Kosovo i godišnjica proglašenja nezavisnosti: Šta je ostalo od Ahtisarijevog plana

Za nekoga sve, za svakog ponešto.

Tako bi se, u trenutku kada je pre 15 godina predočen javnosti, mogao opisati Ahtisarijev plan – dokument kojim je predloženo rešenje statusa Kosova.

„Od njega je ostalo sve.

„Kad to kažem, mislim na sve ono što je ugrađeno u ustav i zakone (Kosova), dok se jedan deo tih stvari, neću reći mnogo, nažalost ne primenjuje“, govori Goran Bogdanović, potpredsednik Socijaldemokratske stranke i bivši ministar za Kosovo i Metohiju u vladi Mirka Cvetkovića, za BBC na srpskom.

Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova, kako mu glasi puno ime, specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija – Martija Ahtisarija, trebalo je nizom ponuđenih mera da rasplete višedecenijski srpsko-albanski Gordijev čvor.

Zvanični Beograd nikada nije prihvatio ovaj plan, dok je za Kosovo on bio osnova za jednostrano proglašenje nezavisnosti koje se dogodilo 17. februara 2008. godine.

• Gde su bili današnji lideri kad je Kosovo proglasilo nezavisnost
• Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
• „Godina kada je mržnja produbljena“: Referendum na Kosovu – 30 godina kasnije

BBC na srpskom je pokušao da stupi u kontakt sa Martijem Ahtisarijem preko njegove mirovne fondacije, gde nam je rečeno da se bivši finski predsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir zbog bolesti povukao iz svih aktivnosti.

Šta je podrazumevao Ahtisarijev plan

Ahtisari, tadašnji specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija, početkom 2007. godine izneo je Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova.

Ovim dokumentom je, između ostalog, predviđena široka autonomija za srpske opštine, i takozvana nadzirana nezavisnost za Kosovo.

„Sveobuhvatni predlog je bio privremena mera usmerena na stabilizaciju ratom razorenog Zapadnog Balkana.

„Predstavljao je početak političkog dijaloga između Srbije i Kosova, a ne kraj“, Dejvid Filips, direktor Programa za izgradnju mira i prava pri Institutu za ljudska prava Univerziteta Kolumbija u Njujorku, navodi u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Sporazum sadrži čitav niz odredbi, članova i aneksa koji se tiču ustavnih, pravosudnih, imovinskih, bezbednosnih i drugih mera kojima bi se regulisao status Kosova.

Ahtisarijev plan se pominje i u Deklaraciji o nezavisnosti koju je Skupština Kosova usvojila 17. februara 2008. godine, čime je Priština jednostrano proglasila odvajanje od Srbije.

U njoj piše da Kosovo prihvata „sve međunarodne obaveze koje sadrži Ahtisarijev plan“, te da će „Ustav obuhvatiti sva relevantna načela“ iz sporazuma.

I upravo je posle proglašenja nezavisnosti Kosova sporazum nastavio da živi unutar Ustava i njegovih zakona.

„Ahtisarijev plan je i dalje u potpunosti unutar Ustava Kosova i do sada nije bilo nikakvih promena“, Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa iz Prištine, navodi u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

„To znači da je on unutar ustava i dalje validan i snažan kao što je bio kada je sprovođen“.

Šeholi smatra da je ovaj dokument Albancima doneo „nezavisnost i stvaranje multietničkog društva sa evropskim standardima“.

Srbima na Kosovu je, ističe, obezbedio „apsolutno svu mogućnost razvoja i predstavljanja u svim nivoima vlasti, kao i upotrebu jezika kao zvaničnog, obrazovanje, medijsko predstavljanje preko javnog servisa RTK 2 na srpskom jeziku“.

Srpskoj zajednici je takođe „omogućio i razvoj i unapređenje ljudskih prava, decentralizaciju, kao i zaštitu verskog i kulturnog nasleđa“, ocenjuje ovaj politički analitičar.

