

Vitamin D je poznat po tome da održava kosti, zube i mišiće snažnim i zdravim.

Ali naučnici sada misle i da on igra važnu ulogu u ojačanju imunog sistema – i stoga može da bude važan saveznik u borbi protiv virusa kao što je Kovid-19.

Šta je vitamin D?

Vitamin tablets arranged so they look like a Sun

Vitamin D je poznat kao „vitamin sunca“ zato što je to jedina hranljiva materija koju vaše telo proizvodi kad vam je telo izloženo sunčevom svetlu.

Jednom kad se nađe u vašem metabolizmu, on pomaže da telo apsorbuje kalcijum i fosfat – hranljive materije neophodne za zdrave zube, mišiće i kosti, prema rezultatima istraživanja.

Biomedicinske studije pokazuju da su teške bolesti kostiju kao što su rahitis, osteomalacija i osteoporoza direktna posledica ozbiljnog manjka vitamina D.

Ali profesor Kevin Kešmen, koji se specijalizovao za vitamin D, nutriciju i zdravlje kostiju na Univerzitetskom koledžu Kork u Irskoj, kaže da to nije sve.

On tvrdi da su oni koji ga nemaju dovoljno isto tako „u opasnosti da steknu povećanu podložnost infekcijama i zapaljenjima – stvarima koje su veoma, veoma aktuelne ove godine.“

„U poslednje dve decenije, došlo je do novih saznanja koja pokazuju da vitamin D čini važne stvari van skeleta“, kaže on.

„Vitamin D pomaže regulaciju imunog sistema.“

Može li vitamin D da pomogne u borbi protiv virusa kao što je Kovid-19?

A family walk along a hiking trail in Hong Kong, as sunlight filters through the trees

Profesor Kešmen kaže da naučnici priznaju da je čak i skroman nedostatak vitamina D povezan sa „povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, određenih tipova raka, zaraznih bolesti, pa čak i inflamatornih bolesti.“

Ali da li postoji direktna veza između vitamina D i Kovida?

Profesor Kešmen kaže da vrhunski brzi naučni pregledi pokazuju da „u dokazima postoje apsolutno održive veze između manjka vitamina D i posledica trajektorije Kovida-19 po zdravlje“, ali da oni nisu dovoljno čvrsti da dovedu do zvanične preporuke uzimanja suplemenata u vidu vitamina D „kad su u pitanju prevencija ili čak lečenje u ovom času“.

Međutim, ovaj naučnik smatra da se istraživanje kreće u dobrom pravcu i da je pandemija „dovela problematiku manjka vitamina D u žižu javnosti“.

„Opšti konsenzus u ovom trenutku je prosto da dokazi nisu dovoljno čvrsti, ali testiranja su u toku i sve vreme pristižu novi dokazi.

„Kovid-19 je samo godinu dana star, treba da prođe malo vremena da podaci počnu da se pojavljuju.“

„Sve to postaje istinski zanimljivo ako prihvatite da manjak vitamina D apsolutno doprinosi stvarima kao što su respiratorne bolesti, grip, prehlade, itd.“

„Mi znamo da nam vitamin D, najpre i iznad svega, treba za naše kosti.

„Dakle, ako se ispostavi da on ima pozitivno ili zaštitno dejstvo protiv respiratornih bolesti, onda je to samo još jedna korist od njega.“

Korona virus: Kako da znam da li sam zaražen

Odakle dobijamo vitamin D?

Woman, indoors, with the sun on her face

Glavni dobavljač vitamina D verovatno je sunčeva svetlost, prema profesoru Kešmenu, ali kvantitet koji dobijamo zavisi od njene jačine na našoj koži – a to se menja u zavisnosti od toga gde ste na planeti i u koje doba godine.

Kao opšte pravilo, što ste bliže ekvatoru, sunce je jače i vi dobijate više vitamina D.

Međutim, mesta kao što su Indija i mnoge afričke zemlje važe za najteže pogođene manjkom vitamina D. Kako to?

„Možda postoje kulturološki razlozi, bilo da se radi o verskim odorama, odeći ili ljudima koji se klone sunca zbog vreline sredinom dana“, kaže profesor Kešmen, koji navodi i druge faktore, kao što su zagađenje koje blokira sunčevu svetlost ili život u urbanom okruženju.

Drugi uzrok mogao bi da ima veze sa bojom kože.

Podaci objavljeni u Evropskom časopisu za kliničku nutriciju pokazuju da 12 odsto evropskog stanovništva pati od manjka vitamina D, ali „ta cifra se udvostručuje a ponekad i utrostručuje ako pogledate etničke grupe u okviru nekih evropskih zemalja“, zato što melanin služi kao prirodna zaštita od sunca.

Kako dobijamo vitamin D u našoj ishrani?

Hrana, srećom, može da posluži kao alternativni izvor vitamina D i može se naći u uljanim ribama, crvenom mesu, žumancu i mlečnim proizvodima.

