Pripadnik Rosgvardije daje krv u ruskom gradiću Reutov 15. aprila — Pripadnik vojnih snaga Rosgvardije daje krv u ruskom gradiću Reutov 15. aprila

Za četiri meseca, koliko u Rusiji traje epidemija korona virusa, broj potvrđenih slučajeva Kovid-19 prevalio je 3.5 miliona. Za sada nema ni vakcine ni leka, niti se zna kada će ih biti.

U nedostatku efikasne terapije, lekari u celom svetu, pa i u Rusiji, pokušavaju da spasu živote teško obolelih pacijenata transfuzijom krvne plazme onih koji su se od korona virusa već oporavili. U Moskvi su za davaoce uvedene novčane nadoknade.

Međutim, nije dokazano da ova terapija pomaže. Klinička ispitivanja su tek u začetku, a medicinski stručnjaci ponekad daju protivrečne preporuke o tome kako treba sprovoditi terapiju krvnom plazmom.

Ruska redakcija BBC pitala je lekare zašto poduzimaju rizik i sprovode eksperimentalnu terapiju, koliko su takvi eksperimenti opravdani i može li transfuzija krvne plazme da pomogne u borbi protiv pandemije.

„Jedini način„

U teoriji, lečenje krvnom plazmom je jednostavno i logično. Oporavljeni su uspeli da pobede virus upravo zahvaljujući tome što je njihov imuni sistem shvatio kako da se izbori sa virusom i napravio antitela – specijalne belančevine, koje neutralizuju virus.

Ove belančevine (imunoglobulini) nalaze se u krvi, tačnije, u njenom tečnom delu, koji se naziva plazma. Dakle – teorijski – plazma zdravog davaoca trebalo bi da deluje protiv virusa na isti način i kod pacijenta koji prima plazmu.

Ova metoda odavno je široko rasprostranjena u medicini i primenjuje se u prevenciji virusnih infekcija. Najpoznatiji primer su serumi protiv besnila, koji se daju zbog ujeda divljih životinja. Pacijentu se ubrizgava serum od konjske krvi, a antitela sprečavaju smrtni ishod (verovatnoća da se umre od besnila u slučaju zaraze je skoro 100 odsto).

Ovakav način lečenja korona virusa zvuči vrlo primamljivo. Nije naročito skup, a s obzirom na broj oporavljenih trebalo bi da ima i dovoljno donora – iz bolnica širom seeta otpušteno je skoro 700.000 ljudi koji su se oporavili od Kovid-19. U Rusiji se oporavilo više od 4.000 ljudi.

„To je trenutno jedini način da lečenja koji neposredno blokira korona virus“, kaže za BBC dr medicine i šef katedre za farmakologiju, kliničku farmakologiju i primenjenu medicinu Univerziteta u Novosibirsku Pavel Madonov.

Izaći na kraj sa pandemijom

U Moskvi se zahvaljujući transfuziji krvne plazme oporavilo već troje pacijenata, saopštila je zamenica gradonačelnika Moskve Anastasija Rakova.

Prema njenim rečima, dva od ova tri pacijenta su otpušteni iz bolnice 10 dana nakon što su primili transfuziju, a treći nakon dve nedelje.

„Svi oni su sada u dobrom stanju. Nadamo se da će se broj oporavljenih povećavati i da će nam transfuzija pomoći da izađemo na kraj sa epidemijom“, rekla je Rakova.

Naučnici trenutno prate slučajeve lečenja plazmom u Sankt Peterburgu. Nije poznato postoje li planovi da se ovaj metod primeni i u drugim regionima Rusije.

U Moskvi trenutno postoje dve klinike gde je moguće donirati plazmu

Vlada Moskve izdala je ukaz kojim se predviđa novčana nadoknada za donore od oko 12 evra za 150 mililitara plazme. U jednoj turi je moguće dati između 300 i 600 mililitara.

Da bi bili uzeti u obzir kao davaoci, oporavljeni moraju da donesu potvrdu da su preležali korona virus, kao i dokaz da nemaju HIV, hepatitis B i C, kao i potvrdu sa biohemijske analize da njihova krv sadrži antitela koja deluju na korona virus.

