Kosovo i Srbija: Izbori na severu Kosova gotovo bez Srba

Mesec dana posle sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ništa se nije promenilo.

Iako su se čelnici Srbije i Kosova, uz posredovanje Evropske unije, dogovorili da sve bude u službi građana, političke razmirice i dalje kroje svakodnevnicu.

Status kvo se ogleda i kroz nedeljne vanredne lokalne izbore za gradonačelnike četiri opštine na severu Kosova većinski nastanjenih Srbima na kojima gotovo uopšte neće biti predstavnika srpske zajednice.

„Na izborima će glasati Albanci, Bošnjaci, Goranci i ostale manjine, ali verovatno neće biti Srba koji će izaći na biračka mesta.

„To znači da će ovo biti samo legalni izbori, ali ne i legitimni“, kaže Nedžmedin Spahiu, profesor na Fakultetu političkih nauka u Prištini, za BBC na srpskom.

• Izbori na severu Kosova odloženi za april 2023.
• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
• Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba

Dva dana uoči izbora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u televizijskom gostovanju da će glasanje biti „najveća blamaža za demokratiju sa izlaznošću od dva do tri odsto“ i optužio zapadne zemlje da „žele da slome Srbiju“.

Premijer Kosova Aljbin Kurti je kritikovao Srpsku listu zbog odluke da bojkotuje izbore i pozvao Srbe na severu da na izbore izađu u što većem broju uz napomenu da je tamo potreban „demokratski legitimitet i funkcionisanje institucija“.

On je uveren da će izbori proteći neometano, kao i da to treba da bude demokratski proces, miran i bez incidenata, sa slobodnim i visokim učešćem građana u severnim opštinama.

Dok Beograd i predstavnici Srba žestoko kritikuju odluku o održavanju izbora, američke diplomate šalju pomešane poruke.

Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik za Balkan, rekao je da će SAD priznati rezultate izbora bez obzira na bojkot Srba, ali je američki ambasador Kristofer Hil izjavio da SAD i mnoge druge zemlje smatraju da nije pravo vreme za izbore.

Političke predstavnike Srba su zbog bojkota kritikovali i pojedini evropski zvaničnici.

Peter Stano, portparol EU, rekao je da je imperativ da Srbi sa Kosova aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova.

Da je bojkot Srpske liste velika greška, smatra Viola fon Kramon, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo, i za to je okrivila Beograd.

Zašto su raspisani vanredni izbori?

Izbori za gradonačelnike u opštinama Severna Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan su prvobitno zakazani za decembar, pa odloženi.

Raspisani su jer su predstavnici Srpske liste u novembru napustili institucije Kosova.

Opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova od 5. novembra su bez gradonačelnika.

Oni su podneli ostavke zbog odluke vlade u Prištini o zameni srpskih registarskih tablica kosovskim, kao i zbog suspenzije direktora Regionalne policije severa Kosova Nenada Đurića.

Spahiu navodi da se povlačenjem Srba iz institucija otvorila rupa u kosovskom zakonu.

„U slučaju da gradonačelnik i zamenik gradonačelnika istovremeno daju ostavku, budu smenjeni ili umru istog dana, vlada ne može da imenuje nekog ko će ih zameniti do novih izbora.

„Nažalost, da bi se taj zakon promenio, potrebne su dve trećine u kosovskom parlamentu, ne samo ukupnog broja poslanika, već i onih koji predstavljaju manjine“, objašnjava Spahiu.

Dodaje da ta rupa u zakonu nije mogla da se popravi amandmanima zbog bojkota Srpske liste.

„Stoga je jedino rešenje bilo da se organizuju izbori koji bi proizveli legalnu vlast, kako bi ljudi mogu da uzimaju izvode iz matične knjige rođenih, venčanih ili bilo šta, čega su građani na severu Kosova bili lišeni već mesecima“, kaže profesor političkih nauka.

• Borelj, Vučić i Kurti posle maratonskog sastanka u Ohridu: „Dogovorena primena plana za Kosovo“
• Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
• Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti

Zašto Srbi bojkotuju izbore?

Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).

ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.

Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.

Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.

„U prethodne dve godine Srbima na Kosovu i Metohiji antisrpski režim Aljbina Kurtija je onemogućio pravo glasa na izborima i referendumu, zabranio vakcinaciju protiv korona virusa i onemogućio dostavljanje lekova i sanitetskog materijala, hapsio, proganjao i optuživao viđene Srbe bez ikakvih dokaza.

„A iako postoji dogovor u Briselu, onemogućio upotrebu KM tablica na Kosovu i Metohiji pod pretnjom silom i na taj način oduzeo srpskom narodu pravo na slobodu kretanja“, navodi se u saopštenju Srpske liste dostavljenom BBC-ju.

