Protesti Srba na severu Kosova u vidu blokada pojedinih saobraćajnica traju već 13 dana, a danas je u selu selu Rudare, kod jedne od barikada, organizovan i veliki skup.

Reč je o protestu koji je Srpska lista, stranke kosovskih Srba koja je bliska zvaničnom Beogradu, prethodnih dana nazivala „najvećim protestnim skupom ikada“.

Proteklu nedelju obeležio je početak blokada saobraćajnica na severu Kosova izazvan hapšenjima nekolicine doskorašnjih pripadnika Kosovske policij srpske nacionalnosti.

Svi se terete za napade na Kosovsku policiju i navodne „terorističke akte“.

Pripadnici Kosovske policije srpske nacionalnosti napustili su početkom novembra službu, kao i svi Srbi zaposleni u javnoj administraciji na Kosovu, nezadovoljni odlukama vlasti u Prištini, pre svega zbog stava da Zajednica srpskih opština nikada neće biti formirana, iako je ona predviđena ranije potpisanim Briselskim sporazumom.

Više o izlasku Srba iz kosovskih institucija pročitajte ovde, a šta je Zajednica srpskih opština možete da pronađete ovde.

Pozivajući se na odredbe ključnog dokumenta Ujedinjenih nacija – Rezoluciju 1244 – vlasti u Srbiji u petak su podnele zvaničan zahtev KFOR-u da dozvoli povratak do hiljadu pripadnika srpskih snaga na sever Kosova, zbog, kako navode, zaštite većinskog srpskog stanovništva.

O zahtevu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić o čemu više možete da pročitate ovde.

„Kosmet nije tvoja prćija, ovo je naša dedovina!“ – poruka kosovskom premijeru

Nekoliko hiljada ljudi, prenosi portal Kossev, okupilo se na protestnom skupu u selu Rudare sa kojeg je poručeno da Srbi

Predrag Pantić, sin uhapšenog bivšeg pripadnika Kosovske policije Dejana Pantića, rekao je okupljenima da je njegov otac kriv samo zato što je Srbin.

„Moj otac je kap koja je prelila čašu u moru jednostranih poteza, hapšenja i maltretiranja srpskog naroda. Narodu je ovde godinama teško. Svaki put kada smo mislili da ne može biti teže, iznenadili su nas“, naveo je on.

Okupljeni su razvili veliku srpsku trobojku, za koju mediji navode da je duga 250 metara.

Nosili su i transparente, poput: „Predsedniče Vučiću, u tebe se uzdamo“, „Jer odavde nema nazad“, „Pravda za Dejana, Miljana i Slađana“ (reč je o imenima uhapšenih Srba zbog kojih su i počele blokade).

Imali su i poruku nemačkom ambasadoru u Prištini koji je rekao da barikade treba da budu uklonjene do katoličkog Božića, odnosno do nedelje: „Rode, nije ti ovo Nemačka, ovo je Srbija“.

Bio je istaknut i veliki transparent sa porukom kosovskom premijeru Aljbinu Krutiju: „Kosmet nije tvoja prćija, ovo je naša dedovina!“.

„Želimo da pošaljemo svetu poruku da mi nismo nikakvi kriminalci niti teroristi, ni bande.

Mi smo građani koji žele da nesporazume sa Albancima i kosovskim insitucijama rešavamo dijalogom i kompromisom“, izjavio je na skupu Dragiša Milović, bivši gradonačelnik Zvečana.

Šta kaže KFOR o zahtevu Beograda?

KFOR je saopštio da „trenutno analizira nedavni zahtev Srbije“ za povratak do 1.000 pripadnika njenih snaga na Kosovo i Metohiju i da će ta misija NATO u pokrajini nastaviti da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).

Kako je navedeno u saopštenju, KFOR je nedavno „pojačao prisustvo trupa na Jarinju iz preventivnih bezbednosnih razloga“.

To se, navode, pokazalo „kao izuzetno uspešna aktivnost, u velikoj meri zahvaljujući produktivnoj saradnji Kfora s Vladom Crne Gore, načelnikom srpskog Generalštaba, institucijama na Kosovu i misijom Euleksa.

„Trenutno analiziramo nedavni zahtev Vlade Srbije. Nastavićemo da obezbeđujemo sigurno okruženje i slobodu kretanja koji podstiču produktivan dijalog, dajući liderima mogućnost da stvore dugoročna, održiva rešenja u korist svih zajednica koje žive na Kosovu“, saopštio je KFOR.

