Komplikovani politički odnosi Beograda i Prištine godinama se preslikavaju i na sportske terene, što je posebno aktuelno poslednjih dana zbog rastućih napetosti oko toga ko sve sme da igra utakmice na Kosovu – i u čijem takmičenju.
„Dobili smo dopis od Fudbalskog saveza Kosova u kom se zabranjuje igranje svih utakmica, čak i treninga“, kaže Nebojša Josifović, predsednik FK Gračanica, za BBC na srpskom.
Njegov klub jedan je od nekoliko sa teritorije Kosova koji i dalje nastupaju u takmičenjima Fudbalskog saveza Srbije, čemu se vlasti u Prištini godinama protive.
U dopisu, u koji je BBC imao uvid, navodi da se „sportske priredbe mogu organizovati samo u skladu sa Ministarstvom kulture, omladine i sporta Kosova“.
Zbog toga se od regionalnih direktora policije zahteva da preduzmu „sve zakonske i policijske radnje“ kako bi sprečili održavanje sportskih događaja koji nisu u skladu tim.
„Od tada (dobijanja dopisa) održali smo jedan trening i bilo je straha, da vam kažem“, navodi Josifović.
„Bili su tu i ljudi iz uprave i ja kao predsednik kluba, maksimalno koncentrisani i spremni na sve, da zaštitimo decu ako dođe do nečega – hvala bogu nije do došlo ni do čega.“
- Trka sa bezbroj prepona: Kosovski atletičari u Beogradu i buduća takmičenja u Srbiji
- Kad politika uđe u ring – kako je Srbija spustila rampu bokserima sa Kosova
- Šta se desi kad se Kosovo pojavi na terenu
Kosovski zvaničnici se do sada nisu oglašavali po ovom pitanju, pa ni potvrdili da je taj dopis zaista poslat klubovima koji se ne takmiče u kosovskom sistemu.
Na pitanja BBC novinara nisu odgovorili iz Fudbalskog saveza Kosova (FSK), Olimpijskog komiteta Kosova, kao ni iz kosovskog Ministarstva kulture, omladine i sporta.
Igor Uljarević iz Fudbalskog saveza Kosova i Metohije, koji funkcioniše u sistemu FSS-a, potvrdio je za portal Kossev da je taj dokument dostavljen klubovima južno od Ibra.
Uljarević smatra da je reč o „najvećem obliku diskriminacije“, dok je ministar sporta Zoran Gajić u izjavi za Tanjug pričao o „sramotnom pritisku na srpski narod“.
FSS je pisao i Evropskoj fudbalskoj uniji (UEFA), krovnoj organizaciji evropskog fudbala, navodeći da je „Srbima na Kosovu ugroženo pravo na bavljenje sportom“.
Hajrula Čeku, kosovski ministar kulture, omladine i sporta, izjavio je da se u tom pismu „krivi stvarnost“, a da Srbija „nastavlja štetne akcije prema Kosovu“.
On tvrdi i da Srbija krši Aneks sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, dogovoren u martu u Briselu, posle niza sastanaka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koji predviđa „ravnopravne odnose i dobrosusedstvo“.
„Strane su se tada dogovorile da ne predstavljaju jedna drugu na međunarodnom planu“, kaže.
Sličnih napetosti uvek ima kada srpski i kosovski sportisti treba da učestvuju na istom takmičenju.
Kosovskih sportista 2021 nije bilo na Svetskom prvenstvu u boksu u Beogradu, dok košarkaši Partizana i fudbaleri Crvene zvezde pre nekoliko godina nisu mogli da uđu na Kosovo i odigraju utakmice.
O paralelnom životu i sportu
Umesto na velikom terenu, fudbaleri Gračanice u ponedeljak su trening imali u balonu, ali pripreme za nove izazove i utakmice uveliko su u toku.
„Ako nas puste, trebalo bi da u četvrtak imam kup meč sa fudbalskim klubom Brezovica (iz zapadne Srbije, nedaleko od Uba)“, navodi Josifović.
„Ali to ako nam dozvole“, ističe.
Čuli su se, kaže, sa ljudima iz FSS-a i sačekaće dan-dva da vide šta će se desiti.
