Kosovo i Srbija: Nove barikade na severu, podignuta borbena gotovost srpske vojske i policije

Dok Srbi sa severa Kosova već 18 dana zaredom drže pod blokadom nekoliko važnih saobraćajnica, a postavili su i nove, zahtevajući da Priština oslobodi trojicu bivših pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti, i dalje nije poznato da li će, kada i ko će ukloniti barikade.

Iz Prištine je ponovo poručeno da će Kosovska policija ukloniti barikade, ako međunarodne snage pod komandom NATO-a (KFOR) to ne učine, a Beograd je odgovorio podizanjem borbene gotovosti Vojske Srbije na najviši stepen.

Protesti srpskog stanovništva, većinskog na severu Kosova, počeli su pre 17 dana zbog hapšenja doskorašnjih pripadnika Kosovske policije srpske nacionalnosti – Miljana Adžića, Dejana Pantića i Slađana Trajkovića.

Svi se terete za napade na Kosovsku policiju i navodne „terorističke akte“.

• Da li je moguć povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo
• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
• Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba
• Čije su Gazivode

Pripadnici Kosovske policije srpske nacionalnosti napustili su početkom novembra službu, kao i svi Srbi zaposleni u javnoj administraciji na Kosovu, nezadovoljni odlukama vlasti u Prištini, pre svega zbog stava da Zajednica srpskih opština nikada neće biti formirana, iako je ona predviđena ranije potpisanim Briselskim sporazumom.

Više o izlasku Srba iz kosovskih institucija pročitajte ovde, a šta je Zajednica srpskih opština možete da pronađete ovde.

Pozivajući se na odredbe ključnog dokumenta Ujedinjenih nacija – Rezoluciju 1244 – vlasti u Srbiji su podnele zvaničan zahtev KFOR-u da dozvoli povratak do hiljadu pripadnika srpskih snaga na sever Kosova, zbog, kako navode, zaštite većinskog srpskog stanovništva.

O zahtevu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić o čemu više možete da pročitate ovde.

KFOR još nije odgovorio na zahtev.

Šta je najnovije?

Srbi sa severa Kosova, gde su većinsko stanovništvo, već 18 dana drže pod blokadom nekoliko magistralnih pravaca, a u noći između 26. i 27. decembra postavljene su dve nove – jedna na mostu koji razdvaja Kosovsku Mitrovicu na severni (srpski) i južni (albanski) deo, kao i na novom mostu koji iz severnog dela Mitrovice vodi na magistrali put Mitrovica-Raška.

Kosovski premijer Aljvin Kurti rekao je da je KFOR zatražio dodatno vreme kako bi se barikade uklonile, ali i kaže da je rok „pitanje dana“, te da će kosovske vlasti same da ih uklone ukoliko misija NATO-a to ne učini.

„Ovo su barikade ljudi u tamnim uniformama, ljudi koji su ćelavi, sa bradama, imitiraju Dražu Mihailovića (general Vojske Kraljevine Jugoslavije iz Drugog svetskog rata), Vagner brigade (ruska plaćenička grupa).

„Imaju puške i postavljaju barikade ne da ne bi prošla vozila, nego da se brani taj uniformisani i naoružani čovek koji bi pucao na vozila koja bi im se približila. Znači, ovo su ratoborne barikade“, ocenio je Kurti u intervjuu za Istraga.ba koji je vođen u subotu.

Kosovska policija u ponedeljak nije dozvolila patrijarhu Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfiriju da na administrativnom prelazu Merdare uđe na Kosovo, gde se on uputio uprkos ranijem dopisu Prištine da mu nije dozvoljen ulazak, piše portal Kosovo onlajn.

Porfirije se u automobilu nekoliko minuta zadržao na strani koju kontroliše kosovska policija, a zatim se vratio ka Kuršumliji, južnom gradu u Srbiji na granici sa Kosovom.

Vlada Kosova je u mejlu kojim je juče obavestila patrijarha, u koji je Kosovo onlajn imalo uvid, navela da je „svesna da su članovi SPC poslednjih dana aktivno uključeni u pružanje podrške kriminalnim grupama koje održavaju barikade na severu Kosova već više od 16 dana“.

Predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić naredio je da vojska i sve jedinice MUP-a budu u najvišem stepenu borbene gotovosti, a odluka je usledila posle sastanka sa vojnim vrhom u ponedeljak.

Posle sastanka, načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović izjavio je da su „zadaci koje je dobila Vojska Srbije i ja kao načelnik Generalštaba su precizni i jasni, i biće sprovedeni u potpunosti“.