Srpska lista je na prethodnim lokalnim izborima 2021. ubedljivo pobedila u opštinama sa srpskom većinom.

Odluci Srpske liste o bojkotu pridružili su se i predstavnici drugih stranaka Srba, među kojima Partija kosovskih Srba Aleksandra Jablanovića iz Leposavića.

Tri dana pre izbora, Jablanović je saopštio da povlači kandidaturu za gradonačelnika Leposavića, navodeći kao razlog nedostatak odgovarajućih uslova za održavanje izbora.

Predsednik Srbije Vučić je pohvalio potez Jablanovića, dodajući da su „oni koji organizuju izbore u četiri opštine na severu Kosova ujedinili Srbe koji tamo žive i koji drugačije misle“.

Međutim, iz kosovske Centralne izborne komisije rekli su da će njegovo ime ostati na već odštampanim listićima.

Profesor Spahiu smatra da posle povlačenja Aleksandra Jablanovića neće doći do nereda, kao što se očekivalo, zato što bi veći broj Srba izašao na izbore.

„Očekivalo se da će izlazak Jablanovića na izbore izazvati buru reakcija zato što je Srpska lista izgubila dosta od ugleda među Srbima na Kosovu, ali ona je još snažna.

„Zato je postojao strah da će njene opozicione stranke uzeti određen broj glasova, te se očekivala reakcija Srpske liste, a time i neredi“, kaže Spahiu za BBC.

Dodaje da ta opasnost više ne postoji, a da je atmosfera takva da se ne oseća da se bilo šta dešava.

Milica Orlović iz nevladine organizacije Aktiv, koja ima kancelarije u Severnoj Mitrovici, Prištini i Beogradu, navodi da situacija na severu Kosova protiče uobičajeno, uz nešto veći osećaj neizvesnosti i zabrinutosti jer je povećanje napetosti uvek moguće tokom događaja kao što su izbori.

„Razlog tome je krhka politička i bezbednosna situacija koja traje već duže vreme.

„Građani na severu su nezainteresovani za održavanje i učešće na predstojećim lokalnim izborima i po svemu sudeći će ignorisati čitav izborni proces“, navodi Orlović za BBC na srpskom.

Dodaje da većinski smatraju da se osnovni uslovi za održavanje izbora, pa samim tim i za njihov povratak u kosovske institucije, nisu ispunili.

„Imamo kandidate koji uglavnom dolaze iz albanske zajednice, pa će samim tim izlaznost u nedelju biti vrlo mala.

„Bezbednosni rizik postoji, ali su namerni incidenti koji bi ometali sprovođenje izbora malo verovatni usled velikog prisustva policije i uprtih očiju celokupne javnosti“, navodi Orlović.

Jasan stav Srba na severu će u nedelju biti iskazan bojkotom, ističe ona.

Biće to „užasan i težak dan za demokratiju i zvanično obeležena sramota Evrope i sveta zbog onoga što organizuju i onog što čine“, rekao je Vučić tokom intervjua za TV Prva u četvrtak uveče.

Istakao je da izbori neće biti legitimni, jer neće biti nijednog srpskog predstavnika i učestvovaće tek nekoliko procenata Albanaca koji su upisani u biračke spiskove u Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu.

Predsednik Srbije kaže da cela Kvinta – Amerika, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija – ima „podli plan“ da omogući kosovskim vlastima da ni ne formiraju Zajednicu srpskih opština.

„Kada budu izabrani Kurtijevi predstavnici, onda će on da kaže da bi formirao ZSO, ali da nijedna opština sa severa Kosova tu zajednicu ne želi“, rekao je Vučić.

„Sram ih bilo sve zajedno, celu Kvintu“, poručio je.

Ko učestvuje na izborima?

U četiri opštine na severu Kosova gotovo da neće biti srpskih kandidata.

Jedino se za gradonačelnicu Zvečana kandidovala nezavisna kandidatkinja Slađana Pantović koja je i ranije učestvovala na izborima kao opoziciona političarka, ali sa relativno slabim rezultatom.

Prema podacima prištinske Centralne izborne komisije, na izborima učestvuju kandidati albanskih stranaka.

U Leposaviću su se kandidovali članovi stranke Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i Demokratska partija Kosova koju je ranije predvodio Hašim Tači koji u Hagu odgovara na optužbe za ratne zločine.

Na listiću je i ime Aleksandra Jablanovića koji se u međuvremenu povukao sa izbora.

Pripadnici Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova su jedini kandidati u Zubinom Potoku, a za gradonačelnika severnog dela Kosovske Mitrovice osim kandidata iz ove dve albanske partije, takmičiće se i Betim Osmani iz Građanske inicijative Mitrovica.

