Kosovo i ratni zločini: Hašim Tači se izjasnio da nije kriv pred sudom u Hagu

Dve i po godine otkako je zbog optužnice za ratne zločine podneo ostavku na mesto kosovskog predsednika, bivšem lideru Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Hašimu Tačiju počelo je suđenje pred specijalnim međunarodnim sudom u Hagu.

Sa Tačijem su na optuženičkoj klupi još tri visoko rangirana pripadnika OVK koji su, takođe, u mirnodopskim uslovima obavljali važne političke funkcije na Kosovu – Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Saljimi.

Na početku suđenja, koje prate brojne novinarske ekipe i publika sa galerije, svi optuženi su se ponovo izjasnili da nisu krivi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999.

„Razumem optužnicu i u potpunosti nisam kriv“, odgovorio je Tači na pitanje američkog sudije Čarlsa Smita.

Specijalizovano veće Kosova u Hagu je krivični sud sa konkretnim mandatom da sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti započetih ili počinjenih na Kosovu od početka 1998. do kraja 2000.

Sudski postupci pred ovim sudom se različito ocenjuju u Srbiji i na Kosovu.

„Srbi su oduvek smatrali OVK terorističkom organizacijom.

„Ipak, Albanci su uznemireni zbog ovih suđenja jer se osećaju kao žrtve srpske agresije i misle da je pravo na njihovoj strani“, kaže profesorka Rejčel Ker sa Kraljevskog koledža u Londonu za BBC.

• „Nisam kriv“: Hašim Tači se izjasnio povodom novih optužbi pred Specijalnim sudom za Kosovo
• Prva presuda za zločine Oslobodilačke vojske Kosova: Saljih Mustafa 26 godina iza rešetaka
• Šta je Specijalni sud za Kosovo – u 100 i 500 reči

Dok je trajalo uvodno izlaganje u haškoj sudnici, nekoliko blokova dalje je održan protest podrške Tačiju i optuženima, gde su se viorile albanske, kosovske i zastave sa simbolima OVK-a.

Neki od okupljenih nosili su keče – albansku tradicionalnu kapu, kao i parolu „Nemamo heroje za žrtvovanje“.

I dan uoči početka suđenja, u Prištini je u nedelju održan veliki skup, takozvani „Marš pravde“, uz poruke: „Sloboda ima ime“ i „Istorija se ne može menjati“.

Za šta su Tači i ostali optuženi?

U redigovanoj optužnici se navodi da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu odgovornost za krivična dela izvršena u kontekstu oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada protiv ljudi za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.

„Četvorica optuženih bili su istaknuti lideri OVK, slavljeni i nagrađeni za to, ali postoji i tamna strana.

„Oni su tokom rata i posle rata bili direktno uključeni u politiku OVK-a i primenu te politike na terenu“, rekao je specijalni tužilac Aleks Vajting u uvodnom izlaganju.

Na teret im se stavlja da su od marta 1998. do septembra 1999. bili članovi „udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem sticanja i vršenja kontrole nad celim Kosovom koristeći razna sredstva, kao što su zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koji su ih smatrali protivnicima“.

Među protivnicima su bili i oni za koje se smatralo da sarađuju sa srpskim vlastima, kao i „izdajice“ među Albancima koje ne podržavaju ciljeve OVK-a, poput pristalica stranke Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove.

Rugova se zalagao za mirno rešenje problema.

Vajting, nekadašnji profesor Pravnog fakulteta na Univerzitetu Harvard i iskusni tužilac u međunarodnim postupcima, kasnije je dodao i da je Tači u više navrata tajno dolazio u Hag da svedoči u ovom predmetu, ali da je izneo neke netačne navode o sopstvenoj ulozi u periodu za koji je optužen.

Prema navodima tužioca, Tači tvrdi da nije znao za pritvaranja, kao i da Glavni štab OVK nije imao formalnu vlast do novembra 1998, a i kasnije je imao „samo na papiru“.

Šest tačaka optužnice se odnosi na zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak, a još četiri tačke su ratni zločini – protivpravno hapšenje, surovo postupanje, mučenje i ubistva.

Krivična dela za koja su optuženi izvršena su na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji, navodi se u optužnici.

Prema navodima tužilaštva, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima.

Kako je naglašeno, ovaj postupak nije suđenje čitavoj OVK, već četvorici optuženih unutar organizacije koja je imala jasnu hijerarhiju, što će tužioci pokušati da dokažu u nastavku postupka.

Uvodne reči će Specijalno tužilaštvo, predstavnici žrtava – kojih je u ovom slučaju 140, kao i timovi odbrane iznositi tokom tri dana do 5. aprila, a izvođenje dokaza počinje 11. aprila, najavili su iz suda.

Teško je reći da li su neke od zločina običnih i srednje rangiranih pripadnika OVK naredili njihovi pretpostavljeni, ocenjuje Tim Džuda, dopisnik magazina Ekonomist sa Balkana.