„Povećanje prisustva trupa je bilo neophodno, imajući u vidu nedavne izveštaje o navodnom mogućem prisustvu organizovanih kriminalnih grupa u okviru demonstracija“, navode iz Kancelarije za odnose sa javnošću KFOR-a, prenosi RTS.

O zahtevu Beograda o povratku određenog broja snaga na sever Kosova, za sada se otvoreno izjasnila Amerika.

Odlučno smo protiv toga jer bi vodilo u dalju militarizaciju, rekao je izaslanik SAD za Balkan Eskobar.

Šta je Rezolucija 1244?

Rezolucija 1244 usvojena je dan posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova koji je označio kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Između ostalog, potvrdila je „privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije“ – države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije – stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.

U Aneksu 2, stav 6, kepiše da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:

vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom,
obeležavanje/čišćenje minskih polja,
održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine,
održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

U odeljku „Drugi traženi elementi“ piše da će povratak srpskog osoblja biti ograničen na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade).

Kako su počele nove blokade?

Nove napetosti na Kosovu plod su višemesečnih i višegodišnjih neslaganja Beograda i Prištine.

Kosovo, koje ima pretežno etničku albansku većinu, otcepilo se od Srbije posle sukoba i NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, a 2008. je proglasilo nezavisnost.

Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova.

U prethodnih godinu dana bilo je više incidenata i blokada prelaza između Srbije i Kosova zbog registarskih tablica, da bi se Beograd i Priština konačno o tome dogovorili krajem novembra.

Više o tome pročitajte ovde.

Novi protesti Srba počeli su u subotu, 17. decembra, kada je Kosovska policija saopštila je da su njeni pripadnici bili napadnuti iz vatrenog oružja na različitim lokacijama u blizini jezera Gazivode, a policajci su, navode, uzvratili vatru u samoodbrani.

Akumulaciono jezero Gazivode, na severozapadu Kosova, nastalo je pregrađivanjem reke Ibar krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

Oko tri četvrtine jezera se nalazi u opštini Zubin Potok na Kosovu, gde većinski žive Srbiji, a ostatak je u opštini Tutin u Srbiji, a teritorija grada Novog Pazara takođe ima mali pristup obalama.

Više o jezeru Gazivode pročitajte ovde.

Kosovo je krajem prošle nedelje rasporedilo policiju u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom, što je dodatno pojačalo napetosti.

Vučić je rekao da se slanjem Kosovske policije na sever krše prethodni mirovni sporazumi.

Srbi sa severa Kosova su se samoorganizovali i teretnim kamionima i drugim većim vozilima blokirali puteve tražeći oslobađanje uhapšenih sunarodnika, doskorašnjih pripadnika Kosovske policije.

Najpre je uhapšen Miljan Adžić, potom Dejan Pantić, kome je određen pritvor, a za koga je predsednik Srbije rekao da „zna samo da je živ“.

Apelacioni sud u Prištini odbio je u subotu žalbu Pantićevog advokata na pritvor.

U petak je uhapšen Slađan Trajković, još jedan bivši pripadnik Kosovske policije, za koga je njegova supruga rekla da je optužen za terorističke akte i kome je takođe određen pritvor od 30 dana.

Barikade su postavljene na najmanje pet mesta, gde Srbi organizovano protestuju.

Dok Beograd tvrdi da vlasti u Prištini sprovode odmazdu nad Srbima koji ne žele da se povinuju njihovim odlukama, kosovski zvaničnici to negiraju.

Zbog napetosti, predsednica Vjosa Osmani je odložila lokalne izbore u četiri opštine na Kosovu, koji su bili zakazani za 18. decembar, a ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok ocenila je da je „Kosovo smanjilo tenzije odlaganjem lokalnih izbora“.

Kosovska policija: „Imamo plan za uklanjanje barikada“

blokade, kosovo — Jedna od blokada na Kosovu

Specijalni izaslanici Evropske unije i SAD, Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar, prethodnih dana razgovarali su najpre sa vlastima u Prištini, potom i sa srpskim zvaničnicima.

Osim šturih saopštenja o tome da je navodno postignut dogovor o uklanjanju barikada – ne i kako i ko će ih ukloniti – i pozivima na smirivanje napetosti i povratku dijalogu, nije bilo konkretnih odluka.

Posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Eskobar je u intervjuu za RTS rekao da barikade na severu Kosova treba da uklone oni koji su ih i postavili, mirnim putem.