Isto za BBC na srpskom kažu i iz FK Rudar i FK Trepča iz Kosovske Mitrovice, grada na severu Kosova.
„Nemamo nikakav zvanični komentar, nastavljamo normalno da treniramo i pripremamo se za sledeću utakmicu“, navode iz Trepče, jednog od najpoznatijih klubova sa Kosova.
„Prepustili smo FSS-u da se bavi tim stvarima“, dodaju.
Kroz priču o Trepči, klubu nazvanom po kosovskom rudniku – čiji su rudari odigrali važnu ulogu u godinama raspada Jugoslavije – nazire se priča o sportu na Kosovu.
Do 1999. godine i rata, u Kosovskoj Mitrovici postojao je samo jedan FK Trepča – finalista Kupa bivše Jugoslavije u sezoni 1977/1978, kada je poražen od Rijeke – osnovan davne 1932. godine.
Međutim, posle rata srpska i albanska strana su se podelile i osnovale odvojene klubove sa istim imenom.
Klub iz južnog dela grada, gde većinski žive Albanci, takmiči se u kosovskom prvenstvu, na stadionu Adem Jašari, nazvanom po jednom od komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Od proglašenja nezavisnosti Trepča ima dve osvojene titule – jednu 2016. godine, kada je Kosovo postalo član UEFA, a drugu sezoni 2009/2010.
Za to vreme se druga Trepča, sa sedištem u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde većinski žive Srbi, takmiči u šumadijsko-raškoj zoni, četvrtom rangu srpskog fudbala.
Utakmice igraju u Zvečanu, ne u Mitrovici.
Fudbalski savez Kosova već godinama od kosovskih institucija i policije traži da zabrane „nelegalno takmičenje“ koje nije deo kosovskog sistema.
Zbog toga su još 2019. godine pisali i Uefi i Međunarodnoj fudbalskoj federaciji (FIFA).
Početkom aprila takođe su zatražili intervenciju Uefe zbog „razvoja nelegalnih fudbalskih takmičenja srpskih struktura“ na Kosovu, navodeći da će „učiniti sve što je u njihovoj moći da zaustave te aktivnosti“.
Pogledajte video: Mogu li fudbaleri iz Srbije i sa Kosova da odigraju utakmicu – bar u Nemačkoj
Pored Trepče, u šumadijsko-raškoj zoni takmiči se i FK Mokra Gora iz Zubinog Potoka.
FK Gračanica nastupa u rangu ispod, gde FSS ima tri takmičenja – Okružnu ligu kosovskog pomoravlja, Okružnu ligu Kosovske Mitrovice i Kosovsku okružnu ligu, gde su oni.
„Ima sedam klubova, ali nastupaju samo četiri – tri nemaju dovoljno igrača“, navodi Josifović, koji je od pre dva meseca na čelu kluba.
„Prvi smo i ako tu ostanemo igraćemo baraž sa klubovima iz Pomoravlja da uđemo u zonu, što bi bilo idealno u sezoni kada klub slavi 50 godina postojanja“, dodaje.
Pored prvog tima, kako kaže, imaju i podmladak, dve škole fudbala, ženski fudbalski klub i svi zajedno „malo kubure sa opremom, ali su deca zadovoljna“.
„Najteže je objasniti toj deci od 18 ili 20 da ne mogu da igraju i da treniraju… ‘Ne možemo da igramo ni na livadi?'“, pitaju me.
„Rekoh, ‘sine, na livadi možemo, ali ne možemo ovde na stadionu’.“
Stadion Gračanice od 2015. godine nosi ime „Dragan Džajić“, po novom predsedniku Fudbalskog saveza Srbije i legendi Crvene zvezde.
Upravo su crveno-beli bili gosti na otvaranju.
U dopisu koji je stigao klubovima, od regionalnih direkcija Kosovske policije zatraženo je i da ubuduće zabrane ulazak sportskim klubovima iz centralne Srbije koji „nemaju odgovarajući poziv ili dozvolu od sportskih saveza različitih sportova Republike Kosovo“.
