Kosovo i ratni zločini: „Očekujem da ću biti oslobođen svih optužbi“, rekao Hašim Tači u sudu u Hagu

Drugog dana suđenja, prvooptuženi, lider nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i bivši predsednik Kosova obratio se pred specijalnim međunarodnim sudom u Hagu, istakavši da nije odgovoran za ratne zločine koji mu se stavljaju na teret.

„Očekujem da ću biti oslobođen svih optužbi“, rekao je Tači i dodao da mu je drago što su razvejani „mračni navodi“ da su on lično i OVK učestvovali u trgovini organima, što se pominjalo u izveštaju Saveta Evrope od pre 13 godina.

Izveštaj tadašnjeg predstavnika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija o navodnoj umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima bio je povod za osnivanje ovog specijalnog suda.

Specijalizovano veće Kosova u Hagu je krivični sud sa konkretnim mandatom da sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti započetih ili počinjenih na Kosovu od početka 1998. do kraja 2000.

Sa Tačijem su na optuženičkoj klupi još tri visoko rangirana pripadnika OVK koji su, takođe, u mirnodopskim uslovima obavljali važne političke funkcije na Kosovu – Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi.

Optuženi su za mučenje, pritvaranje i ubistva političkih protivnika, ali ne i za trgovinu organima, i već dve i po godine se nalaze u pritvoru u Holandiji.

• „Nisam kriv“: Hašim Tači se izjasnio povodom novih optužbi pred Specijalnim sudom za Kosovo
• Prva presuda za zločine Oslobodilačke vojske Kosova: Saljih Mustafa 26 godina iza rešetaka
• Šta je Specijalni sud za Kosovo – u 100 i 500 reči

Šta su rekli Tači i njegovi advokati?

Tači je, posle izlaganja advokata, ispričao kako je marta 1998. bio student i „politička izbeglica“ u Švajcarskoj, kada su srpske snage ubile skoro 50 članova porodice Adema Jašarija i to je njega prelomilo da se vrati i pridruži borcima OVK.

I danas, četvrt veka kasnije, uveren je da su „bili na pravoj strani istorije“, iako su sećanja zamaglila neke činjenice, ali niko ne može da piše novu istoriju.

„Svako bi na našem mestu uradio isto kada bi im bila uskraćena sloboda.

„OVK je bila vojska običnih ljudi, mnogi od njih su umrli hrabrom smrću i to je bila cena kojom je plaćena sloboda“, rekao je Tači na albanskom, držeći papir u rukama.

„Danas smo se zajedno otisnuli na jedan put koji treba da vodi istini i pravdi, što su načela koja su mi draga jer su to načela mira i demokratije.

„Osećam tugu i bol zbog svih žrtava bez obzira na veru, nacionalnost ili političku pripadnost“, poručio je on.

Kako je prethodno rekao Tačijev advokat Gregori Kiho, Tužilaštvo tvrdi da je OVK funkcionisala sa jasnom komandnom strukturom, gde je Tači bio politički lider, „a ništa nije dalje od istine“.

„Tokom 1998. godine, on je mlad čovek od 30 godina i ne treba ga mešati sa onim što će kasnije postati, premijer i predsednik Kosova“, rekao je Kiho, dodajući da nije bio deo „udruženog zločinačkog poduhvata“.

Hašim Tači je pre dve i po godine podneo ostavku na mesto kosovskog predsednika, kada je protiv njega podignuta optužnica i od tada se nalazi u pritvoru u Holandiji.

Odbrana tvrdi da je pravu političku moć u OVK imao Adem Demaći, albanski borac za nezavisno Kosovo, koji je skoro 30 godina proveo u srpskim zatvorima.

Navodno, vlast unutar OVK su imali zonski komandanti koji su bili toliko moćni da su tokom pregovora srpske i prištinske delegacije u Rambujeu, kojima je prisustvovao i Tači, smenili glavnog komandanta OVK-a Azema Sulju.