Direktor operative kosovske policije Gazmend Hodža rekao je da policija ima kapacitet da ukloni barikade postavljene na putevima na severu Kosova, kao i da ima detaljan plan intervencije na svakoj barikadi.

Hodža je istakao da će barikade biti uklonjene kada se proceni da će posledice biti minimalne, da je policija obučila i pripremila ljude i da ima opremu za uklanjanje barikada.

„Barikade će biti uklonjene onog momenta kada se donese procena i kada se odluči da će interes naše države, naših građana, naše policije, imati najmanje posledica tokom našeg delovanja.

„Primam naređenja direktno od generalnog direktora policije. Kad god bude dato naređenje, mi ćemo ga sprovesti“, rekao je Hodža za prištinske medije, prenosi sajt Kosovo onlajn.

Premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je da „kriminalne bande da severu Kosova“ nemaju ni najmanji izgovor za barikade, jer je pitanje registarskih tablica rešeno, a izbori lokalni odloženi.

Ocenio je da Srbija želi povratak u prošlost.

„Žele povratak u vreme Miloševića i rata, kao i da se pitanje Kosova vrati u UN i što dalje od EU. Kosovo je evropska, demokratska i proamerička država.

„Sa ovim rukovodstvom koje ima, Srbija je autokratska, proazijska i militantna. Ne želimo sukob, želimo mir i napredak, ali ćemo na agresiju odgovoriti svom snagom koju imamo“, napisao je Kurti na Fejsbuku.

On je ocenio da su se „nelegalne strukture Srbije pretvorene u kriminalne bande“ otkrile sad „kad ni registarske tablice za vozila, ni datum izbora ne mogu da se koriste kao izgovor“.

Vučić o Radi Trajković: „Baš strašna tortura nad Kurtijevom savetnicom“

Rada Trajković, koja je posle izlaska Srba iz institucija, pristala da bude u kosovskoj vladi kao savetnica ministra Nenada Rašića, satima je čekala da uđe u centralnu Srbiju, ali joj to nije dozvolila srpska policija.

Najpre je objavila da čeka duže od 15 sati na prelazu Merdare bez hrane, vode i lekova, ali i dokumenata i da su je zadržali pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, tačnije Bezbednosno-informativne agencije.

Trajković boluje od dijabetesa.

Njena ćerka je potom na Tviter nalogu objavila da je Rada Trajković prebačena u bolnicu u Prokuplje, na jugu Srbije, jer joj se zdravstveno stanje bitno pogoršalo.

Potom je objavljeno da je prebačena na kućno lečenje.

Ovu poruku piše ćerka Rade Trajković.
Mama je upravo prebačena sanitetskim vozilom u Prokuplje jer joj je zdravstveno stanje naglo pogoršano. Pregled pokazuje rane znake upale pluća.
Zahvaljujemo vam se na podršci i obaveštavaćemo vas o njenom stanju. pic.twitter.com/91k6Oe7CHV
— Rada Trajkovic (@trajkovic_rada) December 16, 2022

Predsednik Srbije Vučić je tokom intervjua za RTS govorio i o Srbima koji su ušli u kosovsku vladu, nazivajući ih „bednicima“.

Dodao je da kosovski agenti „mogu da kupe stotinak Srba, ne više“.

Vučić je i u subotu govorio o Radi Trajković, navodeći da „nema stranca koji ga tim povodom nije zvao“ i svi su mu rekli da je to „strašna greška i veliko rušenje demokratije“.

Dodao je da je Rada Trajković zadržana „u skladu sa zakonom“.

„To što je Kurtijeva savetnica ili neko ko zastupa njihove interese, a ne interese svoje zemlje i svog naroda, čekala na administrativnom prelazu dva sata, zamislite te strašna torture, i onda shvatite da iza svega toga, iza tih 0,1 ili 0,5 odsto stoje oni koji žele da Srbi i građani Srbije budu takvi koji će državu Srbiju da im daju na tacni“, rekao je Vučić.

On je dodao i da takve poruke dobija na svaka dva sata, ali da „više ne može da trpi tu vrstu bezobrazluka“.

„Uhapse vam ljude ni krive ni dužne, maltretiraju ih i ne daju im lekove, a problem je da li je neko čekao negde sat ili dva, i sve u skladu sa zakonom“, primetio je Vučić.

Reagovao je i kosovski premijer Aljbin Kurti, izjavljujući da je to „odmazda prema Srbima koji poštuju zakone Kosova“.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

Ostali komentari (0)

Kosovo i Srbija: Blokade puteva na severu – veliki protest Srba na barikadi u selu Rudare