„OVK se brzo širila i nisu imali jasno centralizovanu komandu, teško je definisati kako je išao lanac komandovanja“, kaže Džuda za BBC.

Kako je nastala Oslobodilačka vojska Kosova

Oslobodilačka vojska Kosova je bila gerilska separatistička oružana formacija Albanaca na Kosovu, osnovana ranih 1990-ih, kao odgovor na odluku režima Slobodana Miloševića da tada južnoj srpskoj pokrajini ukine status autonomije.

Kako je među većinskim albanskim stanovništvom na Kosovu jačao pokret koji je želeo nezavisnost, sve su češći bili i sukobi sa srpskim snagama bezbednosti.

Od 1996. godine pripadnici OVK su počeli da napadaju stanice srpske policije i druge ciljeve.

Srpske snage su odgovorile sukobima sa albanskim stanovništvom, racijama u selima i proterivanjem ljudi iz njihovih domova.

Sukobi su eskalirali 1998. i 1999, godine, i neposredno posle okončanja vazdušnih napada NATO snaga i povlačenja srpskih snaga bezbednosti sa Kosova.

Prema optužnicama specijalnog suda, zločini, otmice, mučenja i napadi na kosovske Srbe su izvršeni na više od 100 lokacija na Kosovu i u severnoj Albaniji, gde su, kako se navodi, bili zatočeni i maltretirani ili ubijani srpski civili.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići – ukratko

Tokom perioda koji obuhvata optužnica, Hašim Tači bio je jedan od čelnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) zadužen za politička pitanja i informacije.

U julu 1997. sud u Prištini, kojim su rukovodile srpske vlasti, osudio ga je u odsustvu na 10 godina zatvora za „krivično delo terorizma“.

Krajem marta 1999. Tači, sa šifrovanim imenom Zmija, postao je predsednik paralelne vlade Kosova, takozvane Privremene vlade i vrhovni komandant OVK.

Deceniju kasnije, 9. januara 2008. godine, Tači je izabran za premijera Kosova i mesec danas kasnije jednostrano je proglašena nezavisnost.

• Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
• Tači: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“

Na predsedničku funkciju došao je 2016.

Kada je optužan za ratne zločine pred specijalnim sudom u Holandiji novembra 2020, dao je ostavku na mesto predsednika i od tada je u pritvoru u Hagu.

Ipak, kako kaže Džuda, „Hašim Tači nije bio vojni komandant, on je davao OVK politički pravac“.

Kadri Veselji, u vreme koja obuhvata optužnica, bio je takođe član direkcije OVK za politička pitanja, ali i načelnik obaveštajne službe ove grupe.

Već krajem marta 1999, po formiranju Privremene vlade, našao se na čelu Obaveštajne službe Kosova i postao ministar za obaveštajnu delatnost u Privremenoj vladi.

Bio je naslednik Hašima Tačija na mestu predsednika Demokratske partije Kosova između 2016. i novembra 2020. godine, kada je uhapšen.

Nekadašnji je predsednik Skupštine Kosova i do odlaska u Hag smatran je jednim od najuticajnijih kosovskih političara.

Redžep Seljimi je u vreme za koje je optužen bio na dužnosti načelnika direkcije OVK za operacije.

U avgustu 1998. postao je glavni inspektor OVK, a krajem marta 1999, kada je formirana Privremena vlada, imenovan je za ministra za javni red, odnosno ministra unutrašnjih poslova, u toj vladi.

Posle proglašenja nezavisnosti, Krasnići je 2008. godine postao prvi predsednik Skupštine Kosova.

Jakup Krasnići bio je član direkcije OVK za politička pitanja i zvanični portparol OVK.

Kasnije tokom 1998, zvanično je postavljen na dužnost zamenika komandanta OVK.

Po osnivanju Privremene vlade, Krasnići je imenovan za portparola.

On je kasnije bio poslanik pokreta Samoopredeljenje aktuelnog kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Šta je sud za zločine na Kosovu?

Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova jedinstvene su institucije – deo su kosovskog pravosudnog sistema, ali je sedište izmešteno u Hag, a finansira ga Evropska unija i druge zemlje.

Kosovski pravnici učestvuju u radu suda, ali ne mogu da budu ni sudije, ni tužioci.

Zadatak Suda je da pred pravdu izvede odgovorne za ratne zločine i druga krivična dela izvršena na Kosovu između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000.

Ova institucija je zadužena isključivo za utvrđivanje krivične odgovornosti pojedinaca, veća ne vrše istrage nad grupama, organizacijama ili etničkim zajednicama, niti ih krivično gone.

Povod za osnivanje bio je izveštaj iz 2010. o navodnoj umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima, čiji je autor tadašnji predstavnik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti.

Međutim, u optužnici protiv Tačija i drugih nema trgovine organima.

Baš kao i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, ova institucija je privremena i ima konkretan mandat – ugasiće se kada sudski postupci budu okončani.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]