Pored lopti i košarkaša u crveno i crno-belim dresovima, halom Aleksandar Nikolić, tokom plej-ofa ABA lige, proteklih dana letelo je još mnogo toga – upaljači, kovanice, pirotehnika, jedna staklena flašica, kao i mobilni telefon.

Na meti domaće publike, bez obzira ko je imao ulogu domaćina, bili su protivnički igrači, ali pre svega sudije, čim se nekome njihova odluka ne bi dopala.

„Ovde se igra u kofu krvi, a ne za dva boda ili titulu. Igra se do poginuća, a ne zbog zabave i sporta kao širom sveta“, kaže za BBC na srpskom Milan Mažić, bivši košarkaški sudija.

Posle drugog meča finala regionalne lige, košarkaški klub Crvena zvezda kažnjen je zbog navijača zatvaranjem dela hale na predstojećoj utakmici, da bi tokom trećeg – kada je KK Partizan bio domaćin – sudije prvi put prekinule igru kako bi deo tribina bio ispražnjen.

Isto se dogodilo i tokom pete partije večitih rivala – tokom Zvezdinog domaćinstva – kada je u trećoj četvrtini ispražnjena cela hala.

„Kao što igrači sanjaju da osvoje titulu, tako je i nama san da sudimo utakmice za titulu – finale, peta utakmica, to je kao dečački san“, kaže Mažić.

„Međutim, to je na ovom prostoru otišlo toliko daleko da mnogi samo žele da se sklone. Platili bi samo da ne sude derbi.“

Pobedu je kraju, posle velike drame. jer se sve svelo na jednu loptu i jedan napad, odnela Crvena zvezda, obezbedivši plasman u Evroligu, najjače klupsko evropsko takmičenje.

Ni igračima nije svejedno.

Luka Mitrović, jedan od najvažnijih igrača Zvezde, posle meča je izjavio da ima „ogroman osećaj gorčine zbog svega što se dešavalo“ – i što se svake godine ponavlja.

„Ovo ne govorim kao zvezdaš ili partizanovac, nego kao igrač koji sve ovo trpi i na čijim leđima se koplja lome“, rekao je Mitrović posle pete utakmice.

Raka Đurović, nekadašnji fudbalski sudija, kaže za BBC da u Srbiji klubovi i navijači uvek za sve krive sudije, čime „prikrivaju sopstvene slabosti“.

„Svi kažu ‘da nam to i to nije uradio sudija’ i napravi se kalkulacija iz koje se obavezno izvuče benefit po njihovu ekipu“, kaže Đurović.

„A da ima želje da sagledaju sopstvene slabosti, ne bi se dozvolilo navijačima da rade to što rade… Najbolji dokaz je ova košarkaška završnica.“

Finale ABA lige i incidenti

Posle tri minuta igre u drugom poluvremenu pete utakmice finala plej-ofa, semafor je svedočio o velikoj borbi Zvezde i Partizana.

Na njemu je pisalo 39:39.

Matijas Lesor, centar crno-belih, uhvatio je loptu u napadu, nadskočivši Dejana Davidovca iz suprotnog tabora.

Odmah je pokušao da loptu smesti u koš, ali je promašio i za novu loptu je posle odbitka skakao sa Nikolom Kalinićem.

I faul – četvrti za Kalinića, jednog od najvažnijih igrača Zvezde.

Koji tren kasnije plotun raznih predmeta sa tribina završio je na terenu.

Sudijska trojka, u sastavu Saša Pukl, Miloš Koljenšić i Tomislav Hordov, odmah je napustila teren, i to pod zaštitom pripadnika službe obezbeđenja.

Na pitanje kako vidi sve što se dešavalo tokom finala ABA lige Mažić odgovara dubokim uzdahom.

„Uf, napetosti su došle do tog nivoa da su sve utakmice, zbog uslova u kojima su odigrane, bile neregularne na svoj način“, smatra Mažić.

Peti meč je prekinut kako bi hala bila u potpunosti ispražnjena – nešto ranije su navijači, zbog istog prekršaja, prošli samo sa upozorenjem – što se dogodilo i tokom trećeg meča, kada je samo deo hale ispražnjen.

Gostujući tim je pritom na većini mečeva dočekan plotunom i topovskim udarima, zbog čega bi po završetku košarkaši Zvezde i Partizana najveće rivale telima štitili od napada navijača.

Zvezda je pobedila u prva dva, kada je bila domaćin – igra se bez gostujućih navijača zbog bezbednosnih razloga – posle čega je isto uradio Partizan, pa je usledila majstorica.

„Neverovatno je da publika kod nas ima baš toliki uticaj, bez obzira o kom sportu se radi“, smatra Đurović.

„Svuda se igra plej-of i masovno se događaju pobede u gostima, samo je kod nas to nemoguće – videli smo i sad šta znači domaći teren i koliki su to pritisci“, dodaje.

Posle svakog meča usledile bi žalbe i jednog i drugog tima na sudije.

Partizan je posle drugog bio nezadovoljan crnogorskim arbitrom Igorom Dragojevićem, a Crvena zvezda posebno Matejem Boltauzerom iz Slovenije.

Mažić kaže da taj pritisak i te kako utiče na arbitre.

„Milivoje Jovčić, jedan od naših najboljih sudija, otkazao je celu seriju – odbio je da sudi – za šta će verovatno snositi posledice, dok je Ilija Belošević otišao na operaciju kolena.

„Ne želi čovek verovatno da se uopšte dovodi u tu situaciju i da ga razvlače po novinama, a po biografiji je jedan od najboljih sudija Evrope svih vremena.“

Kako je biti sudija u Srbiji

Ništa od toga nije novo kada je reč o sportu u Srbiji.

Mažić kaže da se tokom karijere duge tri decenije suočavao sa svim i svačim, a dešavanja na tribinama razdvaja na dva segmenta.

Prvi je vređanje iz publike, za koje kaže da je „bezopasno“ i da ne utiče na regularnost.

„Da, reč je teška, boli i možeš da uvrediš igrača, trenera, člana uprave, što sve prođe – nije ni lepo, ni civilizovano, ali nije fizički opasno za aktere.

„Međutim, kada teren dolete mobilni telefon, staklena flašica ili punjač za telefon, što smo sve do sada viđali, pa to nekoga pogodi u glavu, to i te kako utiče na regularnost.“

Veliku opasnost, Mažić vidi i objavljivanju podataka sudija.

„Rukovodioci klubova i trenera često pričaju o sudijama, pominju ih po imenu i prezimenu, a onda neko na internet iznese njihove lične podatke, brojeve telefona, adrese…

„Osvrćeš se na ulici, pa se pitaš da li te neko prepoznaje ili ne, pa na smeš da sedneš u neki kafić, jer možda neko kaže ‘eno ga onaj što je sudio derbi, hajde da ga nalupamo’.“

A tu je i dobro poznati stav – „sudija je uvek kriv“.

Sagovornici BBC-ja kažu da i sudije greše, ali da klubovi često traže alibi van ekipe.

„Svima je lakše da krenu od tuđih, a ne od sopstvenih grešaka“, kaže Mažić.

„Najjednostavnije je analizirati sudijske propuste, a malo teže propuste igrača i trenera“, dodaje Đurović.

Zvezdino blago: Kako se crveno-beli brinu o peharu Kupa šampiona

Ipak, optužbe navijača o nameštenim mečevima u Srbiji gotovo su svakodnevne, posebno u fudbalu, gde se za svaki penal ili seriju pobeda ukazuje kao na dokaz neregularnosti.

Tim povodom prošle godine oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Mnogo sam tužan kako nam izgleda završetak fudbalskog prvenstva.

„Mafijašku bandu iz fudbala, kojima se smeje cela Evropa i svet, sve ćemo da ih pohapsimo – narod neka vidi da li govorim istinu, i kako će da se igra sledeće prvenstvo“, rekao je Vučić za TV Pink u maju 2021. godine.

Značajnih promena u međuvremenu nije bilo.

Srđan Obradović, fudbalski sudija uhapšen još 2018. godine, osuđen je 2021. na 15 meseci zatvora, uz zabranu bavljenja fudbalom na deset godina.

Jagodinski sudija priveden je posle meča subotičkog Spartaka i Radničkog iz Niša (2:0), a osuđen je zbog „iskorišćavanja službenog položaja i favorizovanja domaćeg tima“.

Oba tima su tada bila u igri za plasman u Evropu, a pre meča su na kladionicama primećene velike uplate na pobedu gostujuće ekipe.

„Neuporedivo je teže biti objektivan i korektan sudija, koji strogo primenjuje pravilo da na terenu odluči onaj ko je bolji“, kaže Đurović.

„Svima je jednostavnije da podlegnu pritiscima u korist jačih i da tako vode utakmicu.“

Dodaje da je ipak pitanje načina na koji sudije napreduju.

Tokom devedesetih, navodi, najvažnije je bilo „da li ste miljenik nekog moćnika – kluba, sportskog društva, privrednika ili političara“.

A pre sudijske karijere, Đurović se aktivno bavio fudbalom.

Tada je, ističe, shvatio da je „najveće zlo na terenu kada nepravdu doživite od čoveka u crnom.“

„Tada su sudije bile isključivo u toj boji“, kaže kratko.

„Zato sam kasnije imao motiv da igračima dam mogućnost da oni to sami reše, iako sam deci govorio da se bave sportom kako bi naučili da se nose i sa nepravdom.

„Izgubite kad ste bolji, ne igrate kada zaslužujete… To su sve pravedne nepravde, nedostatak sreće, a ne odluka čoveka u crnom.“

Navijači — Na utakmicama u Srbiji čest je prizor velika količina policije – i pirotehnike

U kakvim uslovima se igraju utakmice u Srbiji?

Pre skoro četiri decenije, 30. novembra 1977. godine, na utakmici tadašnje reprezentacije Jugoslavije i Španije, sa zapadne tribine stadiona Crvene zvezde, ka španskom igraču Huanitu Gomezu, poletela je flašica i pogodila ga u glavu.

Iznerviran što je Huanito po izlasku sa terena, publici pokazao prst na dole, gledalac je zafrljačio malu staklenu flašu i pogodio Španca posred glave.

Huanito je potom odnet sa terena na nosilima.

Bio je to jedan od prvih takvih incidenata na stadionima u bivšoj Jugoslaviji.

Desetak godina kasnije, 26. oktobra 1988. na meču drugog kola Kupa UEFA, između Partizana i Rome, sa južne tribine stadiona crno-belih, u glavu je upaljačem pogođen italijanski fudbaler Đuzepe Đanini dok se pripremao da izvede korner.

Partizan je, odlukom UEFA, zbog ovog incidenta morao da sledeći meč kao domaćin igra van Beograda.

Na utakmici Novog Pazara i Partizana, aprila 2013. godine, pristalice novopazarskog kluba bacile su ručno izrađenu bombu oblepljenu ekserima koja nije eksplodirala.

Navijači Crvene zvezde su u leto 2005. na stadionu u Beogradu zasuli tvrdim predmetima, među kojima je bio i mobilni telefon, klupu gostujućeg hrvatskog Intera iz Zaprešića.

Beogradski klub je i tada kažnjen sa jednom utakmicom bez navijača.

Navijači Zvezde su u finalu košarkaške ABA lige protiv Partizana 2012. godine u Železniku pljuvali protivničke igrače i stručni štab, drmali koševe kada bi igrači Partizana izvodili slobodna bacanja.

U junu 2014, pristalice crveno-belih su u hali Aleksandar Nikolić u Beogradu petardama gađale trenera Partizana Duška Vujoševića – jedna od njih pala mu je blizu nogu, ali je prošao bez povrede.

Navijači Zvezde su u januaru 2015. na teren Beogradske arene bacili svinjske papke na utakmici sa turskim Galatasarajem u Evroligi u januaru 2015.

I pristalice Partizana su se koristile sličnim metodama na košarkaškim utakmicama.

