Deset dana pred održavanje izbora u četiri opštine na severu Kosova i dalje se ne zna gde će se glasanje održati, jer je kosovska Centralna izborna komisija već dva puta protekle nedelje odlagala sednice.
Do sada se glasalo u školama, ali se sada kao moguće lokacije koje bi se mogle pretvoriti u biračka mesta pominju policijske stanice, prenose mediji s Kosova.
Ono što se zna je da na izbore, zakazane za 23. april, po drugi put neće izaći Srpska lista, koja ima podršku zvaničnog Beograda, što pojedini tumače kao kršenje načelnog dogovora Beograda i Prištine koji je nedavno postignut u Ohridu.
„Trenutno stanje i okolnosti ne omogućavaju slobodne i poštene izbore“, kaže Eugen Cakoli, istraživač Kosovskog demokratskog instituta, u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.
Izbori za gradonačelnike u opštinama Severna Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan prvobitno su odloženi u decembru, što bi moglo i da se desi u aprilu.
- Izbori na severu Kosova odloženi za april 2023.
- Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
- Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba
Raspisani su jer su predstavnici Srpske liste u novembru napustili institucije Kosova.
Opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova od 5. novembra su bez gradonačelnika koji su podneli ostavke zbog odluke Vlade Kosova o zameni srpskih registarskih tablica kosovskim, kao i zbog suspenzije direktora Regionalne policije sever Kosova Nenada Đurića.
Kakve su okolnosti pred izbore?
Analiza Eugen Cakoli, Kosovski demokratski institut
Uprkos višestrukim odlaganjima izbornog dana i rokova za overu kandidatura, politički subjekti, posebno oni srpske zajednice, nisu izrazili volju da učestvuju na izborima.
Štaviše, u Severnoj Mitrovici i Zubinom Potoku, gde srpska zajednica čini više od 90 odsto stanovništva, nema prijavljenih kandidata iz srpske zajednice.
Ovakva situacija će definitivno potkopati legitimitet institucija koje će proizaći iz izbora, jer ne garantuje fer predstavljanje srpske zajednice.
S tim u vezi, budući da Srpska lista obično ima podršku velike većine birača na ovim prostorima, naravno da će njihova odluka da ne učestvuju na izborima imati višedimenzionalne efekte.
Oni mogu biti niska izlaznost, ali i osporavanje legitimnosti izbornog ishoda, i na kraju tehničko upravljanje procesom.
S druge strane, 10 dana pre glasanja, CIK još nije objavila konačnu listu biračkih centara, zbog problema sa pristupom javnim zgradama na severu.
Ovo predstavlja jasno kršenje zakona i podriva kredibilitet izbora, jer će biti mnogo problema sa biračima koji neće znati gde će moći da ostvare svoje osnovno pravo.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, generalno, bezbednosna situacija u četiri severne opštine i dalje je krhka, iako postoji prilično značajan napredak u poređenju sa situacijom iz decembra 2022.
Ostavke srpskih policajaca u tim opštinama predstavljaju značajnu poteškoću za garantovanje bezbednosti, posebno tokom izbornog procesa.
A u skladu sa međunarodnim standardima o izborima, stvaranje bezbednog okruženja je suštinski preduslov da se obezbede slobodni i fer izbori.
Šta kažu političari?
Kosovski premijer prošle nedelje izrazio je uverenje da postoje svi uslovi da ovaj proces prođe nesmetano, ali i da će svako ko izbore bude ometao odgovarati.
Aljbin Kurti je tada i pozvao Srbe na Severu da na izbore izađu u što većem broju, prenosi Kossev.
Sa druge strane, srpski ppredsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Kurti insistira na izborima, zato da bi mogao da kaže da hoće da formira ZSO, ali da sve navedene opštine više nisu srpske, čime kupuje vreme.
Ako se održe izbori, o gradonačelnicima će odlučivati dva, tri ili četiri procenta glasača, rekao je Vučić, posle sastanka u Raškoj sa predstavnicima Srba sa Kosova.
„I onda nam sa zapada kažu nemojte da ih ometate u tome. U čemu da ih ne ometam? Da se 99 odsto ljudi ne pita ništa.
„I to je valjda demokratija koju ukoliko ugrozimo bićemo tirani, remetilački faktor, i ljudi koji ruše stabilnost i mir na Balkanu“, istakao je Vučić.
Oglasio se i predstavnik opozicije u Prištini, bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj rekavši da vanredne izbore na severu treba odložiti zbog trenutne situacije i sprovesti detaljnu analizu, prenosi Reporteri.
„Ne verujem da Kosovo ima koristi ako ćuti o situaciji na severu.
„Vi znate da proces održavanja izbora sada na severu nije održiv“, rekao je Haradinaj za Reporteri, a prenosi Kosovo onlajn.
Kurti je prethodno kritikovao i odluku Srpske liste da ne učestvuje na izborima, optuživši Beograd za kršenje osnovnog Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, jer se „neprekidno meša u unutrašnje poslove Kosova“, prenosi portal Kossev.
