Milena Šćepanović iz Beograda ima sina sa smetnjama u razvoju.

Nekoliko dana su bili zajedno kod kuće zbog korona virusa, a kada je morala da izađe da kupi plinsku bocu, povela je sina sa sobom.

„Bio je presrećan, iako je samo bio u kolima“, kaže Milena za BBC na srpskom.

„Deca sa smetnjama u razvoju ne vole da budu u zatvorenom i nikako im ne prija karantin.“

• Pet saveta kako da odgajate dete sa autizmom u Srbiji
• Diploma za glumicu sa Daunovim sindromom
• Živeti sa Daunovim sindromom u Srbiji

Zbog odluke državnog vrha da se zatvore sve škole i vrtići zbog korona virusa, zatvoreni su i mnogi dnevni boravci i radionice za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Grad Beograd je u sredu odlučio da otkaže usluge 450 ličnih asistenata koji su vodili decu u školu i pomagali im u školskim aktivnostima.

Ipak, ova odluka je promenjena posle brojnih kritika roditelja i samih asistenata na društvenim mrežama.

„Lični asistenti su decu sa smetnjama u razvoju pratili do škole i dolazili po njih, ali su sa njima radili i na zadacima i svim ostalim aktivnostima u školi.

„Sada kada nema škole, sa roditeljima ćemo se dogovarati pojedinačno kako možemo da im pomognemo u svakodnevnici“, kažu za BBC iz organizacije Dečje srce, koja ima ugovor sa gradom i koja je angažovala asistente.

Po novom, izmenjenom, načinu rada asistenti će se dogovarati sa roditeljima kako mogu da im pomognu na dnevnom nivou i u kućnim uslovima.

„Neki roditelji su čuli da nećemo raditi, pa je bitno da znaju da nije tako, da su naši zaposleni dostupni 24 sata kao podrška“, kažu iz Dečjeg srca.

Promena dnevne rutine često smeta deci sa smetnjama u razvoju, pa stručnjaci za roditelje imaju nekoliko saveta.

1. Razbijena svakodnevnica – šta da radite

Milena Šćepanović je i predsednica Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama u Srbiji.

Kaže da je socijalizacija u uslovima izolacije i karantina verovatno najveći problem roditelja dece sa smetnjama u razvoju.

„Deca su navikla – ustajanje, oblačenje, škola, igranje, između idu obroci“, kaže Šćepanović.

„Sada se odjednom nađu u situaciji da sede u pidžami ceo dan pored televizora.

„To je posebno problem deci sa autizmom.“

Najbitnije je, kaže ona, da roditelji ne paniče već da pokušaju da „vrate tu rutinu u izmenjenim pravilima“.

„Ako ne mogu u školu, može da im dođe neko u kuću i sa njima prođe gradivo ili da ih izvede u dvorište, ako ga imaju“, kaže Šćepanović.

2. Deci je potrebno društvo – nekad se i pametni telefon isplati

Milijana Selaković, neuropsihijatrica i subspecijalistkinja psihijatrije razvojnog doba, kaže za BBC na srpskom da „je najbitnije da svaki roditelj poznaje dobro dete“.

„Verujem da zvuči jednostavno i prepotentno tako nešto izjaviti, ali deca sa smetnjama u razvoju se takođe međusobno razlikuju kao i deca bez smetnji“, kaže Selaković.

„Zato je jako bitno da svaki roditelj pokuša da ugodi detetu u ovim, za njih, teškim trenucima. To se zove preusmeravanje pažnje.“

Ona predlaže de se deci pusti muzika koju vole, omogući da razgovaraju sa prijateljima telefonom ili ih vide preko kamere. Savetuje roditelje i da pokušaju da budu kreativni.

„Mnoga deca sa smetnjama u razvoju su pohađala kreativne radionice. Roditelji mogu da pogledaju šta su tamo radili, pa da nastave sa sličnim pristupom“, dodaje ona.

U Dečjem srcu je ukinut dnevni boravak, pa Šćepanović, takođe, savetuje roditeljima da „iskoriste pametne telefone i deci omoguće da svakodnevno razgovaraju sa drugarima.“

„Deca će biti mnogo srećnija što vide da im drugari nisu otišli. Evo, pre neki dan smo se preko Vajbera svi zajedno tako igrali. Svako je pokazivao šta je uradio i napravio tog dana i nekoliko sati je prošlo bez problema.“

Koja psihološka pomoć je dostupna?

Ministarstvo zdravlja otvorilo je posebnu telefonsku liniju za psihosocijalnu pomoć građanima 0800 309 309.

Institut za mentalno zdravlje ima posebnu liniju za starije od 18 godina: 063 1751150.

Psiholozi i psihijatri besplatnu pomoć nude i na društvenim mrežama. U ovoj i ovoj grupi možete naći njihove profile i kontakte.

3. Šta da radim ako dete traži da ide napolje

Udruženju koje vodi Šćepanović, javilo se nekoliko roditelja iz Trstenika koji imaju više od 65 godina i ne smeju da izlaze napolje. Kako ne mogu da ostave decu samu, pozvali su pomoć.

„Imali smo i nekoliko slučajeva da su deca posle nekoliko dana sama izašla iz kuće“, kaže Šćepanović.

„To su problemi sa kojima moramo da se nosimo i jako je bitno da roditelji odmah pozovu nadležne u pomoć.“

• Studenti kao prijatelji dece bez roditeljskog staranja
• Vezivanje dece sa invaliditetom: „Moderno ropstvo“ traje godinama
• Kako svađe roditelja utiču na decu

Milijana Selaković kaže da roditelji treba da se obrate lekaru:

• U slučajevima pojačanog nemira deteta
• U slučajevima agresije
• U slučajevima autoagresije
• U slučaju simptoma korona virusa

4. Pozovite pomoć u slučaju bolesti

Deca sa smetnjama u razvoju mogu imati i znatno slabiji imunitet, pa je kod njih rizik od zaraze korona virusom viši nego kod druge dece.

„Ako primetite simptome korona virusa kod dece, morate pozvati dežurne telefone koje je država obezbedila i obavestiti lekare o tome.

„Ne bi bilo loše pozvati ni ličnog lekara, zajednicu roditelja ili udruženje u kojem ste“, kažu iz Dečjeg srca.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]