Dodao je da je situacija složena i da zahteva prisustvo Vojske Srbije duž administrativne linije.

Zašto su Srbi blokirali puteve?

Nove napetosti na Kosovu plod su višemesečnih i višegodišnjih neslaganja Beograda i Prištine.

Kosovo, koje ima pretežno etničku albansku većinu, otcepilo se od Srbije posle sukoba i NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, a 2008. je proglasilo nezavisnost.

Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova.

U prethodnih godinu dana bilo je više incidenata i blokada prelaza između Srbije i Kosova zbog registarskih tablica, da bi se Beograd i Priština konačno o tome dogovorili krajem novembra.

Više o tome pročitajte ovde.

Novi protesti Srba počeli su u subotu, 17. decembra, kada je Kosovska policija saopštila je da su njeni pripadnici bili napadnuti iz vatrenog oružja na različitim lokacijama u blizini jezera Gazivode, a policajci su, navode, uzvratili vatru u samoodbrani.

Akumulaciono jezero Gazivode, na severozapadu Kosova, nastalo je pregrađivanjem reke Ibar krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

Oko tri četvrtine jezera se nalazi u opštini Zubin Potok na Kosovu, gde većinski žive Srbiji, a ostatak je u opštini Tutin u Srbiji, a teritorija grada Novog Pazara takođe ima mali pristup obalama.

Više o jezeru Gazivode pročitajte ovde.

Barikade su postavljene na više mesta, gde Srbi organizovano protestuju.

Na jednom od tih mesta, u selu Rudare, u četvrtak, 22. decembra održan je veliki protest Srba.

Dok Beograd tvrdi da vlasti u Prištini sprovode odmazdu nad Srbima koji ne žele da se povinuju njihovim odlukama, kosovski zvaničnici to negiraju.

Zbog napetosti, predsednica Vjosa Osmani je odložila lokalne izbore u četiri opštine na Kosovu, koji su bili zakazani za 18. decembar, a ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok ocenila je da je „Kosovo smanjilo tenzije odlaganjem lokalnih izbora“.

Kosovo je krajem prošle nedelje rasporedilo policiju u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom, što je dodatno pojačalo napetosti.

Vučić je rekao da se slanjem Kosovske policije na sever krše prethodni mirovni sporazumi.

Ko je uhapšen i šta kažu vlasti u Prištini?

Srbi sa severa Kosova su se samoorganizovali i teretnim kamionima i drugim većim vozilima blokirali puteve, tražeći oslobađanje uhapšenih sunarodnika, doskorašnjih pripadnika Kosovske policije.

Najpre je uhapšen Miljan Adžić, potom Dejan Pantić, kome je određen pritvor, a za koga je predsednik Srbije rekao da „zna samo da je živ“.

Apelacioni sud u Prištini odbio je potom žalbu Pantićevog advokata na pritvor.

Nekoliko dana kasnije, uhapšen je i Slađan Trajković, još jedan bivši pripadnik Kosovske policije, za koga je njegova supruga rekla da je optužen za terorističke akte i kome je takođe određen pritvor od 30 dana.

Predrag Pantić, sin uhapšenog bivšeg pripadnika Kosovske policije Dejana Pantića, rekao je na protestnom skupu u mestu Rudare u četvrtak, 22. decembra, da je njegov otac kriv samo zato što je Srbin.

„Moj otac je kap koja je prelila čašu u moru jednostranih poteza, hapšenja i maltretiranja srpskog naroda. Narodu je ovde godinama teško. Svaki put kada smo mislili da ne može biti teže, iznenadili su nas“, naveo je on.

Istog dana, ministar unutrašnjih poslova Kosova rekao je i da se bivši policajac Dejan Pantić, koji je uhapšen pre nekoliko dana, i dalje nalazi u policijskoj stanici kod Jarinja, da je njegovo stanje dobro i da je na odgovarajućem lečenju.

Svečlja je rekao i da prebacivanje Pantića u odgovarajući pritvorski centar je prioritet za prištinske vlasti i za to su, dodao je, zatražili pomoć od međunarodnih partnera.

Dodao je i da je za Prištinu neprihvatljivo da Pantić bude pušten na slobodu.

Kosovska policija: „Imamo plan za uklanjanje barikada“

Specijalni izaslanici Evropske unije i SAD, Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar, prethodnih dana razgovarali su najpre sa vlastima u Prištini, potom i sa srpskim zvaničnicima.

