Kosovo i Srbija: Jedan od uhapšenih Srba zbog kojih su postavljene barikade biće prebačen u kućni pritvor

Devetnaestog dana protesta Srba sa severa Kosova, Radio-televizija Srbije javila je da će jedan od trojice uhapšenih Srba, zbog kojih su postavljene barikade na nekoliko važnih puteva, biće prebačen u kućni pritvor.

Reč je o Dejanu Pantiću, jednom od bivših pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti, koji je uhapšen 10. decembra pod optužbom za napad na policiju i navodne „terorističke akte“.

Pre Pantića, uhapšen je Miljan Adžić, a potom i Slađan Trajković, takođe jedan od oko 600 bivših pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti koji su službu napustili početkom novembra.

Svi su optuženi za navodne „terorističke akte“, a Pantićevo hapšenje bio je direktan povod za početak protesta Srba i postavljanje barikada.

Predrag, sin Dejana Pantića, kao i njegov pravni zastupnik potvrdili su za RTS da je odluka o Pantićevom prebacivanju u kućni pritvor – zvanična.

„Zvao nas je predsednik (Srbije) Aleksandar Vučić da nam to javi pre sat vremena, zahvalan sam svima što su danonoćno bili na barikadama, funkcionerima, vladi i predsedniku što su izdejstvovali korak ka konačnoj pobedi.

„Nadamo se da će doći do smirivanja napetosti i da će narod početi lakše da živi“, poručio je Predrag Pantić.

Dan pre informacije o prebacivanju Pantića u kućni pritvor, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je upravo govorio o toj opciji kao koraku ka rešavanju problema.

„Uhapsili su Pantića pod optužbom da je ratni zločinac, a nije bio dok je bio policajac.

„Dajte Pantiću da se leči, da ide u kućni pritvor ili makar da bude u Kosovskoj Mitrovici i tražimo da se poštuje ono što je potpisano još 2013. godine“, rekao je Vučić posle sastanka sa srpskim patrijarhom Porfirijem.

Da li će Srbi sada sami ukloniti barikade trenutno nije poznato.

• Da li je moguć povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo
• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
• Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba
• Čije su Gazivode

Prebacivanju Pantića u kućni pritvor prethodili su dani oštrih rasprava, poruka i poteza Beograda i Prištine.

Vlasti u Prištini su poručivale da će njihove snage ukloniti barikade ako to ne budu želele da učine međunarodne snage predvođene NATO-om (KFOR).

Beograd je odgovorio podizanjem borbene gotovosti Vojske Srbije na najviši stepen, a policija je stavljena pod komandu Generalštaba armije.

Upitana šta znači podizanje punog stepena borbene gotovosti, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić u utorak je odgovorila novinarima: „Da smo spremni da reagujemo, ukoliko neko napadne Srbe na Kosovu“.

Oko 600 pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti napustili su početkom novembra službu, kao i svi Srbi zaposleni u javnoj administraciji na Kosovu.

Oni su nezadovoljni odlukama vlasti u Prištini, pre svega zbog stava da Zajednica srpskih opština nikada neće biti formirana, iako je ona predviđena ranije potpisanim Briselskim sporazumom.

Više o izlasku Srba iz kosovskih institucija pročitajte ovde, a šta je Zajednica srpskih opština možete da pronađete ovde.

Pozivajući se na odredbe ključnog dokumenta Ujedinjenih nacija – Rezoluciju 1244 – vlasti u Srbiji su podnele zvaničan zahtev KFOR-u da dozvoli povratak do hiljadu pripadnika srpskih snaga na sever Kosova, zbog, kako navode, zaštite većinskog srpskog stanovništva.

O zahtevu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić o čemu više možete da pročitate ovde.

KFOR još nije odgovorio na zahtev.

Beograd je poslednjih dana pojačao oružano prisustvo u blizini Kosova.

NATO, koji na Kosovu ima oko 3.700 trupa u sastavu mirovne misije, pozvao je sve strane da izbegavaju provokacije.

Evropska unija, koja ima misiju da uspostavi vladavinu prava na Kosovu, upozorila je da neće tolerisati napade na policiju EU ili krivična dela.

Srpska premijerka Ana Brnabić je prošle nedelje izjavila da smo „zaista na ivici oružanih sukoba“ i okrivila Prištinu za jednostrane poteze.

Na slobodi i Srbin uhapšen na Vidovdan

U sredu, 28. decembra, RTS je javio da je Nikola Nedeljković, koji je uhapšen pre pet meseci na Vidovdan, 28. juna na Gazimestanu, koji je bio u sudskom pritvoru u Kosovskoj Mitovici, pušten na slobodu.

Nedeljković je na putu za Beograd, nezvanično saznaje RTS.

Tri policajca, u svojstvu svedoka optužila su Nedeljkovića da je tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu uzvikivao „Ubij Šiptara“.

Nedeljković je uhapšen u trenutku kada je napuštao spomen-kompleks.

Od momenta hapšenja nalazio se u sudskom pritvoru u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Nikoli Nedeljkoviću, u Prištini je izrečena prvostepena kazna zatvora od osam meseci, zbog izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti.

Apelacioni sud u Prištini odlučio je početkom decembra da Nedeljkoviću za dva meseca umanji kaznu zatvora.

Zašto su Srbi blokirali puteve?

Nove napetosti na Kosovu plod su višemesečnih i višegodišnjih neslaganja Beograda i Prištine.

Kosovo, koje ima pretežno etničku albansku većinu, otcepilo se od Srbije posle sukoba i NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, a 2008. je proglasilo nezavisnost.

Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova.

U prethodnih godinu dana bilo je više incidenata i blokada prelaza između Srbije i Kosova zbog registarskih tablica, da bi se Beograd i Priština konačno o tome dogovorili krajem novembra.

