Mostar, 2. april 2020. — Spomenik hrvatskog umetnika Ivana Fijolića Brusu Liju u Mostaru dobio je zaštitnu opremu prema propisima koji važe u BiH

Policijski čas za oko 80 hiljada građana u Bosni i Hercegovini (BiH) radnim danima traje sat kraće nego za ostalih tri po miliona sunarodnika.

Za žitelje Distrikta Brčko, zabrana kretanja počinje u 21 čas, dok se građani Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i Republike Srpske (RS) u svoje domove moraju vratiti sat ranije.

I to je samo jedna od razlika sa kojima se susreću građani države koja već dve i po decenije živi u više sistema, u kojima se čak entiteti sami bave i nabavkom medicinske opreme.

„Mi smo već navikli da dvadeset godina živimo kao posebna zajednica, prihvatili smo mogućnost posebnog donošenja odluka i prilagođavamo ih našim specifičnostima.

Preuzimamo i od entiteta ono što nam odgovara“, objašnjava ovu paradigmatsku situaciju za BBC na srpskom novinar iz Brčkog Admir Kadrić.

Na nivou države Bosne i Hercegovine ne postoji jedinstveno ministarstvo zdravlja već je ono delegirano na nivo entiteta RS i FBiH, uz specifičnosti Distrikta Brčko.

Institucije na državnom nivou bavile su se uspostavljanjem punktova na graničnim prelazima u kojima je trebalo zadržati one koji ulaze u BiH, zatvaranjem granica i civilnog avio saobraćaja.

Ovakvo državno uređenje nastalo je Dejtonskim mirovnim sporazumom 1995. godine, kao i naknadnim formiranjem Distrikta Brčko 1999. godine.

Korona virus u BiH

Federacija BiH: 603 potvrđena slučaja, 6392 testiranih, 39 oporavljenih, 24 umrlih
Republika Srpska: 425 potvrđena slučaja, 5223 testiranih, 167 oporavljenih, 14 umrlih
Distrikt Brčko: 17 potvrđenih slučajeva, 216 testiranih, 1 smrtni ishod
UKUPNO: 1045 potvrđenih slučajeva, 11831 testirani, 206 oporavljenih, 39 umrlih

na dan 13. aprila, podaci Federalnog štaba Civilne zaštite FBiH, Vlade Republike Srpske, Vlade Distrikta Brčko

Federacija Bosne i Hercegovine

U većem od dva entiteta Bosne i Hercegovine borbu sa virusom korona predvodi i koordinira Federalni štab civilne zaštite.

„Definitivno postoje određeni problem, ali to se nekako rešava.

Mi živimo u ovakvom državnom uređenju i tako se moramo ponašati i raditi“, odgovara na pitanje BBC na srpskom načelnik Federalnog štaba Fahrudin Solak.

Njemu je pitanje postavljeno na jednoj od svakodnevnih konferencija za medije za koje se pitanja mogu dostaviti elektronskim porukama da bi ih voditelji konferencije pročitali učesnicima.

Solak, ipak, tvrdi da odsustvo koordinacije na nivou države nije načinilo veću štetu borbi sa virusom.

„Uz maksimalno zalaganje svih nas, sve te anomalije i problemi koji se dešavaju brzo se rešavaju i tu nema nikakvih problema“, kaže načelnik Štaba.

Sarajevo, 2. april 2020. — U vreme policijskog časa, na sarajevskoj Baščaršiji ostali su samo golubovi

Osim izostanka koordinacije na državnom, FBiH vodi bitku i sa „viškom“ koordinacije unutar entiteta.

U 10 kantona, posebnih jedinica vlasti, osnovani su krizni štabovi koji donose odluke iz veoma širokih nadležnosti kantona.

Tako je Tuzlanski kanton doneo odluku da otvori prodavnice obuće i tekstila, što je suprotno sa stavom federalnog Kriznog štaba koji je zatražio da se ovakva odluka poništi.

U FBiH dozvolu da rade imaju prodavnice kućnih aparata, bele tehnike i nameštaja, uz prodavnice prehrambene robe i apoteke.