„Na Kosovu su manastiri, crkve i sve ostalo što se povezuje sa verskim i kulturnim nasleđem izuzetno cenjeni i u tom smislu, Kosovo je dokazalo da ceni evropske standarde“, smatra Šeholi.

(Ne)implementirane tačke sporazuma

Na šezdesetak strana Ahtisarijevog plana navode se brojni članovi, mere i odredbe, ali i 12 aneksa koji se, između ostalog, odnose na prava zajednica i njihovih pripadnika, osnivanje novih opština, pravosudni sistem, spoljni dug, bezbednost, međunarodno vojno i civilno prisustvo.

Tako su, na primer, Aneksom I regulisane ustavne odredbe i prema njegovom članu 3 – Srbi imaju deset zagarantovanih mesta u Skupštini Kosova.

Ta odredba je i danas na snazi.

„Bez obzira koji broj Srba izlazi na parlamentarne izbore, srpska zajednica će imati deset od ukupno 120 poslanika u Skupštini Kosova“, navodi Šeholi.

U Rešenju takođe piše da Ustav mora da obezbedi učešće Srba u Vladi Kosova.

„Bez obzira da li su u koaliciji sa vladajućom većinom ili ne, njima po Ustavu pripada jedno ministarsko i dva mesta zamenika ministra“, ističe on.

Za srpsku zajednicu su se najvažnije tačke programa, između ostalih, ticale zaštite ljudskih i prava zajednice, decentralizacije i zaštite i očuvanja kulturnog-istorijskog i verskog nasleđa.

Dejvid Filips naglašava da je ključni princip Ahtisarijevog plana upravo bio „očuvanje i zaštita kulturnog nasleđa“.

„Poseban akcenat je takođe stavljen i na decentralizaciju i kontrolu zajednica nad njihovim lokalnim samoupravama, ekonomijom i kulturnim praksama“, smatra američki analitičar.

Goran Bogdanović, nekadašnji srpski ministar i poslanik, kao primer jedne od odredbi iz Rešenja koja je sprovedena navodi formiranje novih opština.

„Prvi lokalni izbori na Kosovu 2009. organizovani su i u opštinama južno od Ibra, tako da je taj deo još tada primenjen.“

Međutim, on smatra da nisu sve odredbe iz Ahtisarijevog plana sprovedene i da ni danas deo njih nije zaživeo u praksi.

„Ako vi ne poštujete osnovna ljudska prava – jezik, pismo, slobodu kretanja, zaštitu crkava, manastira, kulturno-istorijskih spomenika, onda tu nešto nije u redu.

„A to je zapravo krucijalno da bi Srbi mogli koliko, toliko da osete sigurnost na prostoru Kosova i Metohije“, ističe on.

• „Srbi menjaju tablice sedam dana, a ja već deset godina“
• Šta je Specijalni sud za Kosovo – u 100 i 500 reči
• Ko sve nije deo „Otvorenog Balkana“ i zašto

Zvanični Beograd nikada nije prihvatio Ahtisarijev plan, a Bogdanović smatra da je glavna prepreka bio „stav da Kosovo treba da dobije nadgledanu nezavisnost“.

„Sporna je bila ta nezavisnost Kosova koja se predviđala celim planom, to jest, takozvana nadgledana nezavisnost.

„Što se tiče ostalih odredbi, mislim da je bio relativno dobar i prihvatljiv za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji“, dodaje bivši ministar.

Bogdanović kaže da su srpske vlasti potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013. verifikovale neke odredbe iz Ahtisarijevog plana, poput „sudstva, policije i drugih atributa državnosti“.

Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine, poznatiji kao Briselski sporazum, potpisali su aprila 2013. tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje Evropske unije (EU) oličene u visokoj predstavnici Ketrin Ešton.

Jedna od ključnih odredbi sporazuma je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, zamišljene kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva.

Samoopredeljenje protiv Ahtisarijevog plana

Rešenje o statusu Kosova koje je predlagao bivši finski predsednik nije se dopalo svim kosovskim Albancima.