Ali za ogromnu većinu ljudi, stizanje do dovoljne količine ovog vitamina samo preko ishrane predstavlja posebnu poteškoću.

„Većina hrane bogate vitaminom D životinjskog je porekla, dok generalno gledano biljke ne sadrže vitamin D.

Što znači da ako jedete hranu zasnovanu na bilju ili ako ste od onih koji ne mogu da jedu određene tipove hrane, bićete skloniji tome da ga ne dobijete dovoljno“, kaže profesor Kešmen.

Takav je slučaj, na primer u Mongoliji, gde studija u koju je BBC-jeva emisija „Lanac ishrane“ imala uvid pokazuje da najmanje 70 do 80 odsto odraslih i do 90 odsto dece pati od manjka vitamina D.

„Hrana koja sadrži vitamin D prilično je skupa za te ljude koji žive u ugroženim zajednicama“, kaže Amara Bor, direktorka operacija pri Dečoj fondaciji Kristina Nobl u Mongoliji.

Vlada je, međutim, najavila planove da doda ovaj vitamin u svo pšenično brašno, što je jedna od najčešće korišćenih namirnica i najbolji način da se osigura da će on stići do čitavog stanovništva, dodaje ona.

Možete li da uzmete previše vitamina D?

Concept image: a burger made up of pills and vitamins

Većina organizacija javnog zdravlja preporučuje minimum od 10 mikrograma vitamina D dnevno, ali više od 100 moglo bi da bude štetno.

Veoma visoke doze u dugom vremenskom periodu mogu da dovedu do taloženju viška kalcijuma u telu, što može da oslabi kosti i nanese štetu bubrezima i srcu.

„Ponekad možete nesvesno da stignete do tih nivoa, kupovinom suplemenata koji sadrže previše vitamina D ili ako uzmete više tableta“, kaže profesor Kešmen.

Ali veoma je teško dobiti previše vitamina iz obogaćene hrane zato što se on tu dodaje „mnogo skromnije“.

Kako drugačije možemo da dođemo do vitamina D?

Jedna opcija je uzimanje vitaminskih tableta ili suplemenata, ali to može da bude neprihvatljivo skupo za milione ljudi širom sveta.

„Alternativa je zbog toga ubaciti više vitamina D u lanac ishrane – dodajući ga u hranu koja se smatra osnovnom zbog češće konzumacije“, predlaže profesor Kešmen.

Ovaj proces zove se fortifikacija – tehnika koja se koristi više od 80 godina u industrijalizovanim zemljama i sve više u ekonomijama u razvoju.

Za mnoge eksperte za neuhranjenost mikronutrijentima, to je najbolji način za borbu protiv manjka vitamina D širom sveta.

Hrana koja može biti obogaćena varira u odnosu na lokaciju, ali može da uključuje mleko i biljne alternative (kao što su soja, ovas, badem, pirinač), voćni sokovi, jogurti, pavlaka, margarin, pšenično brašno, ulje za kuvanje, ovsena kaša, pahuljice, pa čak i jaja.

U zavisnosti od nacionalnih nivoa manjka vitamina D, vlade mogu da se odluče da uvedu obavezne programe ili da prepuste proizvođačima hrane da dobrovoljno obogaćuju svoje proizvode.

U ovom trenutku, samo mali broj njih – kao što su Kanada i Finska, koje imaju slab intenzitet sunčevog svetla tokom većeg dela godina – sprovode programe fortifikacije vitaminom D.

„Zamisao je, naravno, da pronađete izvore hrane koji stižu do većine ljudi, kako bi oni dobili dovoljno vitamina D bez razmišljanja o tome šta jedu“, kaže Kristel Lamberg-Alart, profesorka hrane i nutricije na Univerzitetu u Helsinkiju, u Finskoj, koja je sarađivala sa vladom na njenoj politici obogaćivanja vitaminom D.

Profesor Kešmen misli da će pandemija podstaći i druge zemlje da počnu da razmišljaju o strategijama kao što je ova u Finskoj, a napraviti to ulaganje ima smisla iz mnogih razloga.

Pod jedan, objašnjava on, jeftino je i košta „cente“ dodati vitamin D na tonu pšeničnog brašna, a tu je i dugoročna korist od dobijanja zdravije, uhranjenije populacije.

Jedna studija koju su sprovele zdravstvene vlasti u Nemačkoj 2015. godine procenila je da fortifikacija hleba smanjuje prelome kod žena starijih od 65 godina za više od 10 odsto, uštedevši tako oko 380 miliona dolara svake godine u troškovima lečenja.

„Ta vrsta uštede je zapanjujuća“, kaže profesor Kešmen.

Ovaj članak je adaptiran iz radio emisije na BBC-jevom Svetskom servisu po imenu „Lanac ishrane“.