Tačno 20 dana od kada su ih postavili u znak protesta zbog hapšenja sunarodnika, Srbi sa severa Kosova trebalo bi danas da počnu da uklanjaju barikade sa najvažnijih magistralnih puteva, što je plod dogovora sa vlastima u Beogradu.
Odnosi Beograda i Prištine godinama su zategnuti, dijalog uz posredovanje Evropske unije ne daje rezultate, a često je stanje na Kosovu, gde živi većinsko albansko stanovništvo na ivici je sukoba.
Srbi, koji su većinstvo stanovništvo na severu Kosova, u više navrata proteklih godina su blokirali puteve iz različitih razloga, nezadovoljni potezima vlasti u Prištini koja teži potpunom međunarodnom priznanju, čemu se Beograd protivi.
Poslednja blokada izazvana je hapšenjem trojice Srba, doskorašnjih pripadnika Kosovske policije, pre svih Dejana Pantića, i svi su optuženi za napad na policiju i navodne „terorističke akte“.
Posle odluke kosovskih pravosudnih vlasti da Pantić bude prebačen u kućni pritvor, predsednik Srbije Aleksandar Vučić više sati je razgovarao sa predstavnicima Srba sa Kosova i potom je saopštio da je dogovoreno da počne uklanjanje barikada.
„Od četvrtka pre podne će krenuti uklanjanje barikada, to ne može za dva sata da bude gotovo, da li za 24 ili 48 sati, barikade će biti uklonjene, ali nepoverenje ostaje“, poručio je Vučić, prenosi Radio-televizija Srbije.
Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da ga veoma zanima kako je doneta odluka da se kaznena mera Pantiću preinači sa pritvora na kućni pritvor.
On je na konferenciji za medije izrazio čuđenje kako „čovek optužen za terorizam može da bude pušten u kućni pritvor“.
- Da li je moguć povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo
- Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
- Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba
- Čije su Gazivode
Dejan Pantić je jedan od bivših pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti, koji je uhapšen 10. decembra pod optužbom za napad na policiju
Petar Petković, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, rekao je da su dobili „nikada do sada jače garancije od SAD i EU“ da neće biti hapšenja ljudi sa barikada.
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države poručili su u zajedničkoj izjavi pres službe EU i Stejt departmenta, da su zabrinuti zbog napete situacije na severu Kosova i pozivaju sve na maksimalnu uzdržanost.
Pre Pantića, uhapšen je Miljan Adžić, a potom i Slađan Trajković.
Oni su među 600 bivših pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti koji su službu napustili početkom novembra.
Prebacivanju Pantića u kućni pritvor prethodili su dani oštrih rasprava, poruka i poteza Beograda i Prištine.
Vlasti u Prištini su poručivale da će njihove snage ukloniti barikade ako to ne budu želele da učine međunarodne snage predvođene NATO-om (KFOR).
Beograd je odgovorio podizanjem borbene gotovosti Vojske Srbije na najviši stepen, a policija je stavljena pod komandu Generalštaba armije.
Dan pošto je saopšteno da je dogovoreno uklanjanje barikada, Vučić, koji je i vrhovni komandant oružanih snaga, ukinuo je stanje povišene borbene gotovosti u Vojsci Srbije, rečeno je Tanjugu u kabinetu predsednika, preneo je RTS.
Stanje povišene borbene gotovosti bilo je proglašeno 26. decembra zbog situacije na severu Kosova, a policija je bila stavljena pod komandu Generalštaba Vojske Srbije.
Osim policajaca, i svi Srbi zaposleni u javnoj administraciji na Kosovu napustili su službu početkom novembra, nezadovoljni odlukama vlasti u Prištini, pre svega zbog stava da Zajednica srpskih opština nikada neće biti formirana, iako je ona predviđena ranije potpisanim Briselskim sporazumom.
Više o izlasku Srba iz kosovskih institucija pročitajte ovde, a šta je Zajednica srpskih opština možete da pronađete ovde.
Pozivajući se na odredbe ključnog dokumenta Ujedinjenih nacija – Rezoluciju 1244 – vlasti u Srbiji su podnele zvaničan zahtev KFOR-u da dozvoli povratak do hiljadu pripadnika srpskih snaga na sever Kosova, zbog, kako navode, zaštite većinskog srpskog stanovništva.
