Na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, javnost trenutno nema precizan odgovor.

Za pacijente sa najtežim oblicima bolesti Kovid-19, priključivanje na respirator znači šansu da prežive.

Suočene sa epidemijom korona virusa, zemlje Balkana su se suočile sa nedostatkom ovih medicinskih uređaja.

Stoga su počele da kupuju nove respiratore, a u Srbiji su česte kritike da proces nabavki nije dovoljno transparentan.

Šta su uopšte respiratori i na koji način mogu da pomognu obolelim?

Šta je respirator i kako radi?

Jednostavno rečeno, respirator je aparat koji obavlja proces disanja kada čovek ne može samostalno da diše.

Priključivanje na respirator daje pacijentu dodatno vreme da se izbori sa infekcijom i oporavi se.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kod 80 odsto ljudi koji obole od Kovid-19, što je naziv bolesti koju izaziva korona virus, nema potrebe za bolničkim lečenjem.

Međutim, u proseku se ozbiljno razboli jedna od šest osoba. Ukoliko se stanje pogorša pacijenti, između ostalog, mogu imati ozbiljne probleme sa disanjem.

Korona virus izaziva respiratornu infekciju, a u težim slučajevima oštećenja pluća.

„Za korona virus je karakteristično da češće nego drugi virusi izaziva promene na najsitnijim delovima pluća – alveolama“, objašnjava za BBC na srpskom pulmološkinja Tatjana Radovanović.

Ukoliko su zahvaćena oba krila, dolazi do akutnog otkazivanja pluća.

Lekari određuju da li je respirator potreban u zavisnosti od toga da li koncentracija kiseonika u krvi padne ispod 90 odsto. Kod zdravih osoba, ona je u proseku 95-100 odsto, objašnjava Radovanović.

Drugi parametar je povećanje broja udisaja i izdisaja, jer pacijent ubrzano diše pokušavajući da dođe do vazduha. Normalan broj udisaja i izdisaja je 16-20 u minuti.

„Kada pacijenti dišu 25, 30 ili 40 puta u minuti, to vrlo brzo iscrpljuje njihove mišiće“, kaže Radovanović.

Ona naglašava da je jako važno da se ne zakasni sa priključivanjem pacijenta na respirator.

„Priča o tome da treba što kasnije uključiti respirator nije tačna, nego se prate ova dva parametra“.

I pored brojnih nepoznanica u vezi sa korona virusom, znamo kako se prenosi i šta su simptomi.

Respirator u pluća ubacuje mešavinu vazduha i kiseonika, a za svakog pacijenta se posebno izračunava koliko mu je kiseonika potrebno.

U lakšim slučajevima, koriste se neinvazivni respiratori, gde se preko posebne maske priključuje mašina koja diše umesto pacijenta.

Pacijent je svestan i pokušava da uskladi ritam disanja sa mašinom.

Ukoliko je stanje pacijenta teže, stavlja mu se cevčica za disanje (tubus), a preko nje se priključuje na veliki respirator koji kompletno preuzima proces disanja. Pacijent se tada i uspavljuje.

Osim respiratora, pacijenti koji su u najtežem stanju moraju da dobijaju i infuzionu terapiju i lekove kojima pokušava da se prevaziđe štetno dejstvo virusa.

„Onda se stanje prati. Ukoliko počnu da se povlače promene na plućima, što se vidi preko snimaka, onda pacijent ima šanse da se polako oslobodi respiratora i počne sam da diše“, navodi Radovanović.

Respiratori najčešće imaju ovlaživač vazduha, koji vlažnost i toplotu medicinskog vazduha prilagođava tako da odgovora telesnoj temperaturi pacijenta.

Međutim, u pojedinim slučajevima, čak ni respirator ne može da spase život.

„Smrtnost kod akutnog respiratornog sindroma je 50 odsto, oduvek bila. To je jedna od najtežih situacija“, zaključuje doktorka Radovanović.

A zašto pacijenti umiru? Ne zbog respiratora, nego uprkos njemu, objašnjava pulmolog Srđan Lukić u postu na Fejsbuku.

„Respiratori nisu svemogući i pritisci i volumeni sa kojima rade imaju gornje granice kako bi se izbegla oštećenja pluća. Nekada to jednostavno nije dovoljno“, napisao je Lukić.

On dodaje da bolesti zbog kojih ljudi završe na respiratoru imaju efekat na ceo organizam a ne samo na pluća. Pored toga, mnogi od pacijenata imaju hronične bolesti drugih organa.

„Kada pročitate da je ‘smrtnost na respiratoru 50 odsto’ treba da znate da bi smrtnost bez respiratora kod tih pacijenata verovatno bila 100 odsto“, zaključuje Lukić.

Pacijenti sa blažim simptomima umesto respiratora mogu da koriste posebne maske za lice, nazalne maske ili usnike koji omogućavaj da se vazduh ili mešavina gasova upumpaju u pluća.

Usled epidemije korona virusa, naučnici u mnogim zemljama ubrzano rade na inovacijama.

Nestrpljivo se čeka pronalazak vakcine, ali naučnici naglašavaju da bi za širu populaciju ona mogla da postane dostupna tek kroz 18 meseci.

Zbog brzog širenja virusa, mnoge zemlje u svetu su poslednjih nedelja naručile dodatne respiratore, pribojavajući se italijanskog i španskog scenarija, gde nema dovoljno respiratora ni mesta u bolnicama za sve obolele.