Osim šturih saopštenja o tome da je navodno postignut dogovor o uklanjanju barikada – ne i kako i ko će ih ukloniti – i pozivima na smirivanje napetosti i povratku dijalogu, nije bilo konkretnih odluka.

Posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Eskobar je u intervjuu za RTS rekao da barikade na severu Kosova treba da uklone oni koji su ih i postavili, mirnim putem.

Direktor operative kosovske policije Gazmend Hodža rekao je da policija ima kapacitet da ukloni barikade postavljene na putevima na severu Kosova, kao i da ima detaljan plan intervencije na svakoj barikadi.

Hodža je istakao da će barikade biti uklonjene kada se proceni da će posledice biti minimalne, da je policija obučila i pripremila ljude i da ima opremu za uklanjanje barikada.

„Barikade će biti uklonjene onog momenta kada se donese procena i kada se odluči da će interes naše države, naših građana, naše policije, imati najmanje posledica tokom našeg delovanja.

„Primam naređenja direktno od generalnog direktora policije. Kad god bude dato naređenje, mi ćemo ga sprovesti“, rekao je Hodža za prištinske medije, prenosi sajt Kosovo onlajn.

Premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je da „kriminalne bande da severu Kosova“ nemaju ni najmanji izgovor za barikade, jer je pitanje registarskih tablica rešeno, a izbori lokalni odloženi.

Ocenio je da Srbija želi povratak u prošlost.

„Žele povratak u vreme Miloševića i rata, kao i da se pitanje Kosova vrati u UN i što dalje od EU. Kosovo je evropska, demokratska i proamerička država.

„Sa ovim rukovodstvom koje ima, Srbija je autokratska, proazijska i militantna. Ne želimo sukob, želimo mir i napredak, ali ćemo na agresiju odgovoriti svom snagom koju imamo“, napisao je Kurti na Fejsbuku.

On je ocenio da su se „nelegalne strukture Srbije pretvorene u kriminalne bande“ otkrile sad „kad ni registarske tablice za vozila, ni datum izbora ne mogu da se koriste kao izgovor“.

• Miroslav Lajčak: „Sastanak Vučića i Kurtija u Briselu nije bio uzalud“
• Manuel Zaracin: „Pitanje je za Srbiju šta će biti sa njom ako ostane na pogrešnoj strani“ oko uvođenja sankcija Rusiji
• Ivica Dačić za BBC na srpskom: „Sankcije Rusiji zavise od interesa Srbije“

Šta kaže KFOR o zahtevu Beograda?

KFOR je saopštio da „trenutno analizira nedavni zahtev Srbije“ za povratak do 1.000 pripadnika njenih snaga na Kosovo i Metohiju i da će ta misija NATO u pokrajini nastaviti da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).

Kako je navedeno u saopštenju, KFOR je nedavno „pojačao prisustvo trupa na Jarinju iz preventivnih bezbednosnih razloga“.

To se, navode, pokazalo „kao izuzetno uspešna aktivnost, u velikoj meri zahvaljujući produktivnoj saradnji Kfora s Vladom Crne Gore, načelnikom srpskog Generalštaba, institucijama na Kosovu i misijom Euleksa.

„Trenutno analiziramo nedavni zahtev Vlade Srbije. Nastavićemo da obezbeđujemo sigurno okruženje i slobodu kretanja koji podstiču produktivan dijalog, dajući liderima mogućnost da stvore dugoročna, održiva rešenja u korist svih zajednica koje žive na Kosovu“, saopštio je KFOR.

„Povećanje prisustva trupa je bilo neophodno, imajući u vidu nedavne izveštaje o navodnom mogućem prisustvu organizovanih kriminalnih grupa u okviru demonstracija“, navode iz Kancelarije za odnose sa javnošću KFOR-a, prenosi RTS.

O zahtevu Beograda o povratku određenog broja snaga na sever Kosova, za sada se otvoreno izjasnila Amerika.

Odlučno smo protiv toga jer bi vodilo u dalju militarizaciju, rekao je izaslanik SAD za Balkan Eskobar.

Šta je Rezolucija 1244?

Rezolucija 1244 usvojena je dan posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova koji je označio kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Između ostalog, potvrdila je „privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije“ – države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije – stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.

U Aneksu 2, stav 6, piše da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:

• vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom,
• obeležavanje/čišćenje minskih polja,
• održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine,
• održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

U odeljku „Drugi traženi elementi“ piše da će povratak srpskog osoblja biti ograničen na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade).

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]