O zahtevu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić o čemu više možete da pročitate ovde.
KFOR još nije odgovorio na zahtev.
Šta je rekao Vučić, a šta predstavnici Srba sa severa?
Posle višesatnog razgovora sa predstavnicima Srba, Vučić je rekao da će oni početi da uklanjaju barikade, iako nemaju poverenja u vladu u Prištini.
„Mi nikakvu veru u Kurtija nemamo i ako se nastave hapšenja zatvorićemo sever Kosova zauvek i barikade za Prištinu nikada neće biti uklonjene“, pročitao je Vučić delove saopštenja predstavnika Srba sa severa Kosova.
Vučić je rekao da hapšenje Srba sa barikada Beograd neće dozvoliti.
„Ako krenu, pa uhvate jednog od nas ili dvojicu kao zečeve, nema više zečeva, pošto zečevi postaju vukovi. To je kraj svake priče, više nema nijednog sporazuma, ni razgovora o tome, ni garancija“, poručio je predsednik Srbije.
Vučić je rekao i da je od njega zatražena potvrda da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, dodavši da mu je to najlakši uslov, jer se zakleo na Ustav i Miroslavljevo jevanđelje da to neće uraditi.
Uklanjanje barikada nema veze sa povratkom u institucije i da su one uslovljene Briselskim sporazumom, koji podrazumeva i stvaranje Zajednice srpskih opština, što Albanci nisu ispunili.
Slavko Simić, doskorašnji poslanik u pokrajinskom parlamentu, rekao je da se Srbi suočavaju sa problemima, ne samo sa sadašnjim premijerom Aljbinom Kurtijem, već sa svim političkim predstavnicima Kosova od 2014.
„Mi smo saterani u ćošak i neko hoće da nas gazi i satera u jamu. To nećemo dozvoliti.“
Šta je rekao Kurti?
Aljbin Kurti, kosovski premijer, začuđen je odlukom o prebacivanju Pantića u kućni pritvor.
„Pošto je štrajkovao glađu i imao problema sa srcem, mogao je da bude odveden u bolnicu, što je i razumljivo. Ali da li je to razumno? O tome odlučuje pravosuđe.
„Kada ste osumnjičeni za terorizam i poslati u kućni pritvor, zanima me da saznam ko je tužilac koji je podneo ovakav zahtev i sud koji je doneo ovu odluku“, rekao je Kurti na konferenciji za novinare u Prištini.
Sudski savet Kosova (SSK) izrazio je danas zbog ove Kurtijeve izjave.
SSK u saopštenju je naveo da sudije jesu i treba da budu nezavisne u vršenju svoje ustavne i zakonske dužnosti, dok su sklonosti ka mešanju neprihvatljive i da ih najoštrije osuđuje.
„Javno obaveštavamo premijera Kurtija da se na osnovu Ustava i zakona nadležno službeno lice koje je donelo ovu odluku zove sudija Republike Kosovo, odluke koje se moraju poštovati bez komentara, bez izuzetka, pa i vlada“, navodi se u saopštenju.
Beograd je poslednjih dana pojačao oružano prisustvo u blizini Kosova.
NATO, koji na Kosovu ima oko 3.700 trupa u sastavu mirovne misije, pozvao je sve strane da izbegavaju provokacije.
Evropska unija, koja ima misiju da uspostavi vladavinu prava na Kosovu, upozorila je da neće tolerisati napade na policiju EU ili krivična dela.
Srpska premijerka Ana Brnabić je prošle nedelje izjavila da smo „zaista na ivici oružanih sukoba“ i okrivila Prištinu za jednostrane poteze.
Na slobodi i Srbin uhapšen na Vidovdan
U sredu, 28. decembra, RTS je javio da je Nikola Nedeljković, koji je uhapšen pre pet meseci na Vidovdan, 28. juna na Gazimestanu, koji je bio u sudskom pritvoru u Kosovskoj Mitrovici, pušten na slobodu.
Nedeljković je na putu za Beograd, nezvanično saznaje RTS.
Tri policajca, u svojstvu svedoka optužila su Nedeljkovića da je tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu uzvikivao „Ubij Šiptara“, što je pogrdni naziv za Albanca.
Nedeljković je uhapšen u trenutku kada je napuštao spomen-kompleks.