Potkrepljujući tezu da Tači nije imao uticaj koji mu se pripisuje, advokat Kiho je koristio inserte dokumentarnog filma BBC-ja Pad Miloševića, gde ga nekadašnja državna sekretarka Medlin Olbrajt tokom razgovora u Rambujeu opisuje kao „školarca“ kom je održala lekciju.

Kiho je istakao da „jeste bilo nasilja i zločina“ na Kosovu 1998. i 1999, ali da su oni rezultat osvete i bezakonja lokalno utemeljene armije OVK, „ako je uopšte bila armija“.

Nabrojali su i brojne akcije i tada nadmoćnih srpskih bezbednosnih snaga, poput ubistva porodice Jašari, kao i etničkog čišćenja i raseljavanja više od 800.000 Alabanca sa Kosova tokom 1999. godine, koji su doveli do želje za osvetom među Albancima.

I tu je kao ilustracija korišćen video BBC novinara Alana Litla Moral Combat: NATO at War.

Gregori Kiho ima bogato iskustvo u ovakvim postupcima: branio je i hrvatskog generala Antu Gotovinu pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Tači, prema rečima odbrane, nije imao motiv da vrši zločine nad civilima jer je znao da uspeh OVK-a zavisi od političke podrške Zapada, posebno Sjedinjenih Američkih Država, što je on kasnije ponovio.

Uveren je, kaže da bi američki predstavnici Madlen Olbrajt, Ričard Holbruk, kao i albanski lider Adem Demaći, da su živi, danas svedočili u njegovu korist.

Kako je protekao prvi dan suđenja?

Na početku suđenja, koje već dva dana prate brojne novinarske ekipe i publika sa galerije, svi optuženi su se izjasnili da nisu krivi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999.

„Razumem optužnicu i u potpunosti nisam kriv“, odgovorio je Tači na pitanje američkog sudije Čarlsa Smita.

Zatim je usledilo četiri sata dugo izlaganje predstavnika Specijalnog tužilaštva.

„Četvorica optuženih bili su istaknuti lideri OVK, slavljeni i nagrađeni za to, ali postoji i tamna strana.

„Oni su tokom rata i posle rata bili direktno uključeni u politiku OVK-a i njenu primenu na terenu“, rekao je specijalni tužilac Aleks Vajting u uvodnom izlaganju.

Na teret im se stavlja da su od marta 1998. do septembra 1999. bili članovi „udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem sticanja i vršenja kontrole nad celim Kosovom koristeći razna sredstva, kao što su zastrašivanje, zlostavljanje, nasilje i eliminaciju onih koji su ih smatrali protivnicima“.

Među protivnicima su bili i oni za koje se smatralo da sarađuju sa srpskim vlastima, kao i „izdajice“ među Albancima koje ne podržavaju ciljeve OVK-a, poput pristalica stranke Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove.

Rugova se zalagao za mirno rešenje problema.

Dok je trajalo uvodno izlaganje u haškoj sudnici, nekoliko blokova dalje je održan protest podrške Tačiju i optuženima, gde su se vijorile albanske, kosovske i zastave sa simbolima OVK-a.

Neki od okupljenih nosili su keče – albansku tradicionalnu kapu, kao i parolu „Nemamo heroje za žrtvovanje“.

Manja grupa demonstranata stajala je i ispred suda, među kojima je bilo dece u narodnoj nošnji, a s ulice su sirenama podršku dobijali iz automobila u prolazu.

„Očekujem slobodu za njih, zato što nisu krivi“, kaže za BBC Gezim Beriša koji živi u Belgiji.

I dan uoči početka suđenja, u Prištini je u nedelju održan veliki skup, takozvani „Marš pravde“, uz poruke: „Sloboda ima ime“ i „Istorija se ne može menjati“.

Sudski postupci pred ovim sudom se različito ocenjuju u Srbiji i na Kosovu.

„Srbi su oduvek smatrali OVK terorističkom organizacijom.

„Ipak, Albanci su uznemireni zbog ovih suđenja jer se osećaju kao žrtve srpske agresije i misle da je pravo na njihovoj strani“, kaže profesorka Rejčel Ker sa Kraljevskog koledža u Londonu za BBC.