Pristalice pokreta Samoopredeljenje sadašnjeg premijera Kosova Aljbina Kurtija su zbog toga izašle na ulice Prištine 10. februara 2007. godine.

Kurtijeve pristalice su smatrale da plan nije obezbedio potpunu nezavisnost Kosova.

U sukobima sa rumunskom policijom Unmika – Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu – poginula su dvojica aktivista, Arben Dželadini i Mon Baljaj.

Pokret Samoopredeljenje je i ovog 10. februara nizom aktivnosti obeležio 15. godišnjicu od ovog događaja.

Međunarodna prisustva

Ahtisarijev plan je podrazumevao međunarodno vojno i civilno prisustvo, i formiranje novih tela i funkcija.

Tako je osnovana Međunarodna upravna grupa koju su činili ključni strani akteri koji su ujedno imenovali Međunarodnog civilnog predstavnika, tražeći odobrenje Saveta bezbednosti UN.

Isti zvaničnik obavljao je i funkciju Specijalnog predstavnika Evropske unije, koga je imenovao Savet EU – holandski diplomata Piter Fejt.

Njegova uloga je bila da nadgleda sprovođenje Ahtisarijevog plana i podrži napore kosovskih vlasti.

„Nadgledanje nezavisnosti je ukinuto septembra 2012. i od tada je međunarodna zajednica prisutna samo u obliku Unmika, Euleksa i Kfora“, objašnjava Goran Bogdanović.

Sa radom je tada prestala Međunarodna upravna grupa, a do kraja godine i Međunarodni civilni predstavnik, dok funkcija Specijalnog predstavnika EU još postoji.

Fatmir Šeholi kaže da je Euleks – Evropska misija vladavine prava – i dalje „veoma važan faktor u savetovanju kosovskih institucija u sprovođenju reforme u pravosudnom sistemu“.

Ahtisarijevim planom definisano je i Međunarodno vojno prisustvo koje je uspostavio NATO „radi pružanja podrške u sprovođenju Rešenja“.

„Glavni faktor stabilnosti i glavni mehanizam za očuvanje suvereniteta i integriteta Kosova je NATO preko KFOR-a na Kosovu, uz podršku vojske Kosova“, smatra Šeholi.

KFOR – međunarodne oružane mirovne snage pod vođstvom NATO (Organizacija Severnoatlantskog sporazuma) ušle su na Kosovo 12. juna 1999. godine.

Bilo je to tri dana posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i dva dana od usvajanja Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN.

Rezolucija 1244 usledila je pošto se tadašnji jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević saglasio sa uslovima koje su predložili upravo Marti Ahtisari i bivši ruski premijer Viktor Černomirdin, među kojima je najznačajnije bilo povlačenje tadašnje Vojske Jugoslavije sa Kosova.

• Zašto je važna Zajednica srpskih opština
• Koja je tajna kosovskog pokreta Samoopredeljenje
• Od grupe, preko Trojke i solo nastupa, do dueta posrednika u pregovorima u Kosovu

Kakva se budućnost smeši Ahtisarijevom planu?

Dejvid Filips, nekadašnji spoljnopolitički savetnik bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija, kaže da je Ahtisarijev plan trasirao Kosovu put ka nezavisnosti i utabao stazu ka održivim rešenjima.

„Simetrija je neophodna za održiv mir. Za moralnu ekvivalenciju nema mesta kada postoje žrtva i agresor.

„Potrebne su mere za rešavanje kulturne zaštite i promocije Albanaca i drugih manjina u Srbiji“, navodi analitičar.

Takođe, smatra da i raširene predrasude prema etničkim Albancima predstavljaju dodatni izazov na putu ka pomirenju.

Fatmir Šeholi smatra da je Ahtisarijev plan bio kompromis za proglašenje nezavisnosti Kosova koje je „od tada u velikoj meri evoluiralo“.

„Sada je vreme da se ozbiljno i poučno razmišlja da li je došlo vreme promene Ustava Kosova sa ciljem unapređenja i još više usklađivanja sa evropskim vrednostima“, zaključuje politički analitičar iz Prištine.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]