Ravnopravnost polova

IGOR MANDIC
Da li je postojala ravnopravnost polova u pandemiji?

Zdravstvene radnice, apotekarke, volonterke, učiteljice, prodavačice, žene sa invaliditetom ili žrtve nasilja, starije i bez primanja – sve one svakog dana vode borbu, a borile su se i tokom pandemije.

Kada je svet stao, one nisu.

To je i naziv foto projekta Igora i Sandre Mandić o heroinama različitih zanimanja.

„Osnovna ideja je da simbolično odamo priznanje ženama koje su dale nemerljiv doprinos normalnom funkcionisanju društva u situaciji koja je svima nama bila potpuno strana i zastrašujuća.

„A gotovo sve žene mogu da se prepoznaju u njima“, kaže Sandra Mandić za BBC na srpskom.

Igor je fotografisao, a ona je razgovarala sa deset žena iz različitih gradova u Srbiji.

Ovo su njihove priče.

Medicinska sestra Slađana Đokić stotine sati je provela u skafanderu

IGOR MANDIC
Medicinska sestra Slađana Đokić stotine sati je provela u skafanderu

Zdravstveni radnici su pretrpeli najveći teret pandemije.

„Prvi dan kovida mi je bio najduži dan u životu“, kaže medicinska sestra Slađana Đokić, zaposlena u niškom Domu zdravlja.

Kad god radi smenu u kovid ambulanti, takozvanoj „crvenoj zoni“ – tih četiri sata čini joj se kao večnost.

Nekoliko kolega joj je i preminulo od posledica korona virusa.

„Bez obzira da li je medicinska sestra, lekar, spremač, čistač, da li je u bolnici, domu zdravlja ili ambulanti – svi su heroji“.

medicinska sestra

IGOR MANDIC
Slađana Đokić je zaposlena u niškom Domu zdravlja

Slično je i sa farmaceutima i tehničarima.

„Mi smo ovde na prvom udaru, pre lekara prvo se dođe u apoteku da se proveri šta da se popije za temperaturu“, kaže apotekarka Milena Jevtić iz Šapca.

Apotekarka

IGOR MANDIC
Apotekarka Milena Jevtić

Zato oni dosledno poštuju mere zaštite, po cenu da nastradaju i ruke i nokti ispod rukavica i od alkohola.

Pronalazi i lepe segmente teškog perioda.

„Koliko god je bilo teško, zbližili smo se, iako smo držali distancu“, dodaje Jevtić.

Apotekarka Milena Jevtić

IGOR MANDIC
Apotekarka Milena Jevtić

Razdaljina od dva metra nije bila od velike pomoći ženama koje trpe psihičko ili fizičko nasilje u porodici.

„Kada ste zatvoreni 24 sata sa nasilnikom… Dvrostruki strah!

Biljana Stepanov radi u Centru za podršku ženama u Kikindi

IGOR MANDIC
Biljana Stepanov radi u Centru za podršku ženama u Kikindi

„Sa jedne strane – šta da radim u jednoj konkretnoj situaciji nasilja? A sa druge strane – šta se dešava spolja?“, opisuje Biljana Stepanov dileme žena koje su se javljale njihovom Centru za podršku ženama u Kikindi.

One su bile posebno ugrožene tokom pandemije.

„Ne može žrtva da čeka.

„Ne mogu da pošaljem ženu u Centar za socijalni rad kad znam da je Centar zaključan, oni pružaju usluge, ali takođe prilagođene situaciji“, opisuje ona „nevidljivu vanrednu situaciju“ koja i dalje traje.

Prodavačica Ivana Nušić

IGOR MANDIC
U jednom periodu prodavci su na posao dolazili u dva ujutro, kada je u zoru bio tremin kupovine za penzionere.

Dok su mnogi radili od kuće, prodavci nisu imali taj luksuz.

„Mi nećemo stati, ja mislim, nikada“, kaže Ivana Nušić, prodavačica u Maksiju u Beogradu.

U jednom periodu im je radno vreme počinjalo u četiri ujutro, kada je bio tremin kupovine za penzionere.

„Morali smo da dolazimo u dva sata na posao kako bismo sredili sve za otvaranje, bile su dekice i bakice.

„Dali bi nam spisak i mi smo išli s njima kroz radnju i ubrzali njihovu kupovinu.

„Oni su bili super“, ističe Nušić.

Prodavačica Ivana Nušić

IGOR MANDIC
Prodavačica Ivana Nušić iza oznake „Ne naslanjajte se“

Kad su zatvoreni vrtići i škole, decu je odvela kod bake i deke u Zaječar i tamo su ostali dva i po meseca.

„Mi smo bili skajp mama i tata dva i po meseca“.

„Mislim da je zaključana škola možda jedna od najtužnijih zgrada koja može da postoji“, kaže Ljiljana Lazarević, učiteljica u Osnovnoj školi „Mihailo Petrović Alas“ u Beograd.

Učiteljica na praznom igralištu

IGOR MANDIC
Učiteljica Ljiljana Lazarević

Škola bez dece je trajala od marta do juna i kraja školske godine.

Kad su popustile mere, srela se sa đacima na Kalemegdanu.

„Oni su se onako po navici zaleteli da me zagrle i onda su se svi ukočili.

učiteljica

IGOR MANDIC
„Mislim da je zaključana škola možda jedna od najtužnijih zgrada koja može da postoji“, kaže Ljiljana Lazarević

„To je bila situacija koja me je emotivno baš rasturila, tad sam shvatila koliko je to sve uticalo na nas“, svedoči učiteljica.