Za šta su Tači i ostali optuženi?

U redigovanoj optužnici se navodi da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu odgovornost za krivična dela izvršena u kontekstu oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada protiv ljudi za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.

Vajting, nekadašnji profesor Pravnog fakulteta na Univerzitetu Harvard i iskusni tužilac u međunarodnim postupcima, kasnije je dodao i da je Tači u više navrata tajno dolazio u Hag da svedoči u ovom predmetu, ali da je izneo neke netačne navode o sopstvenoj ulozi u periodu za koji je optužen.

Prema navodima tužioca, Tači tvrdi da nije znao za pritvaranja, kao i da Glavni štab OVK nije imao formalnu vlast do novembra 1998, a i kasnije je imao „samo na papiru“.

Šest tačaka optužnice se odnosi na zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak, a još četiri tačke su ratni zločini – protivpravno hapšenje, surovo postupanje, mučenje i ubistva.

Krivična dela za koja su optuženi izvršena su na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji, navodi se u optužnici.

Prema navodima tužilaštva, najmanje 440 ljudi je bilo protivpravno zatvoreno i to onih kojih su se bavili šumarstvom, poljoprivredom, novinarstvom ili predavali u školama i nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima.

Među njima je bilo Albanaca, Srba, Roma, Bošnjaka i Crnogoraca.

„Oni su saslušavani i premlaćivani, a to su bili ‘srećniji’, najmanje 102 osobe nisu preživele ta pritvaranja.

„Zločini nisu bili izolovani, već su vršeni sistematski i to se vidi i po rasprostranjenosti“, rekao je jedan od predstavnika tužilaštva, prikazujući slajd sa kartom Kosova na kojoj su crvenim tačkama prikazana ubistva.

Zatvori su organizovani na imanjima u Jablanici, Lapušniku, Zlašu, Klečkoj i na drugim mestima.

Kako je naglašeno, ovaj postupak nije suđenje čitavoj OVK, već četvorici optuženih unutar organizacije koja je imala jasnu hijerarhiju, što će tužioci pokušati da dokažu u nastavku postupka.

Uvodne reči će Specijalno tužilaštvo, predstavnici žrtava – kojih je u ovom slučaju 140, kao i timovi odbrane iznositi tokom tri dana do 5. aprila, a izvođenje dokaza počinje 11. aprila, najavili su iz suda.

Inače, timovi se u sudnici i bojama razlikuju – predstavnici tužilaštva imaju ljubičaste okovratnike i rukave, dok odbrana nosi crvene satenske detalje na togama.

Iza advokata za zasebnim stolovima sami sede optuženi, pored kojih je po jedan policajac.

Optuženi su tokom čitavog dana ozbiljno i mirno pratili suđenje, bez mnogo izraza na licu.

Tek na kraju zasedanja u ponedeljak, Tači je mahnuo porodici i prijateljima na galeriji, što je učinio i Veselji – osmehnuvši se, stavio je ruku na grudi i pokazao podignuti palac prisutnima.

Teško je reći da li su neke od zločina običnih i srednje rangiranih pripadnika OVK naredili njihovi pretpostavljeni, ocenjuje Tim Džuda, dopisnik magazina Ekonomist sa Balkana.

„OVK se brzo širila i nisu imali jasno centralizovanu komandu, teško je definisati kako je išao lanac komandovanja“, kaže Džuda za BBC.

Kako je nastala Oslobodilačka vojska Kosova

Oslobodilačka vojska Kosova je bila gerilska separatistička oružana formacija Albanaca na Kosovu, osnovana ranih 1990-ih, kao odgovor na odluku režima Slobodana Miloševića da tada južnoj srpskoj pokrajini ukine status autonomije.

Kako je među većinskim albanskim stanovništvom na Kosovu jačao pokret koji je želeo nezavisnost, sve su češći bili i sukobi sa srpskim snagama bezbednosti.

