Korona virus, vanredno stanje i pčele: „Od pčela zavisi da li će ulje koštati jedan ili pet evra“

Časlav Dobrosavljević ima 74 godine i pčelinjak sa 50 košnica u seocetu Lanište kod Jagodine, ali ne može da ga obiđe.

„Korona i izolacija za starije pčelare došli su u najrizičnije doba godine za pčele“, kaže Dobrosavljević za BBC na srpskom.

On je jedan od 2.818 registrovanih pčelara starijih od 65 ili 70 godina, koji ne mogu da rade zbog vanrednih mera usled epidemije korona virusa.

Pčelari upozoravaju da zbog nemogućnosti izlaska na teren i oprašivanja, jabuke i suncokretovo ulje mogu višestruko poskupeti na jesen.

• Zašto u Srbiji u doba virusa korona stoka jede hranu za ljude
• Korona virus: Kako će mali preduzetnici preživeti vanredno stanje
• Zaboravljena sela istočne Srbije u vreme epidemije korone

Zapostavljenim pčelama starijih vlasnika prete zaraze i pomor od gladi i žeđi, a od nedavno i lopovi – u okolini Kragujevca su za četiri noći pokradena četiri pčelara.

Probleme imaju i mlađi: Pčelar Saša Čolak iz Kikinde kaže da bi korona virus i policijski čas mogli da dovedu do trovanja pčela.

„Paori, voćari, čak i oni koji su ranije bili odgovorni, prskali noću brinući za pčele, više ne mogu, ograničava ih policijski čas. Sada ne biraju trenutak“, kaže Čolak za BBC na srpskom.

Kretanje je ograničeno trećini registrovanih pčelara u Srbiji, koji poseduju najmanje 160.000 košnica.

Pčelari upozoravaju da bi Srbija mogla da izgubi od 10 do 30 odsto pčela, a zbog neoprašivanja i do 40 odsto prinosa voća i suncokreta.

Pčele nisu krave da ih samo pomuzeš

Časlav Dobrosavljević u Laništu ima mlađeg učenika koji brine o pčelama, ali dodaje: „Ne može on da ih tetoši kao ja“.

„U pčelarstvu je sve u finesama, svaka stvar može na deset načina da se uradi, a svaki pčelar ima sopstveni način“, govori on.

Zbog toga se neke njegove starije kolege iskradaju i odlaze na pčelinjake, a jedan se preselio u obližnji Dragoševac, gde su mu košnice, dodaje.

Na pitanje šta bi moglo da zadesi pčelara ako ne može do košnice nedeljama, Dobrosavljević duboko uzdiše i kaže – propast.

• Sahrane u Srbiji u doba korone: „Tužno, kao da nije imala nikoga na svetu“
• Korona virus: Sve što treba da znate o Kovidu-19
• Kako se virus korona širi svetom

„Onaj kome je pčelinjak na 30 kilometara od kuće, na nekoj livadi, može samo da kuka“, kaže Časlav, koji je treća generacija pčelara u porodici.

Objašnjava da masovni pomor može da se desi iz više razloga: može izbiti zaraza, a ako se samo jedan odsto pčela razboli, to je dovoljno da izazove epidemiju u pčelinjaku.

Drugi problem je što ovim insektima sada treba mnogo vode i jednom nedeljno hrana, te im preti smrt od žeđi i gladi.

Pčelari kažu i da se može dogoditi da neka životinja ošteti jednu košnicu, pčele u njoj stradaju, a onda iz okolnih košnica osete da u praznoj ima hrane.

Dolaze da jedu i tada počinje rat za svaki zalogaj, međusobno se napadaju do istrebljenja.

Takođe, u toku je i smena generacija između starih pčela koje umiru i mladih, tokom čega su moguće komplikacije.

Zbog svega toga je važno redovno obilaziti košnice, naglašavaju pčelari sa kojima je razgovarao BBC.

Predrag Brajković, prosvetni radnik i pčelar iz Zaječara, kaže da pčele nisu krave, pa da je dovoljno samo dati im vodu i seno i pomusti ih.

„Teško je objasniti laiku da pčelara ne može da zameni čak ni drugi pčelar. Ti insekti nas poznaju, a mi poznajemo njihove potrebe na osnovu onoga šta smo radili pre nedelju, mesec dana“, pojašnjava Brajković za BBC na srpskom.

„Ne obilaze se košnice vredne 16 miliona evra“

Kako stariji od 65 godina nisu košnice obilazili nedeljama, a i mlađi su obilaske proredili zbog policijskog časa, počele su krađe.

Zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Radivoje Stojanović kaže da su prve nedelje aprila tokom noći pokradena četiri pčelara u okolini Kragujevca.

Još jednom pčelaru, iz Velikog Gradišta, od 50 košnica ukradene su 32.

„Problemi nam se gomilaju, a sve se dešava na prelazu između zime i proleća, kada je najrizičniji period za pčele“, kaže Stojanović za BBC na srpskom.

Objašnjava da je SPOS do sada Ministarstvu poljoprivrede uputio 17 ili 18 zahteva koji se tiču pčelara, posebno starijih od 65 godina u gradovima, odnosno od 70 u selima.

„Predložili smo da im tokom vikenda, kada je za sve policijski čas, bude odobren obilazak pčelinjaka. Nije dopušteno. Procena nadležnih je da bi to bio rizik“, kaže Stojanović.

Pčelari od Zaječara do Banata slažu se da je pad prinosa meda za njih ove godine najmanji problem jer mogu izgubiti – same pčele.

Procenjuju da će ostati bez petine pčelinjih društava.