Tuzlanski kanton inače je drugi po broju slučajeva zaraženih virusom korona sa 82 potvrđena slučaja, dok je najviše zaraženih registrovano u Hercegovačko-neretvanskom kantonu – 202.

Vlasti Federacije uvele su još 21. marta policijski čas od 18 do 5 sati narednog dana i radnim danima i vikendima, ali se takav režim kratko zadržao.

Nakon jedne sedmice, policijski čas skraćen je na vreme od 20 do 5 sati narednog dana, čime je režim usklađen sa onim koji vlada u Republici Srpskoj.

Od tada je svim građanima FBiH naloženo i da na svim javnim mestima nose maske, pamučne trake ili šalove preko usta i nosa i održavaju distancu od najmanje metar i po.

Kazna za kršenje zabrane kretanja iznosi 500 konvertibilnih maraka ili oko 250 evra.

Distrikt Brčko

Za oko 80 hiljada građana Distrikta Brčko važe nešto drugačija pravila nego za one koji žive u entitetima.

„Ovde je ranije nego u drugim delovima države formiran krizni štab, uvedena su ograničenja kretanja za starije od 65 godina.

Postoje dva krizna štaba – jedan na nivou distrikta, a u drugom su isključivo lekari“, kaže predsednik Kluba BH novinara Brčko Admir Kadrić.

On kaže da Brčko koordinira svoje aktivnosti sa centralnim institucijama Bosne i Hercegovine, a da i oprema i pomoć stižu od oba entiteta.

„Kad je u Republiku Srpsku stigao kontingent respiratora, za nas je odvojen jedan, a za novac Distrikta naručeno je i deset dodatnih.

Od novca pomoći Evropske unije usaglašeno je da će oba entiteta odvojiti po pola procenta za Brčko jer Distrikt čini jedan odsto teritorije BiH.“

Ipak, dok je policijski čas nešto kraći, Brčko je u jednoj meri strože prema građanima.

„Kod nas je preventivna samoizolacija 28 dana, dok je u ostatku BiH 14 dana“, kaže novinar Kadrić.

Republika Srpska

Prvi slučaj zaraze virusom korona u BiH otkriven je u Republici Srpskoj, a Banja Luka je i danas grad sa najviše obolelih – 113 registrovanih je u glavnom gradu RS.

Mere policijskog časa najoštrije su u RS – osim dnevne zabrane kretanja od 20 do 5 sati narednog dana, tokom vikenda zabranjeno je kretanje od subote u 17 do ponedeljka u 5 časova ujutru.

Ministar zdravlja RS Alen Šeranić kaže za BBC na srpskom da razlike u sistemima u okviru iste države ne prave veće probleme.

„Jedino je pitanje bilo da li će oni prihvatiti da imaju identične mere kao i mi, ali to ne mora mnogo da znači jer je stvar ista i sa susedima – ne možete Hrvatsku i Srbiju naterati da prihvate vaše mere.

Sve što saznamo i uočimo – podelimo, a isto tako se ponašaju i kolege iz FBiH“, kaže Šeranić.

Alen Šeranić — Šeranić je po obrazovanju lekar, sa epidemiologijom kao oblašću specijalizacije

Republika Srpska primenjuje i meru smeštanja svih kod kojih je registrovana zaraza u bolničke uslove.

Za one sa lakim simptomima prilagođeni su učenički domovi u Banja Luci i Bijeljini dok se oni sa težom kliničkom slikom smeštaju u bolnice koje imaju obavezu klasifikacije bolesnika po težini simptoma.

„Kada smo uočili da se povećao broj zaraza u okviru porodica, odlučili smo da potvrđene slučajeve izolujemo od porodica.

Domovi u Banja Luci i Bijeljini služe da se takva lica izmeste iz porodice i zajednice, tu provedu 14 dana i dočekaju dva negativna nalaza, pa onda idu u kućnu izolaciju na još 14 dana“, kaže Šeranić.

Od 10. aprila, u Republici Srpskoj postalo je obavezno nošenje rukavica i zaštitnih maski na otvorenom, a građanima je zabranjeno okupljanje u grupama većim od tri osobe.