Od 1996. godine pripadnici OVK su počeli da napadaju stanice srpske policije i druge ciljeve.

Srpske snage su odgovorile sukobima sa albanskim stanovništvom, racijama u selima i proterivanjem ljudi iz njihovih domova.

Sukobi su eskalirali 1998. i 1999, godine, i neposredno posle okončanja vazdušnih napada NATO snaga i povlačenja srpskih snaga bezbednosti sa Kosova.

Prema optužnicama specijalnog suda, zločini, otmice, mučenja i napadi na kosovske Srbe su izvršeni na više od 100 lokacija na Kosovu i u severnoj Albaniji, gde su, kako se navodi, bili zatočeni i maltretirani ili ubijani srpski civili.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići – ukratko

Tokom perioda koji obuhvata optužnica, Hašim Tači bio je jedan od čelnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) zadužen za politička pitanja i informacije.

U julu 1997. sud u Prištini, kojim su rukovodile srpske vlasti, osudio ga je u odsustvu na 10 godina zatvora za „krivično delo terorizma“.

Krajem marta 1999. Tači, sa šifrovanim imenom Zmija, postao je predsednik paralelne vlade Kosova, takozvane Privremene vlade i vrhovni komandant OVK.

Deceniju kasnije, 9. januara 2008. godine, Tači je izabran za premijera Kosova i mesec danas kasnije jednostrano je proglašena nezavisnost.

• Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
• Tači: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“

Na predsedničku funkciju došao je 2016.

Kada je optužan za ratne zločine pred specijalnim sudom u Holandiji novembra 2020, dao je ostavku na mesto predsednika i od tada je u pritvoru u Hagu.

Ipak, kako kaže Džuda, „Hašim Tači nije bio vojni komandant, on je davao OVK politički pravac“.

Kadri Veselji, u vreme koja obuhvata optužnica, bio je takođe član direkcije OVK za politička pitanja, ali i načelnik obaveštajne službe ove grupe.

Već krajem marta 1999, po formiranju Privremene vlade, našao se na čelu Obaveštajne službe Kosova i postao ministar za obaveštajnu delatnost u Privremenoj vladi.

Bio je naslednik Hašima Tačija na mestu predsednika Demokratske partije Kosova između 2016. i novembra 2020. godine, kada je uhapšen.

Nekadašnji je predsednik Skupštine Kosova i do odlaska u Hag smatran je jednim od najuticajnijih kosovskih političara.

Redžep Seljimi je u vreme za koje je optužen bio na dužnosti načelnika direkcije OVK za operacije.

U avgustu 1998. postao je glavni inspektor OVK, a krajem marta 1999, kada je formirana Privremena vlada, imenovan je za ministra za javni red, odnosno ministra unutrašnjih poslova, u toj vladi.

Posle proglašenja nezavisnosti, Krasnići je 2008. godine postao prvi predsednik Skupštine Kosova.

Jakup Krasnići bio je član direkcije OVK za politička pitanja i zvanični portparol OVK.

Kasnije tokom 1998, zvanično je postavljen na dužnost zamenika komandanta OVK.

Po osnivanju Privremene vlade, Krasnići je imenovan za portparola.

On je kasnije bio poslanik pokreta Samoopredeljenje aktuelnog kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Šta je sud za zločine na Kosovu?

Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova jedinstvene su institucije – deo su kosovskog pravosudnog sistema, ali je sedište izmešteno u Hag, a finansira ga Evropska unija i druge zemlje.

Kosovski pravnici učestvuju u radu suda, ali ne mogu da budu ni sudije, ni tužioci.

Zadatak Suda je da pred pravdu izvede odgovorne za ratne zločine i druga krivična dela izvršena na Kosovu između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000.

Ova institucija je zadužena isključivo za utvrđivanje krivične odgovornosti pojedinaca, veća ne vrše istrage nad grupama, organizacijama ili etničkim zajednicama, niti ih krivično gone.

Baš kao i Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, ova institucija je privremena i ima konkretan mandat – ugasiće se kada sudski postupci budu okončani.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]