Inženjeri sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerzitetska bolnica i Mercedes Formula 1 napravili su novi respiratorni aparat, takozvani CPAP (CPAP), što je engleska skraćenica za kontinuirani pozitivni pritisak u vazdušnim putevima.

Aparat se trenutno testira u nekoliko bolnica u Londonu.

Raniji izveštaji iz Lombardije, italijanske pokrajine najteže pogođene korona virusom u ovoj zemlji, pokazuju da je CPAP pomogao pacijentima u 50 odsto slučajeva, pa nije bilo potrebe za respiratorom.

Da li znamo koliko Srbija ima respiratora?

Od početka epidemije, reč respirator pojavila se u medijima mnogo puta.

Ali na pitanje sa koliko respiratora Srbija tačno raspolaže, vlasti nisu dale konačan odgovor.

Na evidenciji Instituta za javno zdravlje Batut od 13. marta u Srbiji je bilo 1.024 respiratora, „od čega se 955 koristi, 60 nije u upotrebi i tri su zavedena kao nepoznato“, pokazalo je istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Od tada su u više navrata najavljivane nabavke dodatnih respiratora, ali BBC nije dobio odgovor „Batuta“ o broju koji trenutno imaju u evidenciji.

Od početka epidemije u Srbiji je preminulo 168 ljudi, a zaraženo je ukupno 8.497, prema podacima od 29. aprila. Na respiratorima je 79 ljudi.

Prebrojavanje respiratora u Srbiji

11. mart – Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu nabavku 15 respiratora.
12. mart – Premijerka Srbije Ana Brnabić kaže da je broj respiratora državna tajna, ali da ih ima dovoljno. Nešto kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da sada ima 1.008 respiratora, a da će biti nabavljeno još 500.
14. mart – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio da je Srbija nabavila 50 respiratora i objasnio da te nabavke nema u evidenciji jer su nabavljeni „na polu-crno“.
18. mart – Na Instagram profilu „Budućnost Srbije“objavljeno je da je u Klinički centar Srbije stiglo 18 novih respiratora.
21. mart – Na redovnoj konferenciji za novinare Vučić je najavio da će u utorak ili sredu [28. i 29. mart] u Srbiju stići 200 pokretnih respiratora.
29. mart – U intervjuu za TV Prva, predsednik Srbije rekao je da je u sistem „ubačeno oko 400 novih respiratora“, a da je „mimo toga plaćeno još 480″, koji bi trebalo da stignu u roku od osam dana. On je napomenuo da se dešavalo da ugovori „sa različitim posredničkim formama“ budu potpisani, ali da respiratori ne stignu jer zemlje koje plaćaju više brže dobijaju isporuke.
7. april – U emisiji „Upitnik“ Vučić je rekao da je Srbija kupila 2.200 respiratora, među koje ne računa „onih 537 koji su već raspodeljeni“ i ponovio da isporuke kasne zbog velike potražnje na tržištu.
27. april – Narodna poslanica Srpske napredne stranke Marija Obradović izjavila je da je Srbija naručila oko 4.000 respiratora, ali će dobiti oko 1.500, a za ostatak će joj biti vraćen uplaćeni novac jer nisu mogli da budu isporučeni na vreme.

Transparentnost Srbija pozvala je državne organe i zdravstvene ustanove da „objave ključne informacije o svim nabavkama koje su sproveli od uvođenja vanrednog stanja, uključujući i one nabavke kod kojih nije primenjen Zakon o javnim nabavkama“.

Koliko respiratora ima u susednim zemljama?

Hrvatska na raspolaganju ima 800 respiratora, a u toku je nabavka još 300, rekao je ministar zdravlja Hrvatske Vili Beroš.

Prema procenama hrvatskih epidemiologa, uz trenutne mere predostrožnosti moglo da oboli oko 0.66 odsto stanovnika Hrvatske, odnosno 2.300 ljudi. Procenjuje se da će za oko 140 biti potrebni respiratori.

Pretpostavlja se da u Bosni i Hercegovini ima nešto manje od 200 respiratora, a tačan broj nije utvrđen.

Federacija BiH je kupila 100 respiratora iz Kine, ali ovu nabavku počelo je da proverava Tužilaštvo kantona Sarajevo.

Vlada Federacije BiH nedavno je predstavila program mera, koje predviđaju da BiH stigne do broja od 600 respiratora, odnosno 300 na milion stanovnika, po uzoru na Nemačku, koja ima 312 respiratora na milion stanovnika.

Početak epidemije zatekao je Severnu Makedoniju sa nešto manje od 200 respiratora, saopštio je ministar zdravlja Venko Filipče.

Prema saopštenju Ministarstva zdravlja te zemlje od 25. aprila, u zdravstvenim ustanovama Severne Makedonije ima više od 130 respiratora.

Crna Gora na raspolaganju ima oko 70 respiratora i naručila je dodatnih devet, a jedan deo isporuke još uvek nije prešao granicu.

Kosovo ima 142 respiratora i naručeno je još 50, čija se isporuka očekuje u krajem aprila i tokom maja, saopštio je portparol Ministarstva zdravlja Kosova Faik Hoti.

Kako je saopšteno iz Ministarstva zdravlja Albanije, zaključno sa isporukom od pet respiratora 2. aprila, u ovoj zemlji od 2.8 miliona stanovnika ima 54 respiratora, a očekuje se da stigne još 50.