U Zvečanu će se kandidatima iz albanskih partija suprostaviti Slađana Pantović.

Kakve su okolnosti pred izbore?

Analiza Eugen Cakoli, Kosovski demokratski institut

Uprkos višestrukim odlaganjima izbornog dana i rokova za overu kandidatura, politički subjekti, posebno oni srpske zajednice, nisu izrazili volju da učestvuju na izborima.

Štaviše, u Severnoj Mitrovici i Zubinom Potoku, gde srpska zajednica čini više od 90 odsto stanovništva, nema prijavljenih kandidata iz srpske zajednice.

Ovakva situacija će definitivno potkopati legitimitet institucija koje će proizaći iz izbora, jer ne garantuje fer predstavljanje srpske zajednice.

S tim u vezi, budući da Srpska lista obično ima podršku velike većine birača na ovim prostorima, naravno da će njihova odluka da ne učestvuju na izborima imati višedimenzionalne efekte.

Oni mogu biti niska izlaznost, ali i osporavanje legitimnosti izbornog ishoda, i na kraju tehničko upravljanje procesom.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, generalno, bezbednosna situacija u četiri severne opštine i dalje je krhka, iako postoji prilično značajan napredak u poređenju sa situacijom iz decembra 2022.

Ostavke srpskih policajaca u tim opštinama predstavljaju značajnu poteškoću za garantovanje bezbednosti, posebno tokom izbornog procesa.

A u skladu sa međunarodnim standardima o izborima, stvaranje bezbednog okruženja je suštinski preduslov da se obezbede slobodni i fer izbori.

Gde se održavaju izbori?

Tek devet dana pred održavanje izbora, kosovska Centralna izborna komisija je objavila gde će glasači moći da pronađu biračka mesta.

Na spisku CIK-a nema školskih ustanova koje funkcionišu po srpskom sistemu, a ranije su služile kao biračka mesta.

Ukupno je 19 biračkih centara.

Šest redovnih, a 13 alternativnih, odnosno kontejnera, koje će obezbeđivati pripadnici Kosovske policije.

Njihovo prisustvo, prema mišljenju Milice Orlović, može samo negativno da utiče na odlazak građana srpske nacionalnosti na biračka mesta.

Tokom intervjua za TV Prva u četvrtak uveče, Vučić je rekao da će izbore na severu obezbeđivati 156 kosovskih policajaca, po 65 naoružanih pripadnika KFOR-a i Euleksa, kao i 150 članova specijalnih policijskih snaga u civilu.

„Nigde u svetu nema da se glasa u policijskim stanicama i policijskim kontejnerima kao na Kosovu“, primetio je on.

Oglasio se i Anđelo Mikele Ristuća, komandant KFOR-a, i naveo da su međunarodne snage spremne da deluje, ako stabilnost, bezbednost i sloboda kretanja budu ugroženi, prenosi Kosev.

Šta se očekuje posle izbora?

Spahiu smatra da se ništa neće promeniti posle izbora.

„Biće to jedna legalna vlast, ali ne i legitimna.

„Ljudi će moći da ispune njihove dnevne obaveze i neće biti lišeni prava koja slede svakom građaninu“, objašnjava.

Dodaje da će verovatno uslediti pregovori između predsednika Vučića i premijera Kurtija i da će doći do nekog sporazuma za ponovne izbore.

Orlović ističe da postoje dve mogućnosti.

Jedna je da se zvanično priznaju rezultati izbora, a druge da se ponište usled niske izlaznosti.

„Tada bi se uveli privremeni organi lokalne samouprave do sledećih izbora.

„Međutim, može da se desi i scenario gde će premijer Kurti po svaku cenu nastojati da do kraja sprovede njegovu politiku na severu uprkos neostvarenim uslovima, mogućim tenzijama i upitnom legitimitetu, kao i činjenici da izbori neće održavati volju građana“, navodi ona.

Dodaje da bi tako ostalo do narednog kruga pregovora Beograda i Prištine, a prvi su zakazani već za 2. maj.

„Jedno je sigurno, kvalitet života Srba na Kosovu se ovim izborima svakako neće poboljšati, već će se verovatno još više zakomplikovati.

„To bi trebalo da bude jasan signal i međunarodnoj zajednici, a i Prištini i Beogradu, da nisu na dobrom putu i da sklapanje sporazuma na visokom nivou ne prati pravo stanje na terenu, a da neka nerazrešena pitanja još uvek stoje u vazduhu“, zaključuje Orlović.

Petnaest godina nezavisnosti Kosova – podele, normalizacija i tajni predlog:

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]