Više o tome pročitajte ovde.

Srbi sa severa Kosova, gde su većinsko stanovništvo, već 19 dana drže pod blokadom nekoliko magistralnih pravaca, a u noći između 26. i 27. decembra postavljene su dve nove – jedna na mostu koji razdvaja Kosovsku Mitrovicu na severni (srpski) i južni (albanski) deo, kao i na novom mostu koji iz severnog dela Mitrovice vodi na magistrali put Mitrovica-Raška.

Novi protesti Srba počeli su posle vesti o hapšenju Dejana Pantića.

Barikade su postavljene na nekoliko važnih magistralnih saobraćajnica.

Na jednom od tih mesta, u selu Rudare, u četvrtak, 22. decembra održan je veliki protest Srba.

Dok Beograd tvrdi da vlasti u Prištini sprovode odmazdu nad Srbima koji ne žele da se povinuju njihovim odlukama, kosovski zvaničnici to negiraju.

Kosovo je krajem prošle nedelje rasporedilo policiju u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom, što je dodatno pojačalo napetosti.

Vučić je rekao da se slanjem Kosovske policije na sever krše prethodni mirovni sporazumi.

Kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da je KFOR zatražio dodatno vreme kako bi se barikade uklonile, ali i kaže da je rok „pitanje dana“, te da će kosovske vlasti same da ih uklone ukoliko misija NATO-a to ne učini.

„Ovo su barikade ljudi u tamnim uniformama, ljudi koji su ćelavi, sa bradama, imitiraju Dražu Mihailovića (general Vojske Kraljevine Jugoslavije iz Drugog svetskog rata), Vagner brigade (ruska plaćenička grupa).

„Imaju puške i postavljaju barikade ne da ne bi prošla vozila, nego da se brani taj uniformisani i naoružani čovek koji bi pucao na vozila koja bi im se približila. Znači, ovo su ratoborne barikade“, ocenio je Kurti u intervjuu za Istraga.ba koji je vođen u subotu.

Predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić naredio je da vojska i sve jedinice MUP-a budu u najvišem stepenu borbene gotovosti, a odluka je usledila posle sastanka sa vojnim vrhom u ponedeljak.

Šta znači podizanje borbene gotovosti možete da pročitate ovde.

Vučić je u utorak uveče, zajedno sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije Milanom Mojsilovićem, obišao jedinice armije stacionirane između Kraljeva i Raške, u blizini Kosova.

„Veliko hvala svim vojnicima, policajcima i pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije na hrabrosti i posvećenosti u očuvanju vitalnih interesa naše zemlje i opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji“, napisao je Vučić na Instagram nalogu.

Ko je uhapšen i šta kažu vlasti u Prištini?

Srbi sa severa Kosova su se samoorganizovali i teretnim kamionima i drugim većim vozilima blokirali puteve, tražeći oslobađanje uhapšenih sunarodnika, doskorašnjih pripadnika Kosovske policije.

Najpre je uhapšen Miljan Adžić, potom Dejan Pantić, a nekoliko dana kasnije i Slađan Trajković, još jedan bivši pripadnik Kosovske policije, za koga je njegova supruga rekla da je optužen za terorističke akte i kome je takođe određen pritvor od 30 dana.

Predrag Pantić, sin uhapšenog bivšeg pripadnika Kosovske policije Dejana Pantića, rekao je na protestnom skupu u mestu Rudare u četvrtak, 22. decembra, da je njegov otac kriv samo zato što je Srbin.

„Moj otac je kap koja je prelila čašu u moru jednostranih poteza, hapšenja i maltretiranja srpskog naroda. Narodu je ovde godinama teško. Svaki put kada smo mislili da ne može biti teže, iznenadili su nas“, naveo je on.

Istog dana, ministar unutrašnjih poslova Kosova rekao je i da se bivši policajac Dejan Pantić, koji je uhapšen pre nekoliko dana, i dalje nalazi u policijskoj stanici kod Jarinja, da je njegovo stanje dobro i da je na odgovarajućem lečenju.

Svečlja je tada rekao i da prebacivanje Pantića u odgovarajući pritvorski centar je prioritet za prištinske vlasti i za to su, dodao je, zatražili pomoć od međunarodnih partnera.

Dodao je i da je za Prištinu neprihvatljivo da Pantić bude pušten na slobodu.

• Miroslav Lajčak: „Sastanak Vučića i Kurtija u Briselu nije bio uzalud“
• Manuel Zaracin: „Pitanje je za Srbiju šta će biti sa njom ako ostane na pogrešnoj strani“ oko uvođenja sankcija Rusiji
• Ivica Dačić za BBC na srpskom: „Sankcije Rusiji zavise od interesa Srbije“

Šta kaže KFOR o zahtevu Beograda?

KFOR je saopštio da „trenutno analizira nedavni zahtev Srbije“ za povratak do 1.000 pripadnika njenih snaga na Kosovo i Metohiju i da će ta misija NATO u pokrajini nastaviti da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja.

O zahtevu Beograda o povratku određenog broja snaga na sever Kosova, otvoreno se izjasnila Amerika.

Odlučno smo protiv toga jer bi vodilo u dalju militarizaciju, rekao je ranije Gabrijel Eskobar, izaslanik SAD za Balkan.

Šta je Rezolucija 1244?

Rezolucija 1244 usvojena je dan posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova koji je označio kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Između ostalog, potvrdila je „privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije“ – države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije – stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.

U Aneksu 2, stav 6, piše da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:

• vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom,
• obeležavanje/čišćenje minskih polja,
• održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine,
• održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

U odeljku „Drugi traženi elementi“ piše da će povratak srpskog osoblja biti ograničen na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade).

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]