U članu 7 evropskog predloga govori se o pravima srpske manjine na Kosovu koja bi trebalo da budu zaštićena u skladu sa evropskom praksom, pravu na odgovarajući nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu, mogućnosti direktne podrške i veze kosovskih Srba sa Vladom Srbije, kao i zaštitu za Srpsku pravoslavnu crkvu.
Uoči sastanka na Ohridu, predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je da prištinske vlasti ulažu „demokratske napore da Srbe ubedimo da su njihova Ustavom zagarantovana prava – prava koja ne mogu naći nigde u Evropi“, preneo je Kossev.
Zašto Srpska lista neće na izbore?
Srpska lista, koja je na prethodnim lokalnim izborima 2021. ubedljivo pobedila u opštinama sa srpskom većinom, saopštila je da ovaj put neće izaći jer nisu ispunjeni njihovi zahtevi zbog kojih su napustili kosovske institucije, a to je formiranje Zajednice srpskih opština i povlačenje svih specijalaca sa severa Kosova.
„U prethodne dve godine Srbima na Kosovu i Metohiji antisrpski režim Aljbina Kurtija je onemogućio pravo glasa na izborima i referendumu, zabranio vakcinaciju protiv korona virusa i onemogućio dostavljanje lekova i sanitetskog materijala, hapsio, proganjao i optuživao viđene Srbe bez ikakvih dokaza.
„A iako postoji dogovor u Briselu, onemogućio upotrebu KM tablica na Kosovu i Metohiji pod pretnjom silom i na taj način oduzeo srpskom narodu pravo na slobodu kretanja“, navodi se u saopštenju Srpske liste dostavljenom BBC-ju.
Izbori koji su prvobitno bili zakazani za decembar prošle godine odloženi su na pritisak međunarodne zajednice uz obrazloženje da se to čini zbog bezbednosne situacije.
Nemački diplomata: `ZSO zavisi od izbora`
Zamenik ambasadorke Nemačke u Beogradu Karsten Majer-Vifhauzen izjavio je da formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu može da zavisi upravo od tih izbora.
Kako je rekao, nije moguće formirati ZSO, ako se ne predaju liste kandidata za izbore na severu Kosova, prenosi Beta.
„To je potpuno praktično pitanje: ukoliko nemate zvaničnike, gradonačelnike, ne možete da kreirate zajednicu opština.
„Bez ljudi u njima nemate institucije, a potrebne su vam te institucije. To je to“, izjavio je nemački diplomata.
Dodaje je da su lideri Srbije i Kosova u Ohridu 18. marta prihvatili sve odredbe aneksa za sprovođenje sporazuma i da treba da rade na njegovoj realizaciji korak po korak.
- Borelj, Vučić i Kurti posle maratonskog sastanka u Ohridu: „Dogovorena primena plana za Kosovo“
- Srbi van Srpske liste ili „Tačijevi Srbi“
- Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
Ko se prijavio za izbore?
U sredu popodne istekao je rok za prijavu kandidata za vanredne lokalne izbore u četiri opštine na severu Kosova, bez prijave predstavnika Srpske liste, potvrdio je portparol Centralne izborne komisije u Prištini Valjmir Eljezi.
Na njih se, prema podacima prištinske Centralne izborne komisije, osim najvećih stranaka koje okupljaju Albance, od srpskih, prijavila samo Partija kosovskih Srba Aleksandra Jablanovića iz Leposavića.
Od srpskih, kandidaturu je istakao samo Jablanović za mesto gradonačelnika Leposavića, dok se za gradonačelnicu Zvečana kandidovala nezavisna kandidatkinja Slađana Pantović.
Pantović je i ranije učestvovala na izborima kao opoziciona političarka, ali sa relativno slabim uspehom.
Šta nedostaje da se izbori održe?
Mnogo toga, prema oceni Dušana Radakovića, iz Centra za zastupanje demokratske kulture.
„Ne vidim da u ovom trenutku imamo argument za legalne, demokratske, transparentne izbore na severu“, rekao je za BBC 24. marta.
Kako kaže, nema dovoljno srpskih kandidata za sve četiri opštine.
„Po Ahtisarijevom planu znamo da škole na Kosovu rade po planu Republike Srbije i ne verujem da će dozvoliti da se izbori održe u njihovim prostorijama, što znači da nemamo gde, nemamo kako.
„Nemamo ni policiju koja će to obezbeđivati, a suluda mi je ideja da mogu specijalne jedinice da obezbeđuju sve: ja treba da glasam, a da me čuva specijalac sa snajperom dok glasam. Gde je tu demokratija?“, ističe aktivista iz Severne Mitrovice za BBC na srpskom.
Zbog svega toga ne očekuje da Srbi u velikom broju izađu na glasanje.
Prema njegovim rečima, sporan je i datum izbora, koji bi trebalo da se održe dan posle muslimanskog praznika Bajrama.
„Mislim da je namerno postavljen taj datum, jer se znalo da će biti odloženi“, kaže Radaković.
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