Od momenta hapšenja nalazio se u sudskom pritvoru u severnom delu Kosovske Mitrovice.
Nikoli Nedeljkoviću, u Prištini je izrečena prvostepena kazna zatvora od osam meseci, zbog izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti.
Apelacioni sud u Prištini odlučio je početkom decembra da Nedeljkoviću za dva meseca umanji kaznu zatvora.
Zašto su Srbi blokirali puteve?
Nove napetosti na Kosovu plod su višemesečnih i višegodišnjih neslaganja Beograda i Prištine.
Kosovo, koje ima pretežno etničku albansku većinu, otcepilo se od Srbije posle sukoba i NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, a 2008. je proglasilo nezavisnost.
Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova.
U prethodnih godinu dana bilo je više incidenata i blokada prelaza između Srbije i Kosova zbog registarskih tablica, da bi se Beograd i Priština konačno o tome dogovorili krajem novembra.
Više o tome pročitajte ovde.
Srbi sa severa Kosova, gde su većinsko stanovništvo, već 19 dana drže pod blokadom nekoliko magistralnih pravaca, a u noći između 26. i 27. decembra postavljene su dve nove – jedna na mostu koji razdvaja Kosovsku Mitrovicu na severni (srpski) i južni (albanski) deo, kao i na novom mostu koji iz severnog dela Mitrovice vodi na magistrali put Mitrovica-Raška.
Novi protesti Srba počeli su posle vesti o hapšenju Dejana Pantića.
Barikade su postavljene na nekoliko važnih magistralnih saobraćajnica.
Na jednom od tih mesta, u selu Rudare, u četvrtak, 22. decembra održan je veliki protest Srba.
Dok Beograd tvrdi da vlasti u Prištini sprovode odmazdu nad Srbima koji ne žele da se povinuju njihovim odlukama, kosovski zvaničnici to negiraju.
Kosovo je krajem prošle nedelje rasporedilo policiju u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom, što je dodatno pojačalo napetosti.
Vučić je rekao da se slanjem Kosovske policije na sever krše prethodni mirovni sporazumi.
Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da je KFOR zatražio dodatno vreme kako bi se barikade uklonile, ali i kaže da je rok „pitanje dana“, te da će kosovske vlasti same da ih uklone ukoliko misija NATO-a to ne učini.
„Ovo su barikade ljudi u tamnim uniformama, ljudi koji su ćelavi, sa bradama, imitiraju Dražu Mihailovića (general Vojske Kraljevine Jugoslavije iz Drugog svetskog rata), Vagner brigade (ruska plaćenička grupa).
„Imaju puške i postavljaju barikade ne da ne bi prošla vozila, nego da se brani taj uniformisani i naoružani čovek koji bi pucao na vozila koja bi im se približila. Znači, ovo su ratoborne barikade“, ocenio je Kurti u intervjuu za Istraga.ba koji je vođen u subotu.
Predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić naredio je da vojska i sve jedinice MUP-a budu u najvišem stepenu borbene gotovosti, a odluka je usledila posle sastanka sa vojnim vrhom u ponedeljak.
Šta znači podizanje borbene gotovosti možete da pročitate ovde.
Vučić je u utorak uveče, zajedno sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije Milanom Mojsilovićem, obišao jedinice armije stacionirane između Kraljeva i Raške, u blizini Kosova.
Šta kaže KFOR o zahtevu Beograda?
KFOR je saopštio da „trenutno analizira nedavni zahtev Srbije“ za povratak do 1.000 pripadnika njenih snaga na Kosovo i Metohiju i da će ta misija NATO u pokrajini nastaviti da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja.
O zahtevu Beograda o povratku određenog broja snaga na sever Kosova, otvoreno se izjasnila Amerika.
Odlučno smo protiv toga jer bi vodilo u dalju militarizaciju, rekao je ranije Gabrijel Eskobar, izaslanik SAD za Balkan.
Šta je Rezolucija 1244?
Rezolucija 1244 usvojena je dan posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova koji je označio kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.
Između ostalog, potvrdila je „privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije“ – države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije – stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.
U Aneksu 2, stav 6, piše da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:
- vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom,
- obeležavanje/čišćenje minskih polja,
- održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine,
- održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.
U odeljku „Drugi traženi elementi“ piše da će povratak srpskog osoblja biti ograničen na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade).
Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