Psihološkinja Tatjana Stojšić Petković iz Novog Sada angažovana je u organizaciji Iz kruga Vojvodina gde pomaže osobama sa invaliditetom, kojima je pandemija dodatno otežala svakodnevni život.

„Taj osećaj koji imate da ste već sveli sve na minimum i već ste se maksimalno prilagodili mogućnostima i okruženju koje vam život pruža i sad treba još da spustite taj minimum.

„To je ponekad zaista nemoguće, gubite ljudsko dostojanstvo“, kaže Stojšić Peković.

Tatjana

IGOR MANDIC
Tatjana Stojšić Petković iz Novog Sada angažovana je u organizaciji Iz kruga Vojvodina gde pomaže ljudima sa invaliditetom, ponekad i osmehom

Pored straha od bolesti, mučila su je i pitanja kako će u bolnicu gde su toaleti neprilagođeni osobama sa invaliditetom.

Žene koje su delile njene probleme „lečila“ je smehom, šalama i maštom – preko telefona.

„Neće taj smeh izbrisati problem, neće platiti račun, ali će nam pomoći da shvatimo da smo mi tu, da smo živi i da, dok smo živi, zaista možemo mnogo toga da uradimo“, ističe ona.

Da može nešto da uradi smatrala je i Silvija Nešić volonterka i aktivistkinja romskog udruženja Ternipe iz Pirota.

Silvija Nešić

IGOR MANDIC
Silvija Nešić

„Pogodi vas kad vidite da se deca raduju hrani.

„Shvatite da ste zapravo srećni što imate krov nad glavom i što imate šta da jedete, jer neko nema. Neko nema…“, kaže Nešić.

Većina Roma se bave sezonskim poslovima ili sakupljanjem sekundarnih sirovina.

Gotovo svi oni su ostali bez posla u vreme pandemije.

Oni koji su imali pune ruke posla u to vreme su volonteri Crvenog krsta.

Ana Nikolić ima 20 godina i već 10 je volonterka Crvenog krsta

IGOR MANDIC
Ana Nikolić ima 20 godina i već 10 je volonterka Crvenog krsta

„Imam dvadeset godina i već deset godina volontiram u Crvenom krstu i, uvek kada to kažem, osmeh mi je ogroman“, kaže ponosno volonterka Ana Nikolić iz Beograda.

Učestvovala je u mnogim akcijama deljenja paketa pomoći ugroženima.

„Postoji toliko ljudi koji nemaju kuću, gde oni da se sakriju, gde oni da se zaključaju, mi smo bili tu da njima pomognemo“, kaže Nikolić.

Siromaštvo je posebno rasprostranjeno među starijima.

Nadežda Satarić se već godinama bavi pomaganjem starijim osobama, čije je živote pandemija dodatno otežala

IGOR MANDIC
Nadežda Satarić se već godinama bavi pomaganjem starijim osobama, čije je živote pandemija dodatno otežala

Socijalna radnica Nadežda Satarić iz beogradskog udruženja Snaga prijateljstva – Amity kaže da u Srbiji danas živi 170.000 starijih žena i još 40.000 muškaraca koji nisu u penzionom sistemu i „žive u milosti i nemilosti“.

Mnogo je njih koji „vape samo da ih neko sasluša ili da im barem kaže lepu reč“.

„Da li možete da zamislite da živite bez ikakvih primanja, a da pritom imate 85 i više godina i da vas muče razna oboljenja?“.

Nadežda Satarić vodi udruženje Snaga prijateljstva Amitu

IGOR MANDIC
Nadežda Satarić vodi udruženje Snaga prijateljstva Amitu

Oni, kaže, žive od „prodaje uspomena“, pozajmica ili kupovine na recku.

„One starije žene koje viđate ispred pijace i prodaju nešto malo u kanti stavljeno, nekoliko glavica belog luka, neku vezicu cveća one su te, bez ikakvih primanja“, opisuje Satarić.

Jelena Ružić iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga

IGOR MANDIC
Jelena Ružić iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga

Jedan od noviteta koje je donela pandemija jeste i masovna prodaja voća, povrća i domaćih proizvoda preko interneta.

„Ustvari, onlajn pijaca je bukvalno odgovor na vapaj.

„Ne znamo šta ćemo, naišli smo na zid i nema dalje“, kaže Jelena Ružić iz Ženskog udruženja Kolubarskog okruga, govoreći o problemima sa kojima su se suočile poljoprivrednice tokom pandemije.

Početkom zaključavanja u vreme vanrednog stanja u martu 2020. godine zbog širenja epidemije, ona je počela dostavu proizvoda i posao je krenuo.

Onlajn pijace je iznedrila pandemija, a one su osnažile neke od žena

IGOR MANDIC
Onlajn pijace je iznedrila pandemija, a one su osnažile neke od žena

Ženska pijaca, kaže, i dalje radi, a čitavu organizaciju vode žene.

„Onog momenta kad ona zna da može i da ne zavisi više ni od čega, onda se menja ne samo to da ima novac kojim će raspolagati, nego se menja i to da zahteva da odlučuje ravnopravno unutar kuće.

„I to je sjajna transformacija kad pričamo o rodnoj ravnopravnosti“, kaže Ružić.


Projekat Kad je svet stao one nisu sproveden uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari