Sedmorica bivših pripadnika Vojske Jugoslavije osuđena su na ukupno 56 godina zatvora zbog ratnih zločina počinjenih nad albanskim civilima 1999. godine na Kosovu.
Viši sud u Beogradu doneo je u sredu presudu u predmetu Ćuška, po kojoj su oni osuđeni zbog ubistva najmanje 57 Albanaca, ranjavanja, pljačkanja, proterivanja i spaljivanja kuća u kosovskim selima u okolini Peći.
Toplica Miladinović, bivši komandant 177. Vojno-teritorijalnog odreda Peć, osuđen je na 20 godina zatvora zato što je svesno naredio proterivanje albanskih civila, znajući pri tome za ubistva i pljačke koje su počinili njegovi podređeni, prenela je agencija Fonet.
„Toplici Miladinoviću izrečena je maksimalna moguća kazna.
„Međutim, imamo i tri kazne koje su ispod zakonskog minimuma“, kaže Marina Kljajić, zastupnica porodice žrtava, za BBC na srpskom.
- Zločini u Velikoj i Maloj Kruši na Kosovu, 25 godina kasnije: „I dalje ne razumem zašto“
- Kosovska sećanja povezana strahom
- Dve decenije martovskog nasilja na Kosovu koje je menjalo živote i politike
Sem Miladinovića, osuđeni su i Predrag Vuković na 13, Abdulah Sokić na 12, Siniša Mišić na pet, dok su na po dve godine osuđeni Lazar Pavlović, Slaviša Kastratović i Boban Bogićević.
Optužbi su oslobođeni Veljko Korićanin i Milan Ivanović.
Postupak protiv nekadašnjih pripadnika Vojske Jugoslavije, iz odreda poznatog u javnosti kao „Šakali“, počeo je 2010. godine.
„Dočekati pravdu posle 14 godina je kao da je niste ni dočekali.
„Sve to ostavlja veoma mučan utisak, kao da ti ljudi (žrtve) nisu bili važni“, kaže Kljajić.
Tužilaštvo i osuđeni imaju rok od mesec dana da ulože žalbu na presudu,
Potom Apelacioni sud može da potvrdi odluku, preinači presudu ili otvori pretres, objašnjava advokatica.
BBC na srpskom nije dobio komentar Tužilaštva za ratne zločine do objavljivanja teksta.
Zločini su počinjeni tokom aprila i maja 1999. godine u vreme NATO bombardovanja tadašnje Jugoslavije.
Povod za intervenciju, prema zvaničnom obrazloženju NATO-a, bilo je sprečavanje dalje humanitarne katastrofe i progona Albanaca na Kosovu, koje su sprovodile srpske bezbednosne snage.
Šta se desilo?
U optužnici kojom je obuhvaćeno 118 žrtava, detaljno su opisani događaji iz aprila i maja 1999. godine u četiri sela na Kosovu – Ćuška, Pavljan, Zahač i Ljubeniću.
Optuženi su ušli u sela naseljena albanskim stanovnicima, pretresali kuće, oduzimali dragocenosti, primoravali civile da napuste domove peške ili na traktorima i pucali na njih.
U poslednjoj presudi ih je najmanje 57, jer je okrivljeni za selo Ljubenić u međuvremenu proglašen procesno nesposobnim, kažu u Fondu za humanitarno pravo.
Prva presuda u ovom slučaju doneta je 2014, i tada su optuženi osuđeni na kazne zatvora u rasponu od dve do 20 godina.
Godinu dana kasnije Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak.
Od prvostepenog suda se tražilo da više učini kako bi se obezbedilo neposredno prisustvo svedoka, objašnjava Marina Kljajić.
„Dve godina nije održan glavni pretres, jer je bila pandemija i nije moglo da se dođe do tih ljudi.
„Srbija ne priznaje Kosovo i neće mu se obratiti preko međunarodne pravne pomoći. Izgubili smo dragoceno vreme pokušavajući da dođemo do nekih ljudi“, navodi.
- Tema o kojoj se ćuti: Hladnjača i masovne grobnice u Srbiji, 20 godina kasnije
- Kosovska izbeglička kriza u Makedoniji, dve decenije kasnije
- Slučaj Panda: Četvrt veka ćutanja o ubistvu šest mladića u Peći
Višegodišnja odlaganja
Suđenje u predmetu Ćuška i drugih kosovskih sela jedan je od najdužih postupaka za ratne zločine u Srbiji.
Marina Kljajić kaže da je dugo trajanje „karakteristika obimnih predmeta, gde postoji veći broj počinilaca i radi se o velikim zločinima“.
„Ovakvi predmeti se ne završavaju prvostepenom presudom već se vraćaju na ponovni postupak.
„Tako se suđenje razvodnjava, a veliki broj optuženih na kraju nije obuhvaćen presudom, jer su neki od njih u međuvremenu umrli, pobegli, a neki su nesposobni za suđenja. Šalje se poruka da srpsko pravosuđe ne može efikasno da izađe na kraj sa kompleksnim slučajevima“, kaže.
Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji zaključila je 2019. godine da „dugo trajanje suđenja (za ratne zločine) ima nepovoljan uticaj na prava svih učesnika u postupku: na pravo optuženog na suđenje u razumnom roku; pravo žrtve da sazna istinu i traži naknadu štete; na važnost predmeta za žrtve koje moraju čekati godinama na delotvoran pravni lek za pretrpljene patnje.“
Zbog dugog trajanja postupaka rasipa se novac poreskih obveznika i troši vreme odbrane i tužilaštva, „zbog čega tužilaštvo ne može sprovoditi istrage u drugim predmetima“, naveo je OEBS.
Malo postupaka za albanske žrtve
Više od 7.000 albanskih civila je stradalo na Kosovu, podaci su Fonda za humanitarno pravo.
Zbog ratnih zločina na Kosovu do sada su, međutim, vođena samo četiri postupka, od kojih za tri postoji pravosnažne presude, za slučajeve ubistva 78 civila, među kojima su 77 Albanaca i jedan Rom, ukazuje Kljajić.
„Karakteristično za Ćušku i druge zločine na Kosovu je da su počinjeni na teritoriji Republike Srbije, koja je sa vojskom, policijom i pravosuđem tada postojala na Kosovu u punom kapacitetu“, navodi.
Za zločine nad albanskim civilima nije podignuta nijedna optužnica od 2014. godine, iako je Fond za humanitarno pravo u ovom periodu podneo devet krivičnih prijava.
Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