Na sajtu gradonačelnika Moskve navodi se da je transfuzija plazme „jedna od najefikasnijih metoda lečenja korone dok se ne pojavi vakcina“. Pacijenti dobro reaguju na terapiju, kontraindikacija nema.

Ipak, lekari nisu baš ubeđeni da je pronađen eliksir.

„Iako se čini da je ovakva terapija efikasna i relativno jednostavna, čini mi se da se lekovitost transfuzije preuveličava“, kaže za BBC doktor medicine i bivši šef odeljenja za transfuziju krvi jednog naučnog centra za kardiovaskularnu hirurgiju Račik Grigorjanc.

Poslednja šansa

Sve preporuke koje izdaju lekari zasnivaju se na zaključcima primenjene medicine.

Dejstvo određenog preparata ili metode, kao i bezbednost njihove upotrebe, treba da budu klinički ispitani. Sa antitelima za Kovid-19, to nije slučaj. Sve naučne publikacije na tu temu za sada predstavljaju opis iskustva lekara u lečenju dvoje-troje pacijenata.

Kako bi svi klinički uslovi bili zadovoljeni, potrebno je da se prikupi i analizira veliki broj teško obolelih pacijenata priključenih na respirator, kao i da se taj slučajni uzorak podeli u dve grupe, od kojih će neki dobiti plazmu sa antitelima, a drugi placebo rastvor.

Samo na osnovu uporednog lečenja dve grupe pacijenata može se izvesti naučni zaključak o tome koliko je lečenje krvnom plazmom efikasno i bezbedno. To je jedini naučno priznati metod.

Međutim, u uslovima pandemije, takvi eksperimenti nisu mogući, s obzirom na to da ubrizgavanje placebo rastvora teško obolelim pacijentima može da znači lišavanje šanse da prežive.

Klinički test na antitela SARS-Cov-2 u laboratoriji Univerziteta u Vašingtonu — Ovako se sprovodi klinički test na antitela

Jedini prihvatljiv razlog da se koristi metoda čija primena nije dokazana jeste spasavanje života pacijenta koji je već na intenzivnoj nezi.

Upravo su na ovaj način spaseni mnogi životi tokom epidemije SARS-a 2003. godine. Transfuzija krvi je zatim odobrena od strane Svetske zdravstvene organizacije kao poslednje lekarsko sredstvo kojem se može pribeći. Ista metoda koristila se tokom epidemije ebole.

Prema rečima Grigorjanca, transfuzija plazme treba da se obavlja samo na najkritičnijem stupnju bolesti, kada sve prednosti lečenja plazmom nadjačavaju činjenicu da se radi o eksperimentalnoj metodi.

„To je ono što me brine kada vidim da se propagira lečenje krvom plazmom“, kaže Grigorjanc.

Osim toga, samo 30 odsto oporavljenih ima dovoljnu koncentraciju antitela u krvi, a nisu svi spremni da budu davaoci.

Naučnici su napravili formulu, vakcina je u proizvodnji, ne zna hoće li stići na vremen.

Sa druge strane, Pavel Madonov je ubeđen je da će u idealnim slučajevima, naon što budu obavljena klinička ispitivanja, plazmu početi da primaju ne samo najkritičniji pacijenti, već svi. Borba protiv virusa, kaže on, ima smisla kada je bolest u ranoj fazi.

„Virus je opasan samo ukoliko dođe do komplikacija“, objašnjava on. „Sama činjenica da je prisutan u u organizmu nije tako opasna, ali opasno je ako dođe do komplikacija kao što je upala pluća, što može da izazove akutni respiratorni sindrom. Kao što bi rekli na suđenju, virus ima pravo na prezumpciju nevinosti – smatra se da nije kriv dok se ne dokaže suprotno.“

Kada pacijent razvije akutni respiratorni sindrom, već je prekasno je za borbu protiv virusa, zaključuje profesor.

„A virus je samo odradio svoj posao.“

Međutim, Madonov se nada da će se pojaviti vakcina.

„Vakcina je način da obučimo telo da se brani. Ona je kao znak upozorenja za organizam: čim se pojavi nezvani gost, odmah ga vežite, stavite u automobil i odvezite u policiju. Antitela su izvršioci. Nije ni čudo u medicini takav način lečenja naziva očajnička terapija“, zaključuje naučnik.