Tako su u junu 2015, po završetku utakmice sa Crvenom zvezdom u regionalnoj ligi, sa tribina odlomili stolicu, gađali i pogodili Stefana Jovića, protivničkog igrača.

Dve godine kasnije, u glavu je upaljačem tokom meča sa Partizanom, u okviru Evrokupa, pogođen Saša Obradović, tada trener Lokomotive iz Kubanja.

I lepo i ružno

Raka Đurović, bivši fudbalski sudija

Bilo je teških utakmica, jakih derbija, ali na jednu sam veoma ponosan.

To je meč Dubočice i Čukaričkog u Leskovcu, sredinom devedesetih.

Dubočici je bio potreban remi da bi valjda ušao u Prvu A ligu i stadion je bio krcat, bilo je više od 10.000 ljudi.

Međutim, gost je dobio 1:0 i Dubočica je propustila istorijsku priliku.

Kada se meč završio pustio sam igrače da izađu sa terena, pa sam krenuo za njima.

Tada sa osetio da mi publika neće zviždati.

Ukoliko domaći klub ne ostvari dobar rezultat, sudije uglavnom isprate zvižducima, ali ovog puta se to nije desilo – ispraćen sam aplauzima.

A pamtim meč i Novog Pazara i Borca iz Čačka, za ulazak u Prvu ligu.

Desila se strahovito teška povreda jednog igrača, i to bez prekršaja – uklizavao je i licem, jagodicom, udario u koleno drugog igrača.

Polomljena jagodica, lice defomisano, na javnom ozvučenju pozivaju gledaoce koji imaju određenu krvnu grupu da se jave… Život je bio u pitanju.

Sve su to pritisci strahoviti na sudiju.

I moram da priznam da nisam tu utakmicu izneo dobro do kraja – nisam uticao na rezultat, ali sam izgubio konce.

Nije jednostavno kada su povrede u pitanju.

Partizan: Kako su ragbisti crno-belih zaigrali balet

„Vredi li biti sudija? Vredi!“

Košarkaška liga Srbije (KLS) počinje već za nekoliko dana i samo bi čudo moglo da spreči novi derbi između Zvezde i Partizana u finalu.

To finale bi moglo da dovede do novog podizanja napetosti, iako titula šampiona Srbije nema dodatnu vrednost, poput plasmana u Evropu.

Jedino se pobedniku piše još jedna recka, a navijačima je i te kako važno ko ih ima više.

„Pre par godina je bila ideja da se utakmice Zvezde i Partizana igraju potpuno bez publike i možda bi trebalo pokušati da se to sada primeni“, smatra Mažić.

„Delimično pražnjenje tribina je pokazalo da je teško igrati čak i u tim okolnostima“.

Raka Đurović smatra da se situacija na tribinama može rešiti veoma brzo, ako za to postoji „volja ljudi iz politike, lokalne samouprave i klubova“.

„Samim tim bi i sudije veoma lako ušle u mirni tunel ozbiljnog suđenja, čim nema pritisaka sa strane“, navodi.

„Ali vidite da je to sada popularno, da nikada nije bilo više saopštenja iz klubova i ostalih pritisaka iz medija, koji se često koriste i zloupotrebljavaju.“

Vredi li onda uopšte biti sudija?

„Vredi, vredi“, kaže Đurović kratko.

Međutim, kako navodi, da biste to radili pre svega morate da zavolite sudijski posao.

„Ja na početku nisam i bavio sam se nekim drugim poslom, ali mi je nedostajao fudbal.

„Na kraju sam počeo da sudim, a mislio sam da je to poslednja stvar kojom ću se u fudbalu baviti… Vredi.“

Isto kaže i Mažić, posle dugačkog uzdaha.

„Upoznao sam mnogo dobrih ljudi, stekao veliki broj prijatelja, proputovao ceo svet, zaradio neki novac, koji je daleko od igrača i trenera, ali je sasvim dovoljan za normalan život.

„Kada sve saberem i oduzmem, mnogo je tu bilo lepših stvari nego ružnih.“

Znači da može vrati vreme i ponovo bira, opet bi bio sudija?

„Verovatno bih… Mazohistička varijanta“, kaže uz osmeh.