SPOS procenjuje da u Srbiji ima oko 15.000 pčelara. Od toga je oko 9.000 registrovnih u Savezu, a 2.818 registrovanih je starije od 65 godina.

Pčelarima 800 dinara pomoći po košnici

Pčelari stariji od 70 godina dobiće novčanu pomoć od 800 dinara po košnici, a najviše 20.000 dinara, prema uredbi koju je donela Vlada Srbije.

Vlada je izdvojila ukupno milijardu i 150 miliona dinara za pomoć povrtarima, vlasnicima krava, ovaca i koza i pčelarima radi „ublažavanja posledica nastalih usled bolesti Kovid-19″.

Pravo na pomoć imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

Ekonomista Miloš Đorđević iz Pančeva, čiji je otac Radovan 30 godina pčelar, izveo je računicu.

„Prema podacima SPOS, trećina njihovih članova ima više od 65 godina i poseduju oko 160.000 košnica. Jedna vredi 100 evra. Dakle, pčelari sada ne obilaze košnice vredne 16 miliona evra“, kaže on za BBC na srpskom.

Đorđević, koji je svom ocu pčelarski pomoćnik, procenjuje da je u posedu neregistrovanih pčelara bar još 40.000 košnica.

„Moj otac ne voli ni da priča o ovom problemu. Ima 67 godina, živi u Pančevu, a pčelinjak nam je u okolini Ljiga.

„Njegovi vršnjaci i kolege više ne mogu ni psihički da podnesu izolaciju i brigu o pčelama. Posebno neki koji su celu otpremninu uložili u pčelinjak“, kaže Đorđević.

• Kako da ne sagorite tokom pandemije
• Zatvori u El Salvadoru: Tamo gde je socijalna distanca nemoguća
• Jelko Kacin: „Mi smo prvi do evropskog Vuhana”

Kako kaže, u vreme cvetanja vlasnici plantaža jabuka i njiva pod suncokretom plaćali su pčelarima deset evra po košnici samo da ih donesu.

Ali ako stradaju pčele biće i slabije oprašivanje biljaka, što utiče na prinos i cene.

„Od pčela zavisi da li će nam suncokretovo ulje u radnjama na jesen koštati jedan ili pet evra“, govori ekonomista.

Časlav Dobrosavnjević iz Jagodine se slaže i naglašava da je u prirodi sve manje insekata oprašivača.

„Kad procenim gubitke u pčelama ove godine, mogu reći da će zbog slabijeg oprašivanja, jabuka roditi 30 odsto manje, a šljiva oko 40 odsto“, kaže on.

Mlađi pomažu, ali to nije dovoljno

Na preporuku Ministarstva poljoprivrede i SPOS, mlađi pčelari ovih dana opslužuju i sopstvene i pčelinjake starijih kolega, ali kažu da pravila nisu dovoljno jasna.

Mlađi pčelar iz Jagodine Boban Mišić je od kolega čuo da su pojedine opštine u Srbiji odobrile svim pčelarima da se kreću do 20 časova, ali samo na trasi pčelinjak – kuća i bez kontakata.

„To nas je dodatno zbunilo, pa su se ljudi zapitali da li se pravila razlikuju od mesta do mesta, da li jedna opština može da menja uredbu donetu na nivou države i šta će biti ako naiđe policija“, objašnjava Mišić za BBC na srpskom.

Može li neko stručan da mi pojasni ovo? Neke opštine se dogovorile sa policijom da se ne kažnjavaju poljoprivrednici, a neke nisu?! Da li je Srbija država ili skup vlastelinskih poseda, pa kako se ko dogovori? pic.twitter.com/eK3J3eZihD

— Miloš Đorđević (@laladinac) April 5, 2020

Bojan Ilić iz Rače kod Kragujevca, takođe mlađi pčelar, kaže da je mnogima komplikovana onlajn procedura za prijavu odlaska u pčelinjake.

Nejasno im je šta treba pokazati policiji kao dokaz da su dobili odobrenje, kaže. S njim se slažu i pčelari iz Zaječara, Kikinde, Jagodine.

Čelnici SPOS kažu da su ipak mnogi savladali onlajn proceduru i dobijaju dozvole za odlazak u pčelinjak, mada to ne važi za starije od 65 godina.

Ilić kaže da ih najviše brine selidba pčela – praksa da pčelari prevoze košnice na različite lokacije u Srbiji kako bi mogli da imaju i bagremov i lipov i suncokretov med.

„Ja mogu dobiti dozvolu da ih odvezem na Frušku goru, na lipu, ali šta ako uvedu izolaciju 24 sata? Kako da vratim pčele kući?

„A ako selidbi bude manje i meda će biti manje“, objašnjava Ilić za BBC na srpskom.

Bački pčelari ovih dana žale se da ne dobijaju dozvole za selidbu pčela zbog „gužve“ pri podnošenju elektronskih zahteva. Selidba košnica obavlja se noću.

I dok su pčelari konstantno u telefonskom kontaktu i motre na sajt SPOS čekajući bolje vesti, iz Saveza kažu da će, šta god se ovih dana uradi ili ne uradi, to na naplatu doći na jesen.

„Ne smem da razmišljam kakva će biti ova godina za pčelare, znaćemo to negde u septembru ili oktobru, ali tada će biti kasno“, kaže zamenik predsednika SPOS Stojanović.

Ekonomista Miloš Đorđević ubeđen je da ćemo na jesen, kada možda budemo papreno plaćali jabuke i ulje, shvatiti da je trebalo da podržimo bar najstarije pčelare.

„Na relaciji kuća – pčelinjak, u autu, oni nisu rizik za druge. Za njih same svakako je manje opasno da budu u prirodi kraj košnica nego vikendom u krcatim samoposlugama“, kaže on.

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]