- Kosovska džudistkinja Majljinda Keljmendi: „Želim da me pamte kao dobru sportistkinju, ali, još važnije, kao dobrog čoveka“
- Zašto je Arton Zekaj izabrao fudbalsku reprezentaciju Kosova, a ne Srbije
- Iz Preševa u Surdulicu: Albanac na srpskim terenima
Šta sve piše u dopisu?
Pre svega, ko može da organizuje sportske događaje na Kosovu.
To su Olimpijski komitet Kosova, kao i nadležni sportski savez, licenciran „u skladu sa Zakonom o Ministarstvu kulture i sporta pri Vladi Republike Kosova“, navode.
Pored toga, mogu ih organizovati i „razne sportske federacije, udruženja sportista, sportske organizacije i sportski klubovi“, kao i „fizička ili pravna lica“ koja su prethodno sklopila ugovore za to.
Organizator sportskog događaja, ističu, dužan je da sarađuje sa kosovskom policijom kako bi obezbedio održavanje sportskog događaja, kao i da preduzme sve potrebne mere radi osiguravanja bezbednosti sportske priredbe.
Imajući sve to u vidu, naredbom generalnog direktora kosovske policije, pukovnika Gazmenda Hodže, traži se „zabrana svih sportskih aktivnosti klubova koji nisu registrovani u sportskim federacijama Kosova“, što znači da su suprotne zakonu, piše u dokumentu.
Od regionalnih direktora policije zahteva se da da službenike angažuju na terenu i preduzmu „sve zakonske i policijske radnje“ kako bi sprečili takve događaje.
Iz kosovske policije takođe nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom do objavljivanja teksta.
U tekstu se potom pominje „preduzimanje mera protiv onih koji su u suprotnosti sa zakonom“.
Od kosovskih zvaničnika do sada se o ovome oglasio samo ministar Čeku, ali ni on nije eksplicitno potvrdio autentičnost objavljenog dopisa.
„Kosovo je zemlja sporta, ali nećemo tolerisati nezakonite radnje koje krše naš ustavni i pravni poredak, kao i evropske i svetske sportske karte“, naveo je Čeku, prenosi Kossev.
„Pozivamo sve sportske klubove da postanu deo legitimnog sportskog sistema Kosova.“
Iz FSS-a za to vreme navode da Priština „sprovodi nelegalne i nehumane pritiske na fudbalske klubove koji imaju sedište u autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, a čiji su članovi srpske nacionalnosti.“
„Prvo da kažem da ja veći oblik diskriminacije nisam video u životu, još od Drugog svetskog rata, to što se dešava na prostoru Kosova i Metohije“, rekao je za RTS potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije Branislav Nedimović.
Sport, pošte, škole
Nešto više od 20 godina posle rata sport je samo jedna oblast života na Kosovu gde postoje paralelne institucije.
U srpskim sredinama postoje opštinski organi, javna preduzeća poput pošte, biblioteke, zdravstvene ustanove, osnovne i srednje škole, kao i Univerzitet – ukupno više od 70 obrazovnih institucija – koje rade u sistemu Srbije, a koje Kosovo smatra nelegalnim.
Iz budžeta Vlade Srbije za funkcionisanje ovih institucija izdvajaju se desetine miliona evra godišnje, piše Radio Slobodna Evropa.
Ukidanje tih institucija predviđeno je Briselskim sporazumom u normalizaciji odnosa, potpisanim još 2013. godine, ali to nikada nije u potpunosti realizovano.
U praksi su samo rasformirani pravosudni organi i srpske bezbednosne služe, kada je formirana jedinstvena kosovska policija.
Briselskim sporazumom dogovoreno je i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), zamišljene kao mehanizam zaštite kosovskih Srba, koji bi imali određeni nivo samouprave.
Međutim, Vlada Kosova je do sada odbijala da zaista formira ZSO, za koju Kurti tvrdi da nije u skladu sa kosovskim ustavom, pozivajući se na presudu Ustavnog suda Kosova.
U međuvremenu su Kurti i Vučić postigli Sporazum o normalizaciji odnosa na osnovu predloga Evropske unije, a u Ohridu je krajem marta izrađen i Aneks za implementaciju tog sporazuma.
On predviđa da kosovski Srbi dobiju „određeni nivo samoupravljanja“, ali nije jasno precizirano kako bi ono izgledalo.
- Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
- Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
- Borelj, Vučić i Kurti posle maratonskog sastanka u Ohridu: „Dogovorena primena plana za Kosovo“
- „Bol, oproštaj, bratstvo ili izdaja“: Kako je došlo do „poljupca“ Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija
Svi (ne)odigrani mečevi
U protekle dve decenije bilo je dosta slučajeva kada sporta nije bilo zbog politike.
FK Trepča je u centar pažnje dospeo i 2019. godine, kada ga je žreb Kupa Srbije spojio sa beogradskom Crvenom zvezdom, jednim od najvećih klubova na Balkanu.
Meč je trebalo da bude odigran u Zvečanu, ali delegacija Zvezde nije puštena Kosovo – fudbaleri su vraćeni sa administrativnog prelaza Jarinje.
Duel je odigran sutradan u Sportskom centru FSS u Staroj Pazovi, nadomak Beograda, i Zvezda je ubedljivo pobedila.
A godinu dana pre fudbalera crveno-belih, sa Jarinja su vraćeni košarkaši u crno-belim dresovima.
Plan je bio da Partizan u Leposaviću odigra prijateljski meč sa košarkašima Trepče, ali im takođe nije bio dozvoljen ulazak na Kosovo.
Iste godine, napetosti je bilo i pred meč ženskih rukometnih juniorskih selekcija Srbije i Kosova, a u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo.
Meč je prvo trebalo da bude odigran Kragujevcu, ali je premešten u sportski centar Kovilovo, periferiji Beograda, da bi na kraju bio otkazan odlukom Vlade Srbije.
„Da li bismo mogli da organizujemo da se ova utakmica održi?
„Svakako, ali šta bi bila cena – sukobi našeg naroda i policije zbog stvari u koju ne verujemo, suprotna našim interesima“, izjavio je tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović.
U danima pred meč, navijači su protestovali ispred Kovilova, najavljujući dolazak na dan utakmice, iako je meč trebalo da bude održan bez publike, obeležja i himne.
Evropska rukometna federacije (EHF) posle otkazivanja utakmice suspendovala Rukometni savez Srbije i izbacila mlade rukometašice iz kvalifikacija.
Najsvežiji slučaj dogodio u oktobru 2021, kada kosovskih boksera nije bilo na Svetskom prvenstvu u Beogradu.
Kosovska delegacija tada je tri puta pokušala da stigne do Beograda – bezuspešno.
„Svaki put smo zaustavljeni na granici zbog oznaka Kosova na opremi“, izjavio je tada za BBC na srpskom Ljatif Demoli, generalni sekretar Bokserskog saveza Kosova.
Nenad Borovčanin, predsednik Bokserskog saveza Srbije, u kratkoj izjavi za BBC potom je rekao da „takozvano Kosovo nije učesnik Svetskog prvenstva“ i da ne želi da daje izjave „o njihovim provokacijama“.
Nešto slično dogodilo se 2018. kosovskoj karate reprezentaciji – hteli su da učestvuju na Evropskom prvenstvu u Novom sadu, ali su oba puta zadržani na prelazima.
Međutim, to ne znači da mečeva između srpskih i kosovskih ekipa nije bilo.
Rukometašice Naise iz Niša pobedile su 2007. ekipu Vlaznimija iz Đakovice 46:13, u osmini finala Čelendž kupa.
Meč je igran u mađarskom gradu Tatabanja, bez publike i uz jake snage obezbeđenja.
Na utakmici su bile istaknute zastave Srbije za Naisu, Evropske rukometne federacije za Vlaznimi, zastava Čelendž Kupa, kao i zastave zemalja sudija i delegata – Mađarske i Slovačke.
Takođe, u februaru 2022. godine šest kosovskih sportista učestvovalo je na Balkanskom prvenstvu u atletici za mlade, upravo u Beogradu.
To je prvi put da je reprezentacija Kosova pod tim imenom učestvovala na sportskom takmičenju u Srbiji, istakli su tada iz Olimpijskog komiteta Kosova.
Petnaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.
Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pogledajte video: Nezavisnost Kosova, 15 godina kasnije – podele, normalizacija i tajni predlog
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
